Izvor: Blic, 26.Jun.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mugabe bez izlaza
Robert Mugabe je dugo održavao u životu laž da su Afrika, a u velikoj meri i ostatak sveta, i dalje na njegovoj strani u onome što naziva kolonijalnim sporom sa Britanijom, a u manjoj meri i sa Evropom. Događaji tokom nekoliko proteklih nedelja izmenili su tu sliku. Nedvosmisleno je jasno da je svet jedinstven u svojoj osudi nasilja koje lideri Zimbabvea sprovode.
Mugabe i njegov režim sada stoje nasuprot ostatku sveta.
Afrički lideri su istupili i pokazali su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svoje protivljenje onome što Mugabe radi: Tanzanija, Senegal, Ruanda, Bocvana, Angola, Južnoafrička Republika i Zambija učinili su to nedavno. Prošle nedelje je objavljeno otvoreno pismo, koje je potpisalo više od četrdeset afričkih lidera, uključujući i mnoge bivše predsednike, bivšeg generalnog sekretara UN i lidere civilnog društva, koji se zalažu za okončanje nasilja. Afrički lideri znaju da je vladavina Roberta Mugabea sada nelegitimna čak i prema njegovom Ustavu, prema izbornim principima Zajednice za razvoj južne Afrike i po principima Afričke unije, koji zahtevaju da njeni članovi budu demokratski izabrani. Afrikance je stid. „Zimbabve kalja reputaciju Afrike", napisao je Kofi Anan, dok premijer Kenije Raila Odinga Zimbabve naziva „ruglom".
Ove nedelje je i Savet bezbednosti bio jednoglasan u oceni da „u Zimbabveu sada ne postoje uslovi za slobodne i poštene izbore". „Bilo je previše nasilja i zastrašivanja". Među petnaest članica Saveta bezbednosti koje su potpisale ovo saopštenje bile su i Kina, Rusija i Južnoafrička Republika: tri zemlje koje su ranije oklevale da se priključe međunarodnoj osudi Zimbabvea.
Šta je dovelo do odlučne promene mišljenja u svetu? Činjenice govore same za sebe. Potvrđeno je da su ubijene 84 pristalice opozicije; 2.700 ih je ranjeno, 34.000 raseljeno. Tragično je što ovi brojevi i dalje rastu, uprkos činjenici da se opozicioni Pokret za demokratske promene povukao iz predizborne kampanje. To više i nije predizborna kampanja, već kampanja nasilja i zastrašivanja nedužnih ljudi, žena i dece, čiji je jedini „zločin" što žele da ostvare demokratsko pravo da glasaju. Onako kao što su to učinili 29. marta, na izborima koje je, prema afričkim posmatračima, opozicija legalno dobila.
Ta kampanja se vodi i u katastrofalnoj ekonomskoj situaciji. Procenjuje se da inflacija iznosi dva miliona odsto. Zimbabve je upravo ubrao najgoru žetvu u proteklih 60 godina, a struje i vode u nekim oblastima nema danima. U međuvremenu, vlada Mugabeove stranke suspendovala je humanitarne aktivnosti nevladinih organizacija, koje spasavaju ljudske živote. Čak je i glad postala političko oružje.
U ostvarivanju promena u Zimbabveu ključna uloga pripada Evropi. Već postojeće mere Evrope, koje se sastoje u zabrani putovanja i zamrzavanju sredstava u inostranstvu samog Mugabea i 130 lidera njegove partije, moraju se produbiti i proširiti, tako da obuhvate veći broj ličnosti umešanih u sprovođenje nasilja. EU mora da razmotri kako da pritisak pojača bez nanošenja štete građanima Zimbabvea. Marketinška kompanija WPP ispravno je učinila kada je povukla svoj udeo iz zimbabveanske reklamne kompanije koja promoviše vladajuću stranku. Da li je, međutim, tačno da jedna evropska kompanija nastavlja da štampa novčanice pomoću kojih Mugabeov režim održava mašineriju državnih represija, pothranjujući pri tom neprihvatljivu naviku hiperinflacije?
Evropa mora da radi na podršci afričkom i globalnom vođstvu koje su pokazali SADC, Afrička unija i UN. Evropa mora više da učini na uobličavanju globalnih napora da se Mugabeov režim izoluje i da mu se oduzme legitimnost: da se zloupotreba ljudskih prava dokumentuje i da se za nju potraži lek, i da se Mugabeov režim prinudi da dopusti formiranje vlade koja predstavlja volju naroda.
Tokom proteklih nedelja Robert Mugabe i najuži krug oko njega uspeli su da protiv sebe ujedine čitav svet. Narugali su se međunarodnim normama i vrednostima. I trebalo bi da znaju da moraju da se suoče sa posledicama.
