Izvor: Politika, 01.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li 120.000 Srba da pobedi NATO
Sigurna sam da je međunarodna zajednica na Kosovu napravila veliku grešku, kaže Tatjana Parhalina, direktor Centra NATO-a u Moskvi
Specijalno za „Politiku”
Moskva, 27.marta – Iako je prethodna godina prošla u znaku antizapadne retorike u Rusiji i antiruske na Zapadu, svedoci smo razvoja praktične saradnje između Rusije i NATO-a u više od 20 pravaca. Borba s terorizmom, neširenje oružja masovnog uništenja, spasavanje brodova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na moru, vojna saradnja, koncepcija zajedničkih mirotvoračkih kontigenata – to je samo deo zajedničkih projekata nastalih poslednjih godina. I sve je to institucionalizovano, ne zavisi, kao devedesetih, od ličnih odnosa druga Borisa ili druga Vladimira s drugom Bilom ili Gerhardom. Jedino što nedostaje jeste poverenje. Mislim da deo stereotipa o Rusiji koji postoji u zemljama NATO-a, i antizapadnih na našoj strani, opstaje samo zato što nema poverenja, tvrdi Tatjana Parhalina, direktor Centra NATO-a i Centra za evropsku bezbednost Ruske akademije nauka u Moskvi, u razgovoru za „Politiku”.
Na predstojećem sastanku u Bukureštu biće „overena” dalja ekspanzija NATO-a. Može li Rusija tome realno da se suprotstavi?
– Termin „ekspanzija” je potpuno pogrešan i lansirali su ga zapadni politikolozi. Pravilnije bi bilo reći „otvaranje” NATO-a, jer inicijativa uvek potiče od zemalja koje žele da se priključe. Rusija nije ravnodušna kad je reč o Ukrajini i Gruziji, ali ne smemo zaboraviti da političke elite tih zemalja, pogotovu Gruzije, vide svoju bezbednost u NATO-u. Za evropske zemlje, prva vrata za ulazak u EU jesu NATO. To je priključivanje određenom sistemu vrednosti koji su elite tih zemalja spremne da podele. Ja uopšte ne delim mišljenje evropske javnosti da „jadnu devojku” Rusiju okružuju zli „mačo” momci iz NATO-a. Ne. Širenje NATO-a jeste prirodan proces razvoja evropskih integracionih kretanja.
Zašto, onda, postoje problemi u komunikaciji između Rusije i NATO-a?
– Oni su u vezi upravo sa odsustvom poverenja – PRO, Dogovor o smanjivanju običnog naoružanja, status Kosova, briga Rusije da se NATO ne pretvori u globalnu alijansu koja bi zamenila OUN. Rusija se boji da će biti istisnuta iz zone tradicionalnog uticaja, odnosno postsovjetskog prostranstva. Ali proces prijema Ukrajine i Gruzije samo je pitanje vremena, jer je politička odluka doneta, pogotovu u Gruziji. Rusija se sada trudi da to odloži.
Koliko je u tom smislu važan suret u Bukureštu?
– Veoma je važan. Pregovori „dva plus dva” pokazali su želju Rusije i Amerike da sarađuju. Amerika shvata zabrinutost naših političara. Nije slučajno Kudrin u Davosu rekao da ruska spoljna politika blokira ekonomiju. A pošto će Putin uskoro početi da odgovara za ekonomiju, ja ne isključujem otopljenje. Umesto demokratije megafona, Rusija će preći na mekšu retoriku. I Zapad je za to zainteresovan. Verujem da će Putin u Bukureštu vrlo oštro kritikovati NATO zbog Kosova i zbog dogovora o neširenju običnog naoružanja. A taj elemenat kritike će otvoriti vrata Medvedevu, omogućiće mu da bude mekši, da lakše manevriše.
Kako ocenjujete ulogu NATO-a na Kosovu?
– Kao ekspert, sigurna sam da međunarodna zajednica pravi ogromnu grešku. Svojim kolegama sa Zapada stalno govorim da ako žele demokratiju i stabilnost na Balkanu, moraju pre svega da misle o demokratiji u Srbiji. A oni rade suprotno, ojačavaju nacionaliste i konzervativce.
U poslednje vreme intenzivno se govori o mogućnosti podele Kosova?
– Mislim da je pitanje Kosova definitivno rešeno, dopalo se to nama ili ne. Većina zemalja EU već je priznala nezavisnost, nisu samo one koje imaju svoje separatističke pokrete. Mislim da je pre nekoliko meseci još postojala mogućnost podele. A sada one zemlje koje su priznale Kosovo u tim granicama to neće dozvoliti.
Znači li to da će OUN i NATO silom naterati Srbe severno od Ibra da prihvate da žive u zemlji koju ne priznaju?
– Kao prvo, sile OUN će biti zamenjene snagama EU iako Rezolucija 1244 nije ukinuta. Moramo realistički da postavimo pitanje – da li su Srbi spremni na rat. I može li 120.000 Srba da pobedi NATO. Postoji li potencijal otpora kod Srba? Mislim da ne. Potencijala otpora nema. I, znači, tako će ostati, ne zato što će neko silom nešto da nameće Srbima, nego zato što su Srbi već spremni na takav razvoj događaja. Već odavno. Jedino rešenje je ubrzana integracija Srbije u EU.
Bojim se da ste tokom pregovora propustili vreme da podelite Kosovo. To je bilo moguće istrgovati. Sada vi nemate nikakve adute u toj igri, ma koliko želeli da pregovarate, propustili ste šansu. Šteta, politika je trgovina i to treba otvoreno reći.
Ljubinka Milinčić
--------------------------------------------------------
Rusija je uvređena
Rusija ima razloga da bude uvređena –nisu uzeli u obzir njeno mišljenje, nisu je poslušali. Ona hoće da pokaže da je ravnopravna sa SAD iako je vojni budžet Amerike 10 puta veći. Kad je zauzela mesto u energetskom sistemu bezbednosti, Rusija je shvatila da ima novu političku ulogu na međunarodnoj sceni. Ona ne želi više da igra po tuđim pravilima već da učestvuje u globalnom dnevnom redu. I zato je Kosovo za Rusiju važno, sa tačke gledišta te ravnopravnosti. To je poruka Vašingtonu – mi postojimo.
[objavljeno: 02/04/2008.]
