Izvor: Politika, 13.Mar.2012, 23:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Muke generacije „ni hiljadu evra”

Nova pokolenja sa univerzitetskom diplomom koračaju unazad, upozoravaju u Španiji i predviđaju dugoročne društvene košmare

Imam tri diplome, govorim, sem maternjeg španskog, nemački i engleski, upravo mi ističe specijalizacija u Nemačkoj i moraću da se vratim u Španiju, na pola radnog vremena i platu od 550 evra, poverava se čitaocima madridskog „Paisa”, tridesetogodišnji doktor sportske medicine. Kako tvrdi, ni u Nemačkoj, gde je dobio stipendiju za specijalizaciju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nema novih radnih mesta čak ni za stručnjake.

U Španiji se uveliko govori o neveselom položaju mlade generacije sa univerzitetskom diplomom, rekordnoj nezaposlenosti, i nemogućnosti da se u doglednoj budućnosti dobije iole dobar posao u struci. Generaciju koja sada ima od 22 do 34 godine zovu skraćeno „Nimis” (nimileuroistas), što označava da će biti plaćeni manje od hiljadu evra mesečno, ako imaju sreću da uopšte nađu posao.

Najveći broj njih sa univerzitetskom diplomom radi na manje stručnim poslovima i po novom zakonu mogu lako da izgube svoje radno mesto. „Nova pokolenja koračaju unazad, umesto unapred”, konstatuje se u uvodnicima i analizama raznorodnih stručnjaka.

Sociolozi upozoravaju da je društvo koje „oduzima snove mladima osuđeno na dugoročnu nesanicu ili košmar”. Kada sa Tvitera i Fejsbuka izađu na ulicu, biće to noćna mora koja može da bude dugotrajnije pogubna po celo društvo. Ne samo zato što neistrošena energija vrlo lako prerasta u agresiju, već i zbog toga što su duge godine krize iz njihovog mozga izbrisale sve ono što se akumulira kao stručno znanje i iskustvo. Kako će onda izgledati Španija za dvadesetak godina kad doktori, pravnici, profesori ili inženjeri budu zaboravili da rade svoj posao, a novi kadrovi nisu iškolovani kako treba.

Pokolenje koje je pre sedam godina nazvano „mil”, po plati od hiljadu evra, kakva se po nepisanom pravilu davala mladim stručnjacima i koja nije bila bog zna kakva, ustupilo je mesto novoj generaciji „nimil”. Razlika je ogromna i u broju nezaposlenih (2005. je bilo 20 odsto mladih bez posla, dok je evropski prosek bio 22 odsto, danas ih je 50 odsto, dvostruko više mladih Španaca bez bilo kakvog uhlebljenja nego što ih je u Evropi).

Vlast shvata da je teško, ali veruje da je sasecanje budžeta i reforma u radnim odnosima, po kojoj poslodavcima olakšava položaj tako što omogućava brzo otpuštanje, i različite kratkoročne radne ugovore, jedini način da se ispuni obećanje dato Briselu i da budžetski deficit svede do 2013. na tri odsto od bruto nacionalnog proizvoda.

One koji se opiru ovakvoj oštrini vlast naziva pogrdnim imenima. Za zakazani generalni štrajk, 29 marta, gradonačelnica Madrida je rekla da je „skandalozno što se u ovakvoj situaciji primenjuje takva mera”. Oni koji će učestvovati prozvani su za manjak rodoljublja.

Odliv mozgova je, kako upozorava ministarka za rad i socijalnu politiku Fatima Banjes, bez presedana u istoriji zemlje. Po poslednjem Evrobarometru, 68 odsto Španaca mlađih od 34 godine pakuje kofere u potrazi za poslom u svetu.

„I ovako je malo mladih, a i oni odlaze. Ko će da gaji decu. Dugoročnije gledano, to će postati vrlo ozbiljan demografski, socijalni i ekonomski problem”, upozorava u medijima sociolog Almudena Moreno koja sa timom radi ogromna istraživanja u Španiji i upoređuje ih sa ostalim zemljama u Evropi, gde situacija takođe nije ružičasta.

Čudo jedno, ali i pojedini ekonomisti složili su se da su mere koje propisuje Brisel, a kojima se povinuje Madrid, pogubne po ekonomiju – i dugoročno i kratkoročno gledano.

Jedan od njih je ugledni profesor ekonomije univerziteta u Barseloni Arkadi Oliveras, koji otvoreno većinu bankara naziva delinkventima.

„Oni gledaju svoju korist, a potpuno su nemarni prema ekonomiji društva. Demokratija je, s druge strane, samo formalnost. Pa evo, reforma politike rada ide u korist poslodavca, a potpuno protiv mladih ljudi koji traže posao”, kaže on. „Vlast se izgovara da će se ’gazde’ osećati sigurnije da lakše zapošljavaju ako mogu lako da otpuste. Naravno da je ta logika potpuno iskrivljena kao i vrednosti društva”.

Oliveras podstiče na zdravi revolt i predviđa vruće špansko proleće. To je, po njemu, obaveza i patriotski čin. „Nimis” generacija  se slaže sa profesorom. A retorika o patriotizmu i izdajnicima – oduvek je bila politizovana.

Zorana Šuvaković

objavljeno: 14.03.2012

Nastavak na Politika...