Izvor: Politika, 07.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moguć preokret u slučaju "Lokerbi"
Da li će žalba libijskog obaveštajca škotskom sudu uticati na datum posete Kondolize Rajs Tripoliju
Posle 54 godine pauze u direktnim razgovorima šefova diplomatije SAD i Libije, američki državni sekretar Kondoliza Rajs najavila je letos da do kraja 2007. godine planira prvu zvaničnu posetu Tripoliju. Nezavršena poglavlja kompleksnih poluvekovnih odnosa najjače diplomatije zapadnog sveta i države sa najvećim rezervama nafte na Crnom kontinentu, posebno ono o slučaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "Lokerbi", izbila su ovih dana ponovo na videlo, u jeku detaljnih i diskretnih priprema posete šefa američke diplomatije Libiji, najverovatnije u oktobru – prve od vremena administracije Dvajta Ajzenhauera.
Odlukom Apelacionog suda Škotske, libijski obaveštajac Abdulbaset al Megari (55), osuđen 2001. godine na doživotnu robiju zbog diverzije nad putničkim avionom američke kompanije "Pan Am", (u kojoj je poginulo 270 ljudi), dobiće ovog meseca novu priliku da dokaže – ono što tvrdi od početka suđenja – da je nevin i da mu je slučaj podmetnut. Vremešni švajcarski inženjer Ulrih Lumpert (65), ključni svedok međunarodne optužbe protiv libijskog obaveštajca, iznenada je krajem avgusta odlučio da pred sudom u Cirihu – prizna kako je slagao na suđenju protiv Megarija. "Tajmer bombe, za koji sam na suđenju Megariju tvrdio da je iz kontingenta koji je moja firma dve godine pre nesreće prodala Libiji, u stvari sam ja lično podmetnuo među dokazni materijal na mestu nesreće", izjavio je Lumpert ciriškom sudu, ne objašnjavajući svoje motive.
Škotski sud u prvobitnoj instanci slučaja "Lokerbi" oslonio se na Lumpertovo svedočenje kao ključni dokaz o Megarijevoj krivici, zbog čega su SAD i UN Libiju stavile pod dugogodišnje sankcije. Gadafijev režim je vrlo nevoljno – posle velikog pritiska i pretnji Zapada – pristao da porodicama žrtava tragedije kod Lokerbija isplati po 10 miliona dolara. Poslednja rata tog obeštećenja, u visini od dva miliona dolara, još nije isplaćena.
Šef američke diplomatije Kondoliza Rajs je krajem jula odlučila da pozitivno odreaguje na znake promena u Libiji.
"Libija je donela važnu stratešku odluku da se otarasi oružja za masovno uništavanje. Time se Libija pozicionirala na pravac koji vodi ka investicijama zapadnih kompanija, koje ranije nisu mogle tamo da ulažu. Znam dosta američkih kompanija koje su veoma zainteresovane za biznis u Libiji", istakla je Rajsova krajem jula, dan posle puštanja na slobodu pet bugarskih bolničarki i palestinskog lekara stažiste sa osmogodišnje robije zbog optužbe da su namerno inficirali sidom preko 400 mališana u bolnici u Bengaziju. Puštanje na slobodu osumnjičenog "bolničkog seksteta", ostvareno nakon zdušnog angažovanja bračnog para Cecilije i Nikole Sarkozija i briselske administracije, osokolilo je ulazak evropskog biznisa u Libiju.
Američki trgovinski bilans sa Libijom, iako impozantan nakon dugogodišnje pauze, zaostaje za evropskim takmacima.
Samo ove godine SAD su uvezle iz Libije robe u vrednosti od 1,36 milijardi dolara, dok je Libija uvezla iz Amerike proizvoda u vrednosti od skoro pola milijarde dolara: britanske i francuske kompanije sklopile su u međuvremenu, u 2007. godini, energetske, vojne i privredne sporazume daleko veće vrednosti.
Visoki zvaničnici Stejt departmenta već nedeljama razrađuju detalje posete Kondolize Rajs Libiji. "Poseta treba da bude produktivna za obe strane", zaključio je ovih dana Dejvid Velš, pomoćnik državnog sekretara za bliskoistočne poslove, posle susreta sa Mutasimom Bilahom Gadafijem, nacionalnim savetnikom za bezbednost Libije i sinom lidera koji već 38 godina upravlja pustinjskom mediteranskom državom. "Libiju smatramo partnerom na određenim poljima, državom sa kojom imamo sve razgranatiji dijalog o nekim regionalnim temama, uključujući i onaj o Africi koja posebno zanima libijsko rukovodstvo i libijski narod", istakao je Dejvid Velš.
Ni Dejvid Velš, ni Mutasim Bilah Gadafi, drugi od sedam pukovnikovih sinova koji se smatra njegovim najizglednijim naslednikom (prvi je Saif al Islam), nijednu reč nisu javno izrekli o isplati poslednje rate obeštećenja za 270 žrtava obaranja "Pan-Amovog" aviona 1988. godine.
Posmatrači sa obe strane Atlantika sa velikom pažnjom iščekuju presudu Apelacionog suda Škotske u slučaju "Lokerbi". Ako škotski apelacioni sud libijskog obaveštajca proglasi nevinim, ko je onda kriv za rušenje "Pan-Amovog" aviona, za smrt 270 ljudi, patnje njihovih porodica, ali i godine izolacije Libije?
Tanja Vujić
[objavljeno: 07.09.2007.]
