Izvor: Politika, 24.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Municija ubija i zračenjem
U Italiji potvrđena smrt 45 vojnika i oboljenje daljih 515 od raka štitne žlezde koji su dejstvovali u kontaminiranim regijama "Ko rukuje municijom od osiromašenog uranijuma – suočiće se kad-tad sa strašnim posledicama." Parafraza poznatije krilatice "ko mačem seče...", ovih je dana najčešće citirana rečenica u Italiji. Autorstvo se pripisuje za sada neimenovanom, bivšem dobrovoljcu italijanskog vojnog kontingenta, koji je delovao u sastavu mirovnih trupa u Bosni. On je juče, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u razgovoru za rimski dnevnik "Republika", obelodanio u javnosti dugo skrivanu tajnu o smrtonosnom zračenju municije od osiromašenog uranijuma.
Gubeći nadu u ozdravljenje od raka štitne žlezde, posle četiri neuspele operacije i brojnih terapija, nekadašnji pripadnik "Salernitanskih izviđača" obratio se javnosti – tvrdeći da je više od sedamdeset odsto italijanskih vojnika koji su došli u dodir sa osiromašenim uranijumom podvrgnuto preventivnoj terapiji, ne bi li se sprečilo širenje raka štitne žlezde.
"Pre svega je reč o povratnicima sa Balkana, vojnicima koji su službovali na prostorima bivše Jugoslavije", saopštio je teško oboleli tridesetogodišnjak, da bi ispričao i kako je ozračen. U sklopu 19. izviđačke regimente "Salerno", službovao je u okruženju kasarne "Maršal Tito" u Sarajevu.
Portparol Vojnomedicinskog kontrolnog veća Domeniko Leđero potvrdio je navode neimenovanog vojnika. Priznajući, dalje, da je među italijanskim povratnicima sa ratišta na kojima je korišćena municija od osiromašenog uranijuma registrovano 45 smrtnih slučajeva i 515 slučajeva hronično obolelih od raka štitne žlezde, naglasio je da se, ipak, oboljenje ne može sa sigurnošću dovesti u vezu sa zračenjem uranijuma. (Sličnim, umirujućim argumentima služili su se i autori armijskih izveštaja drugih država, čije su vojske koristile municiju od osiromašenog uranijuma.)
Italijansko priznanje o broju obolelih, ipak, dovodi u pitanje verodostojnost do sada zvanično prihvaćenih izveštaja američkog porekla, kojim je ukazano da je od uvođenja municije sa osiromašenim uranijumom u upotrebu, u prvom Zalivskom ratu, do danas, više od šest stotina hiljada vojnika došlo u dodir sa uranijumom, a da je samo njih 130 obolelo...
Poslednju reč i verodostojno objašnjenje, bar kada je o italijanskim vojnicima, žrtvama zračenja municije od osiromašenog uranijuna reč, mogla bi da pruži istražna komisija Senata, pod vođstvom komunističkog senatora Lidije Menapače. Osvrćući se na rezultate dosadašnjeg rada državne Komisije Mandeli, koja od 2002. godine bezuspešno vodi odgovarajuću istragu, gospođa Menapače se javno i glasno zapitala: "Kako je moguće da se broj registrovanih vojnika ozračenih osiromašenim uranijumom u poslednje četiri godine učetvorostručio, a Komisija Mandeli nije našla za shodno da dopuni svoj privremeni izveštaj iz 2002. godine?"
Interesovanje italijanske javnosti, kao i najave odgovarajućih političkih aktivnosti usredsređuju se, u ovom trenutku, na sudbinu njihovih plaćenih vojnika, koji su, uz bogate plate i naknade, dejstvovali kao mirotvorci u regijama koje je NATO nemilosrdno bombardovao – projektilima sa glavama od osiromašenog uranijuma. U Rimu se izbegava diskusija, primera radi, o ostacima kasetnih bombi, čije su bojeve glave takođe sačinjene od ozračenog i zračećeg materijala, na potesima od Kosova do prestonice Beograda, od Sarajeva do Banjaluke...
Sudbina, pre svega civilnih žrtava sa prostora bivše Jugoslavije, tvrde italijanski pravni stručnjaci, mogla bi, ipak, da postane predmet istrage evropskih sudova – sledeći princip Saveta Evrope, da sudske odluke na nivou presedana u jednoj zemlji članici mogu biti prenesene kao obavezujuće pravno tumačenje sudovima drugih država članica.
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 24.03.2007.]
