Izvor: Politika, 27.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mozak na silicijumu
Prvo izdanje sastojaće se od 16 čipova na štampanoj ploči, od kojih se svaki sastoji od 256 puta 256 nerava
Hoće li oponašanje na čipu, komadiću silicijuma, razotkriti najzapretenije tajne ljudskog mozga?
Na Univerzitetu Stanford (SAD) u toku je takav poduhvat u kojem naučnici nastoje da odgonetnu kako ljudi razumeju jezik, prepoznaju lica, shvataju tok vremena. Odgonetka se krije u najnovijim delovima kakvih nema kod naših dlakavih predaka.
Mozak bez napora rešava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najzamršenije zagonetke kojima nije dorasla nijedna savremena digitalna mašina, naglašava dr Rodni Daglas, profesor u Institut za neuroinformatiku u Cirihu (Švajcarska). Jedna od staza vodi dočaravanju na – silicijumu.
Nervi čavrljaju u nizovima električnih nadražaja; hemijski pozivi privremeno menjaju električna svojstva ćelija, što u sledećoj izazove istu takvu promenu. Osamdesetih godina Karver Mid, preteča u mikroelektronici u Kalifornijskom institutu za tehnologiju, predočio je da bi na isti način mogli da se vladaju tranzistori u računarskim čipovima.
Od tih dana su naučnici i inženjeri koristili tranzistore zasnovane na neuronima za izradu složenih nervnih mreža, pokušavajući da načine veštačku mrežnjaču oka, kohlea (delić unutrašnjeg uha, poznat pod imenom pužić, koji prevodi zvučne talase u nervne podražaje) i hipokamus (područje mozga ključno za pamćenje). Postupak je nazvan – nervno uobličavanje.
Najsmelije pregnuće namerava da preduzme dr Kvabena Boaen, neuroinženjer sa Stanforda: mozak na silicijumu. Prvo izdanje sastojaće se od 16 čipova na štampanoj ploči, od kojih se svaki sastoji od 256 puta 256 neurona. Grupama nerava mogu da se zadaju različita električna svojstva da bi se oponašale raznorazne ćelije u mozgu. I da se nateraju (programiraju) da uspostavljaju naročite veze, što bi trebalo da dočara pojedina moždana područja.
Još nije sasvim izvodljivo da se uspostave svakojaki veštački obrasci koji uveliko podsećaju na prirodno ćaskanje ćelija. Krajnji cilj jeste da se jednog dana izrađuju čipovi koje će drugi istraživači koristiti za proveru vlastitih zamisli, a ta saznanja će se ugraditi u nova silicijumska pokolenja.
Veoma uzbudljivo pregalaštvo, objašnjava dr Terens Sejnovski, rukovodilac Laboratorije za računarsku neurobiologiju u Salkovom institutu u La Džoli. Tehnologija je sazrela do tačke kada je moguće misliti na oponašanja velikih razmera. On sam proučava talamus, oblast u kojoj se spajaju i objedinjuju podaci iz raznih delova mozga. Danas je moguće prikazati stotine i hiljade nerava, ali zadatak je da se to znatno uveća.
Mreža ili rešetka satkana od tri miliona neurona ima moć obrade podataka od 300 teraflopsa (300 biliona računskih radnji s pokretnim zarezom), što odgovara programskoj snazi ljudskog mozga. Ukoliko se veštački nervi čvrsto umreže na silicijumu, izvršavaće naredbe tolikom brzinom u stvarnom vremenu ili istog trena. Umesto da pokrećete hiljade programskih uputstava (instrukcija), imaćete isti učinak kad propustite struju kroz pomenute silicijumske procesore.
Verovatno je ovo jedan od najvećih naučnih izazova: veliki broj čipova valja uskladiti da rade kao jedan. A to još niko nije do sada ostvario. Ukoliko to nekome uspe, označiće veliki preokret u oponašanju živaca (neuromorfološko inženjerstvo), što se može uporediti sa najranijim koracima u izradi računarskih čipova.
Konačna nada ogleda se u tome da se korišćenjem podataka na raznovrsne načine, nastalih u silicijumskom mozgu, naprave kudikamo bolji nervni produžeci i umeci (proteze) koji će ga povezati s ljudskim. Na ispunjenje obećavajućih predviđanja zamene prvih delova u prirodnom mozgu, zaduženih za pokrete ili osećanja, moraće godinama da se čeka.
Prvi koraci na dugom putovanju u malo poznatu zemlju već su načinjeni.
Stanko Stojiljković
[objavljeno: 27.02.2007.]
.jpg)
