Izvor: Glas javnosti, Beta, 06.Dec.2009, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mudžahedine ubacivale strane službe
SARAJEVO - Bivši saradnik obaveštajnih službi Srbije i Francuske Jugoslav Dominik Petrušić izjavio je da su islamske mudžahedine u BiH upućivale britanske, američke i francuske tajne službe.
Petrušić je rekao da je tokom rata bio u BiH, gde je radio za francuske obaveštajce, ali i da je posle završetka rata još tri godine bio prisutan u BiH gde je dobio zadatak da „prati mudžahedine u selu Bočinja“.
Prikuplja dokaze
Slobodna Bosna navodi >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << da Petrušić danas živi kao obaveštajac na relaciji Srbija-Francuska-Španija i prikuplja dokaze koji će mu pomoći da otkrije ko su glavni počinioci i organizatori najvećih zločina na prostoru bivše Jugoslavije. On je rekao da je jedina „fizička veza“ između zločina u BiH i da ima dokumente za sve, od kojih može da napravi rekonstrukciju događaja.
„Pričam o ljudima sličnim Abu Hamzi. Dakle pripadnicima odreda El mudžahid.... Ja sam nekoliko puta ispitivao te ljude koji su bili u zatvoru Kula ili na nekim drugim mestima. To su bili ekstremni ratnici“, rekao je Petrušić za jučerašnje izdanje sarajevskog lista Slobodna Bosna.
On je naglasio da su grupe mudžahedina bile instruisane da naprave zločin kako bi se rukovodstvo BiH u određenom momentu stavilo uza zid i dodao da su se u toku i posle rata u BiH dešavale „frapantne špijunske igre“.
„Mnogi, pre svega bosanski muslimani, ne vide te stvari“, istakao je Petrušić i dodao da je u selu Bočinja, gde su živeli mudžahedini u BiH, 1997. nastao rat između francuske i američke službe, jer su i jedna i druga želele kontrolu nad njima.
„Pri tom, nijednoj službi nije u interesu da prave informacije o njima dostavi nadležnim institucijama u BiH kako bi imali argumente da ih proteraju. Niko ne želi i nikome nije u interesu da ih zaustavi. Oni su ostavljeni tu prevashodno kako bi formirali svoje ćelije“, tvrdi Petrušić.
Naglasio je i da su isti ljudi učestvovali u zločinima u Srebrenici i Vukovaru, a kasnije na Kosovu i u Zairu, ali da njih niko „ne dira i slobodno se kreću, jer ih štite velike institucije koje su to i organizovale“.
