Izvor: Politika, 02.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mrtva trka u Ukrajini
Potpuno izjednačena trka dva najveća rivala – Partije regiona i Bloka Julije Timošenko. – Nova šansa za "narandžaste"
Od našeg specijalnog izveštača
Kijev, 1. oktobra – Julija Timošenko, "narandžasta princeza" ukrajinskog bunta iz 2004. godine, biće, po svoj prilici, najveći dobitnik nedeljnih vanrednih izbora za Vrhovnu radu (parlament) Ukrajine. Predviđanja koja su se zasnivala na broju izašlih birača, a koja su značajnu prednost davala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Partiji regiona premijera Viktora Janukoviča, potpuno su omanula. Naime, posle nešto više od 70 odsto zvanično obrađenih glasačkih listića, blok partija koji predvodi Timošenkova osvojio je 32,21 odsto glasova i izbio na prvo mesto liste koja obezbeđuje učešće u narednom, 6. sazivu parlamenta. Od Partije regiona deli je svega 0,11 odsto pošto su "plavo-sivi" trenutno na 32,1 procenat glasova. Kako će biti okončana ova neizvesna trka ostaje tek da se vidi.
Na trećem mestu se, prema očekivanjima, našao Blok Naša Ukrajina–Narodna samoodbrana predsednika Viktora Juščenka, osvojivši, za sada, naklonost 15,08 odsto građana sa biračkim pravom. Neophodni cenzus za ulazak u parlament koji iznosi tri procenta prešli su i Komunistička partija Petra Simonenka (5,2) i Blok Vladimira Litvina (4,05). Na samoj granici su socijalisti Aleksandra Moroza sa (ponovo, za sada) 3,09 odsto prikupljenih glasova.
Šansa za trećeg
Ukoliko bi ovakvi odnosi među partijama ostali i posle prebrojavanja preostalih listića, to bi značilo da su se "narandžasti", praktično, vratili u igru, i to žestoko. Ponešto će, doduše, zavisiti i od toga koju će još od malih partija uspeti da privuku na svoju stranu, ukoliko se to pokaže neophodnim. Ipak, osnovna linija je tu. Vredi pomenuti da se u tom smislu kao glavni kandidat za "trećeg" javlja Blok Litvina, pošto je teško i zamisliti da bi Timošenkova i Juščenko kao saradnike prihvatili komuniste ili nekadašnje saborce socijaliste koji su im prošle godine okrenuli leđa u najnezgodnijem trenutku.
Kako god bilo na kraju, Partija regiona Viktora Janukoviča ostaje na čistini. Doduše, oni nisu bez šansi. Sa komunistima, Litvinom i socijalistima na svojoj strani mogli bi nekako da nategnu dovoljno mesta u parlamentu i stvore takvu ravnotežu snaga koja bi im omogućila, ako ne osvajanje vlasti, a ono barem priliku da za duže vreme blokiraju "narandžaste". To bi značilo i da se politički ćorsokak u kojem se zemlja nalazi od prošlih, redovnih, izbora nastavlja. Teško je prihvatiti misao da su građani upravo tako hteli, ali rezultati izbora govore sami za sebe.
Možda to objašnjava i vidan izostanak euforije posle objavljivanja prvih računica. "Borba elita, bez naroda", reči su kojima je situaciju okarakterisao jedan ovdašnji analitičar. I potpuno je u pravu. Ukrajina je, na neki način, postala talac tri velike partije koje više brinu same o sebi nego o potrebama građana. A stvari će se, kako izgleda, teško pomeriti s mesta.
Najinteresantniji će u svemu, ipak, biti odnos Juščenka i Timošenkove. Podsetimo, do političkog mrtvila u koje je dospela Ukrajina došlo je, praktično, posle odluke predsednika da 2005. raspusti vladu koju je do tada vodila "narandžasta princeza". Nametnuto rešenje je bilo stvaranje koalicije sa Janukovičem. Pogotovo što su socijalisti svesni svoje uloge "džokera" ultimativno zatražili da im pripadne mesto predsedavajućeg Vrhovne rade. Njihova tadašnja logika je bila: šefa države daje Naša Ukrajina, premijera Blok Julije Timošenko te tako njima kao trećeplasiranima pripada mesto prvog parlamentarca. Otpuštanjem Timošenkove stvari su se kardinalno izmenile, ali je Moroz dobio što je tražio.
Koalicione računice
Odmah po zatvaranju biračkih mesta Janukovič je ponudio koalicionu saradnju svim partijama koje su na to spremne. Nije izostavio ni Timošenkovu. Ali, mada bi zajednica dve najjače partije obezbedila u parlamentu upravo onu većinu koja bi omogućila njegov kvalitetan rad, teško je i pretpostaviti da bi tako nešto moglo da se desi. Sa svoje strane, Timošenkova ima dovoljno snage da sama bira partnera. I to će svakako iskoristiti, pre svega kao pragmatičan političar, ali i zato da bi ponekome, u pravom ženskom maniru "natrljala nos" zbog neverstva.
Misli se, naravno, na Viktora Juščenka kojem je preostalo samo da posmatra šta rade "veliki" i da se nada da u svemu neće ostati kratkih rukava. Njegov ugled među Ukrajincima opasno je narušen, kako zbog već pomenute političke letargije, tako i zbog činjenice da mnogo toga što je obećavao stotinama hiljada ljudi koji su se 2004. danima i noćima, po ciči zimi, okupljali na kijevskom Trgu nezavisnosti nikada nije ispunio. Objektivno, mnogo toga i nije zavisilo od njega. Netrpeljivost Juščenkove i Janukoviča često mu je vezivala ruke. Istovremeno, obećanja o brzom primanju Ukrajine u EU, koja su tih hladnih dana stizala iz inostranstva, ostala su prazne reči.
Kada se sve sabere, jezičak na političkoj vagi mogao bi da kontroliše Blok Litvina. Od toga kojem jatu će se oni prikloniti zavisiće mnogo. Pri tome treba pomenuti da se "litvinovci" uklapaju u koncepciju i Timošenkove i Janukoviča. Moglo bi na kraju da se ispostavi da su upravo oni pravi pobednici nedeljnih parlamentarnih izbora.
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 02.10.2007.]
