Izvor: Politika, 21.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moldavija, zemlja seksualnog ropstva
Deset odsto stanovništva žrtve trgovine ljudima. – Pedofili iz cele Evrope jednom nedeljno dolaze avionom, uz znanje vlasti, tvrdi novinarka Viktorija Musteaca
Specijalno za Politiku
Kišinjev, avgusta – Oko 400.000 mladih Moldavki je u seksualnom ropstvu širom Evrope – deset odsto populacije cele države. Skoro polovina njih bile su maloletne kada su napustile svoju zemlju. Najčešći mamac da uđu u taj posao jeste obećana zarada i život na zapadu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što dalje od bede i siromaštva Moldavije. Prema istraživanju Unicefa, čak 90 odsto mladih želi da ode iz te bivše sovjetske republike. Muškarci odlaze najviše u Italiju i Španiju da rade najteže fizičke poslove i, iako tamo zarađuju minimalnu dnevnicu, ona je pravo bogatstvo za uslove kod kuće, jer je Moldavija, uz Albaniju, najsiromašnija zemlja Evrope. Devojke i žene odlaze dobrovoljno ili prisilno najpre na Balkan kao seksualno roblje. Odatle, one "najbolje" se švercuju dalje na zapad, a "lošije" završavaju u Turskoj. "Plima odlazaka se ne zaustavlja", kaže Viktorija Musteaca, doskoro reporter, a sada član Nadzornog saveta moldavske državne TV. Tihim glasom, jer ne želi da je gosti za susednim stolovima u kafiću čuju, Viktorija govori i o organizovanim pedofilskim seks turama iz zapadne Evrope. "Jednom nedeljno dolaze avionom iz cele Evrope u Moldaviju i sve se to dešava uz znanje vlasti." Viktorija optužuje korumpirane političare koji ne samo da ne sprečavaju, već zbog novca to i omogućavaju na teritoriji svoje zemlje. Trgovina ljudima i organima ne bi bila moguća bez učešća korumpiranih delova vlasti i ta korumpiranost, prema Viktorijinom mišljenju, seže do samih političkih vrhova Moldavije. Uzrok svega toga je, naravno, nemaština i izuzetno siromaštvo. Ona, osim što tera mlade žene da rizikuju u potrazi za prihodima u inostranstvu, čini i da članovi porodice postupaju na najsuroviji način. Prema istraživanjima, dve od tri žene koje završe kao belo roblje su prodali rođaci i prijatelji. Još strašniji čin je prodaja dece, pa čak i njihovih organa bogatim strancima. Od Viktorije smo saznali da nije retkost da porodica iz seoskih krajeva proda jedno od svoje dece trgovcima robljem. "Užasno je i to što devojčice u osnovnoj i srednjoj školi kao jedno od najpoželjnijih zanimanja navode prostituciju", kaže Musteaca.
Moldavija, kao i Srbija, ima istorijsku nesreću geografskog položaja na kome se nalazi. Za taj kraj, Besarabiju, vekovima su se tukli Rusi, Turci, Rumuni, Ukrajinci, pa čak i Litvanci. Raspadom SSSR-a, zbog velikog siromaštva i dramatičnog odliva stanovništva, Moldavija je postala poluprazna poljana otvorena za spoljnu ekspanziju. Prvi su to shvatili i prihvatili Turci, čiji su biznismeni i "biznismeni" prosto pohrlili ovde. Jedni da sa malim kapitalom za kratko vreme naprave veći, a oni drugi u potrazi za belim robljem. Uticaj turskog biznisa u Moldaviji je ogroman. U svim velikim kompanijama je u stvari turski kapital. Mnogi biznismeni su se oženili lokalnim devojkama i nastanili u Moldaviji, uvećavajući brojnost turske zajednice. Turska država, između ostalog, i finansijski podržava u Moldaviji manjinske Gagauze. Gagauzi su Turci koji su posle plemenskih sukoba u 13. veku pobegli na Balkan i primili pravoslavnu veru. Oni su se 1992. čak i oružano borili protiv moldavskih trupa za svoju autonomiju. Danas, jednom godišnje, svaka porodica u Gagauziji dobija značajnu novčanu pomoć od turske države.
Iako ne gledaju blagonaklono na sve veći uticaj Turske, lokalni političari ne mogu da mu se suprotstave. Opterećeni balastom Pridnjestrovlja, priklješteni interesima Rusije, EU, SAD i Turske, moldavski lideri pokušavaju da ostvare evidentnu želju većine svojih građana. Konfederaciju sa Rumunijom i ulazak u EU na "zadnja vrata". To pokušava i komunistički predsednik Vladimir Voronjin. Posle raspada SSSR-a i instant demokratizacije političkog života, Voronjin je uspeo da moldavske komuniste "vrati u sedlo". Oni sada imaju apsolutnu većinu u parlamentu, a drže i mesto predsednika države. Iako su im javno proklamovani ciljevi smanjenje siromaštva i rešavanje pridnjestrovskog problema, mnogi ih u Moldaviji optužuju da rade upravo na suprotnom. Sve to, navodno zbog ličnih ekonomskih interesa samog vrha vlasti.
Silama čiji se interesi prepliću u Moldaviji trenutna situacija vrlo odgovara. Pošto je država siromašna i političari se lako korumpiraju, lako je baviti se u njoj svakojakim mutnim radnjama. Od pranja novca do trgovine ljudima i organima. Ovaj poslednji, na nivou Evrope, svake godine donosi svojim poslodavcima oko 10 milijardi dolara! Jedan deo tog novca dođe i u Moldaviju, ali ne u džepove žrtava.
Aljoša Milenković
[objavljeno: 21.08.2007.]
