Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Avg.2015, 13:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Muke enigmate "pešaka"

Iako nema fiksni telefon, pisaću mašinu, ni kompjuter, Radenko Raković svoje enigmatske priloge objavljuje u velikom broju listova. Često ni ne zna ni da su mu objavljeni anagrami, palindromi i drugi prilozi jer nema novca da kupi novine kojima šalje svoje radove. Jedan od Radenkovih hobija je i prikupljanje lapsusa iz tv emisija, a zanimljiv je i po tome što bez problema komunicira izgovaranjem reči unazad.

Rođen je u Tuzli je 1962. godine, a 1992. godine njegova porodica >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je krenula u izbeglištvo. Najpre su živeli u Gračanici koja je sada na području Federacije BiH, zatim su prešli na Ozren gde nisu imali rešeno stambeno pitanje i 2002. godine Radenko, ostareli otac Mirko i majka Jelena dolaze u Malu Remetu gde su kupili kuću kraj manastira.

Radenko je pravnik po zanimanju, radio je u više opština u Bosni, ali i kao novinar u radio stanicama i listu železničara Republike Srpske.

Enigmatika mu je hobi, ali se od toga ne može živeti. Žive od male očeve penzije koja iz Republike Srpske stalno kasni, a i kada stigne, više od pola novca ode za lekove potrebne 80-godišnjim roditeljima. Žive koliko imaju, bolje reći preživljavaju. U kući imaju dva dotrajala šporeta na drva, ali i da ih sastave, ne bi mogli napraviti jedan ispravan. Istina, imaju Rakovići u kući na kraju ulice i struju i vodu, ali – kao da je nema. Troši se samo kada je najneophodnije.

Radenko do susednog Jaska, pa i do Iriga, uglavnom ide pešice. Pohabao je jedine patike, leto će nekako i pregurati, ali ne zna šta će kada krenu kiše. Ipak, kaže, o patikama i ne misli, najvažnije mu je da se domogne ispravnog šporeta.

Za enigmatske radove dobio je niz nagrada, pobeđivao je i na kupovima za anagramiste.

"Tek kada mi prodavac na kiosku dopusti da prelistam novine, vidim svoj prilog. Napisao sam više od 7.000 anagrama, kao i veliki broj palindroma, a ne znam koliko je objavljeno, jer nemam novaca da kupim novine. Ponekad mi samo uplate neku siću od honorara", kaže Radenko za RTV.

Sa redakcijama komunicira mobilnim telefonom, uglavnom SMS porukama jer je to najjeftinije. Nema fiksni telefon, pisaću mašinu, ni kompjuter tako da sve što smisli, šalje pismom, kao nekada.

"Za mene je mislena imenica i pisaća mašina, a kamoli kompjuter. A jednom se desilo da sam pobedio u jednom kolu međunarodnog takmičenja anagramista. Svi oni imaju računar, ja nemam, a opet sa pobedio iako radim "pešice". Sve pišem u rokovnike, pa onda jedan list šaljem u novine", objašnjava Radenko svoj način rada i na kraju kaže da mu je najveća života želja da dobije posao i da ne žive od male penzije ostarelog oca.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...