Izvor: Deutsche Welle, 25.Mar.2015, 15:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moj zavičaj tuguje
Gradić Haltern u Vestfaliji pogodila je strašna tragedija: 16 učenika i dva nastavnika iz tamošnje gimnazije stradali su u padu Džermanvingsovog aviona u Francuskoj. Novinar DW Danijel Pelc je i sam pohađao tu školu.
Pre nekoliko dana sam prvi put bacio pogled na internet-stranu gimnazije „Kralj Jozef“. Tražio sam fotografiju nastavnog osoblja, radoznao da vidim ko danas predaje u mojoj nekadašnjoj školi. Školu sam završio 1996. Pronašao sam fotografiju, sa nje >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << su se smejala mnoga lica, neka od njih mlada, puna nade. Većinu ne poznajem. Dvoje sa fotografije sada je mrtvo. Dobro znam i sivu zgradu sa ružnim, drečavo-žutim žaluzinama. Tu sam se mučio sa jednačinama, uzalud pokušavao da šutnem loptu kako valja, a u jednom pozorišnom komadu sam umro na bini. Sada tamo stoje sveće i buketi cveća.
Haltern tuguje. Majka mi je telefonom rekla da je, kada je čula vest, najpre pomislila koji prijatelji i poznanici imaju decu u gimnaziji. Ko je pogođen. Haltern ima 37.000 stanovnika, svi se znaju i, kao što obično u malim čaršijama biva, ne voli svako svakog. Ali sada svi misle na žrtve i njihove porodice. Mnogo se u utorak pričalo i sašaptavalo na gradskom korzou, telefoni su se usijali. Svi su hteli da znaju ko je stradao – ne iz voajerizma, već iz saosećanja. I ovih dana će mnogi kupiti lokalne novine samo kako bi videli umrlice i mogli da izraze saučešće.
Danijel Pelc, DW
Već 15 godina ne živim u Halternu, ponekad samo posetim roditelje. Bio sam srećan kada sam otišao iz gimnazije, ali sada je to odjednom moja škola i moj grad, više nego ikada ranije.
Mi lokalci prvi put vidimo svog gradonačelnika nemoćnog i skrhanog, kako pred televizijskim kamerama pokušava da kaže nešto suvislo. Znamo ga kao žovijalnog i suverenog gradskog oca. Sada i on plače – oseća se kao svako od nas. Bivša fudbalska zvezda Kristof Mecelder izjavljuje saučešće putem Tvitera. I on dolazi iz mog gradića, i on je maturirao u gimnaziji „Kralj Jozef“.
Haltern se zbija i želi da pomogne. Moja dobra prijateljica je psihoterapeutkinja specijalizovana za bol i tugu. Želi da brine o porodicama žrtava, da pomogne od srca. Nije jedina. Haltern nije baš raj na zemlji. Lepe porodične kuće često su samo fasada za manje i veće gradske probleme. Ali ljudi se drže zajedno, kao vatrogasci-volonteri, u sportskim društvima, crkvi. Nadam se da porodice stradalih osećaju da nisu same.
