Izvor: Politika, 13.Avg.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muke dame sa naslovnica
Nemačka kancelarka Angela Merkel suočava se sa velikim izazovima na unutrašnjem i spoljnopolitičkom planu
Od juče ponovo na dužnosti, šefica nemačke vlade iskusila je u praksi da je prvi dan posle godišnjeg odmora – najteži. Uz probleme koji su je dočekali na lokalnoj sceni, u godini pred savezne izbore –kurs konfrontacije mlađeg koalicionog partnera, liberala, takozvane osamostaljenje sestrinske stranke, bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), ali i osipanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sledbenika u njenoj, Demohrišćanskoj uniji – suočena je sa dvostrukim pritiskom EU i zapadnog sveta.
S jedne strane, zahtevi zajednice zapadnih država da se prikloni solidarnom preuzimanju dugova posrnulih ekonomija EU, i, s druge strane, sve energičniji apeli iz Brisela da obuzda izvoznu ekspanziju na uštrb ostalih članica EU, stavljaju Merkelovu pred hamletovsko pitanje – podržati evro, uz odricanje od profita, ili se povući u izolaciju koja bi se još negativnije odrazila na nemačke bilanse budućnosti.
U unutrašnjoj politici, kao i na planu međunarodnih odnosa, Angeli Merkel se stavlja na teret – neodlučnost.
„Šefica koalicije (Merkelova) izgubila je nekadašnji epitet ’čelična’... Ona okoliša i taktizira, a odluke donosi u pet do dvanaest”, ocenio je u krugu istomišljenika bavarski premijer Horst Zehofer, istovremeno šef partnera u svim posleratnim koalicijama demohrišćana – CSU.
Prema informacijama koje stižu iz vladinog kabineta u Berlinu, osnovni problem Merkelove jeste nedoumica ko će od lidera opozicionih socijaldemokrata preuzeti odgovornost kancelarskog kandidata na sledećim izborima, a time i rukovodstvo u stranci koja se, prema prognozama, nameće kao logični koalicioni partner u sledećoj vladi.
Čelnu trojku građanske levice čine tri posve različita lidera: socijalno opredeljeni Sigmar Gabrijel, tehnokrata Per Štajnbrik i „levi liberal” Frank Valter Štajnmajer, koji zbog naginjanja političkom centru nazvan po inicijatoru „Trećeg puta” Toniju Bleru – prvi blerijanac Nemačke. Odluka o predvodniku stranačkog „trijumvirata” građanske levice imaće odlučujući značaj za budući kurs Berlina, na domaćem i evropskom planu, listom ističu analitičari.
„Iščekujući razvoj situacije, Merkelova ostaje u samoizabranoj izolaciji”, dvosmisleno je zaključio nedeljnik „Špigl”, šeretski ukazujući da je kancelarka donela mudru odluku da za vreme godišnjeg odmora ostane u „nemačkim zemljama”. Provela je ferije u Vagnerovom Bajrojtu, u austrijskom Salcburgu i u Južnom Tirolu.
Šaljivdžije među nemačkim komentatorima kažu da je Merkelova prve sate povratka na dužnost provela studirajući svetsku štampu koja je ovekovečila Merkelovu, doslovce, kao – devojku sa naslovne strane. U negativnom smislu, naravno.
Pod naslovom „Pred iskušenjem si, Angela?” britanski „Ekonomist” objavio je fotomontažu Merkelove kako uz kafu i viski proučava „tajni plan” za razbijanje evrozone. Grčki „Kreš” predstavio je kancelarku u uniformi zatočenika iz Gvantanama, uz propratni tekst: „Izvedite je pred sud zbog genocida nad Grcima”.
Španski „Hueves” predstavio je kancelarku kao „dominu” koja kroti španskog premijera Marijana Rahoja. „Hoćeš li evro ili bič”, pita Merkelova sa naslovne strane... U nadmetanju foto-montažama pridružili su se i Kinezi. Na naslovnicama tamošnjih magazina osvanula je slika bezizraznog lica Angele Merkel i tekst „pokerašica”.
----------------------------------------------
MMF opominje Nemačku
Zbog rekordnog suficita u trgovinskom bilansu, Nemačka se suočava sa oštrom kritikom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i kluba industrijskih zemalja u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Prema podacima minhenskog Instituta za privredna istraživanja (IFO) – koji su, tvrde kritičari, korigovani „na dole” ne bi li se oštrica međunarodne kritike ublažila – Nemačka će ove godine nadmašiti čak i prošlogodišnji, rekordni izvoz, a ukupni suficit nad uvozom bi trebalo da dostigne sumu od ukupno 210 milijardi dolara. Time bi Nemačka nadmašila sve zemlje sveta pojedinačno, čak bi prestigla i najvećeg svetskog eksportera – Kinu.
U komentaru nemačkog „Fajnenšel tajmsa” ističe se tim povodom da je realno očekivati da će Brisel uputiti opomenu Berlinu da ujednači trgovinske odnose sa ostalim članicama EU. Ukoliko Berlin to ne uradi, Evropska komisija bi mogla da razmotri kaznene mere protiv „nepoželjnog rekordera”. Po pravilima evropskog makroekonomskog sistema nadzora zajedničkog tržišta EU, visoki suficiti pojedinih država članica moraju se, po potrebi, veštački obuzdati, jer u suprotnom preti opasnost destabilizacije nacionalnih, ali i zajedničkog tržišta.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 14.08.2012.
