Izvor: Politika, 05.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muke SAD i s partnerima
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 4. novembra – "Bože sačuvaj me prijatelja, od neprijatelja mogu i sam" – izreka je koja se sve više čuje u zvaničnim krugovima SAD. U tom stilu je i, upravo preneta, opaska jednog domaćeg diplomate da "Irak izgleda prilično lepo u poređenju s Pakistanom". Vanredno stanje koje je u Pakistanu proglasio predsednik-general Pervez Mušaraf, Vašington doživljava, naime, kao novo, vrlo opasno uzdrmavanje oslonaca ovdašnje spoljne politike. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Gotovo lančano se ispostavlja da Amerika, pored već velikih problema na oružanim frontovima u Iraku i Avganistanu, ima sve veće muke u regionu "proširenog Bliskog istoka" i sa svojim strateškim partnerima.
Pre Pakistana, koji se ovde ističe kao "ključni regionalni saveznik u globalnom ratu protiv terorizma", ispostavilo se da je članica NATO Turska spremna da vojno interveniše goneći svoje kurdske pobunjenike u Iraku, gde SAD posle invazije žele da "stabilizuju" situaciju, naročito uz pomoć lokalnih Kurda. A tome je prethodilo: produbljavanje konflikata Izraela s Palestincima na čijim je izborima ojačala frakcija koja se ovde smatra terorističkom organizacijom; prebacivanje sunitskih arapskih vlasti da je rat u Iraku doprineo rastu uticaja šiitskog Irana; košmarizovanje Libana koji je smatran relativno smirenim posle dugog građanskog rata i spoljnog mešanja; slabljenje vojničke podrške Evropljana, pa i drugih, u Iraku i Avganistanu; jačanje diverzija Al Kaide i talibana u Avganistanu, iz baza u Pakistanu. Uz sve to, česti su i "nesporazumi" Vašingtona s vladama u Bagdadu i Kabulu...
U celini uzev uzburkao se ceo ogroman prostor, od Male Azije do granica Indije (koja je u hroničnom sporu s Pakistanom oko Kašmira). Time je i drastično osporena strategija SAD u tom području, konstatuju i ovdašnji analitičari, uz podsećanje da je šef Bele kuće tvrdio kako će "Irak biti rasadnik demokratije", da bi postao "rasadnik haosa".
Pristup Vašingtona kao da je zapao u "začarani krug" primećuju posmatrači. Kad je insistirao na bezbednosnim prioritetima – potiskivana je demokratija, a kad je kao glavni cilj proklamovao demokratizaciju – pogoršala se bezbednost regiona. "Vrzino kolo" se razigralo i u Pakistanu. Vašington je kritikovao tamošnje zavođenje vanrednog stanja kao suprotnost poželjnoj demokratizaciji, ali su ovdašnji vojni vrhovi saopštili i da takav razvoj događaja "neće uticati na saradnju dve zemlje u borbi protiv terorizma". Mogu li ta dva kursa da idu uporedo a da se međusobno ne sudaraju, pitanje je na koje se pre naziru odrečni nego potvrdi odgovori.
Na ovom primeru, jačaju i ocene da američka politika u regionu nije doprinela ni demokratizaciji ni stabilizaciji, ni neophodnom povezivanju ta dva procesa. Upravo je obelodanjeno, da se Mušaraf oglušio o dva "kategorička zahteva" Vašingtona: samo pre dva dana šefica diplomatije Kondoliza Rajs mu je poručila da ne zavodi vanredno stanje, a on ga je zaveo, a dok su mu odavde slate poruke da ono bude "što kraće i da se u januaru održe parlamentarni izbori", generalovi saradnici su, prema vestima koje dovde dopiru, saopštili da će "vanredno stanje trajati koliko bude potrebno" i da se "izbori odlažu na neodređeno vreme".
Glavni američki mediji sugerišu da su događaji u Pakistanu "izmakli 'kontroli' Vašingtona" i da Bela kuća "ima samo malo mogućnosti da utiče na tamošnju situaciju". Ta ograničenost proizlazi ponajviše iz dve činjenice. Prvo: Islamabad raspolaže nuklearnim oružjem a eventualno oštrije suprotstavljanje Mušarafom vanrednom stanju moglo bi da dovede do prelaska atomskih bombi u ruke "nepouzdanih elemenata" i drugo: Pakistan je glavni, iako ne baš efikasni, partner za borbu protiv Al Kaide i talibana u Avganistanu gde, kako navodi "Njujork tajms", NATO, pre svega Amerika, ima 26.000 vojnika.
Mali su izgledi, dodaje se, i da proradi vašingtonski projekat po kome bi Mušaraf ostao predsednik, bez vojne funkcije, dok bi šansu da bude premijer dobila bivša predsednica vlade Benazir Buto. Pesimizam je potkrepljen izveštajima o hapšenjima opozicionara.
Umesto demokratskijeg, pomalja se još autokratskiji Pakistan gde će se vojni režim više boriti za opstanak na vlasti nego protiv Al Kaide, ekspertsko je upozorenje koje je preneo današnji "Vašington post". Drugi poznavaoci smatraju da su tamo stvari još rizičnije jer, "izmiču i prognozama".
[objavljeno: ]
