Izvor: Blic, Beta, Tanjug, 08.Jan.2009, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moguć novi front na Bliskom istoku
Odmaralište Naharija u Izraelu bilo je juče ujutru meta raketnog napada koji bi mogao da na isteku druge nedelje sukoba u pojasu Gaze inicira otvaranje novog fronta na Bliskom istoku. Najmanje tri „kaćuše” upućene iz Libana pale su na gradić na obali Sredozemnog mora, pri čemu su povređene dve osobe. Izraelske snage su uzvratile na napad iza kojeg bi mogli da stoje palestinske grupe bazirane u Libanu, ali i islamistički pokret Hezbolah, povezan sa palestinskom organizacijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Hamas, glavnom metom izraelske ofanzive u Gazi.
Politički analitičari i zvaničnici u Libanu tvrde da Hezbolah ne stoji iza napada jer ne bi rizikovao popularnost u domaćoj javnosti pred odlučujuće izbore koji će biti održani u maju, na kojima ima šanse da učvrsti vlast. Hezbolah je tokom Drugog libanskog rata u julu i avgustu 2006. godine ispalio oko 4.000 raketa na teritoriju Izraela, ali su njegovi ministri prošle nedelje potpisali saopštenje libanske vlade u kojem se apeluje na uzdržavanje od mešanja u konflikt u Gazi. Tarek Mitri, ministar informisanja Libana, kazao je „nacija ne želi da bude uvučena u ovaj sukob”.
„Solidarnost sa Gazom ne znači da želimo i da isprovociramo izraelske napade na Liban”, rekao je Mitri.
Hasan Nasralah, vođa Hezbolaha, u sredu je, međutim, na velikom mitingu povodom šiitskog praznika, pristalicama u ostrašćenom govoru najavio da je spreman za bitku, a gerilci su rekli da će uzeti ponovo oružje u ruke. U Libanu su juče škole bile zatvorene u strahu od izraelskih napada. Izvori iz izraelske vojske ocenili su da se radilo o izolovanom incidentu, ali je ipak primećeno razmeštanje rezervista duž severne granice Izraela. Mediji prenose da bi umesto Hezbolaha krivac za jučerašnji napad mogle da budu palestinske militantne grupe koje deluju na teritoriji Libana.
Rakete su pale u Nahariju nakon celonoćnog izraelskog bombardovanja oko 300 tunela koje Hamas koristi za krijumčarenje oružja iz Egipta u pojas Gaze i napredovanja izraelskih tenkova ka palestinskom gradu Kan Junis. U pojasu Gaze je od početka izraelskih napada 27. decembra poginulo 700 ljudi, od čega su polovina civili.
Međunarodni komitet Crvenog krsta optužio je Izrael da krši međunarodno pravo pošto nije omogućio evakuaciju ranjenih iz Gaze. Ta organizacija saopštila je da su spasilačke ekipe pronašle četvoro izgladnele dece pored leševa ubijenih majki u kući u delu Gaze koji su gađale izraelske snage. Pjer Vetak, šef MKCK za Izrael i okupirane palestinske teritorije, rekao je da je u pitanju „potresan slučaj” i da je „izraelska vojska sigurno znala kakva je situacija, ali da nije pomogla ranjenima”.
Vatikan: Gaza kao koncentracioni logor
Renato Martino, predsednik vatikanskog Saveta za pravdu i mir i nezvanični ministar pravde pape Benedikta XVI, izrekao je otvorenu osudu na račun Izraela, nazvavši Gazu „velikim koncentracionim logorom”. „Nezaštićeni narod je uvek onaj koji plaća cenu. Pogledajte uslove u Gazi – ona sve više i više nalikuje velikom koncentracionom logoru”, izjavio je kardinal. Izrael je odmah objavio da je Martinova kritika zasnovana na Hamasovoj propagandi, ali je kardinal uzvratio rečima da „izraelske vlasti mogu da tvrde šta god hoće, ali da je ono što se dešava ovih dana u Gazi ravno hororu”. Martino je komentarisao i izraelsko bombardovanje škole UN u utorak i ubistvo dece u njoj, zapitavši se kako je to moglo da se desi „u doba kada nam tehnologija omogućava da identifikujemo i mrava na zemlji”.
Savet bezbednosti usvojio rezoluciju o Gazi
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je noćas rezoluciju kojom se poziva na trenutni prekid vatre u pojasu Gaze i potpuno povlačenje izraelskih snaga, javio je Tanjug.
Rezolucija je usvojena glasovima predstavnika 14 zemalja članica SB, dok su Sjedinjene Američke Države bile uzdržane. Kako je izjavila američka državna sekretarka Kondoliza Rajs, SAD su nisu glasale jer su prvo želele da vide ishod egipatskog posredovanja u konfliktu. Rajsova je, međutim, istakla da uprkos tome, Sjedinjene Države podržavaju sadržaj rezolucije.
Najmanje 30 palestinskih civila stradalo u Zejtunu
Trideset civila ubijeno je u jednoj kući u Gazi, u bombardovanju izraelske vojske, saopštile su danas Ujedinjene nacije, pozivajući se na izjave očevidaca. U kući se nalazila grupa od ukupno 110 Palestinaca koje je izraelska vojska u nju dovela.
"Prema očevicima, vojska je 4. januara evakuisala oko 110 Palestinaca u jednu kući u Zejtunu (među kojima su polovina bila deca) i naredila im da ostanu unutra", navodi se u saopštenju Kancelarije UN za koordinaciju humantiranih poslova.
Samo 24 sata kasnije izraelske snage su u više navrata bombardovale kuću i ubile oko 30 ljudi. Oni koji su preživeli bombardovanje morali su da hodaju dva kilometra pre nego što su civilnim vozilima prebačeni u bolnicu, navodi se u saopštenju. Troje dece umrlo je nakon što su primljeni u bolnicu.
Portparol izraelske vojse je rekao da ne raspolaže informacijama o ovom incidentu.
Izraelski napadi na pojas Gaze i raketiranja Izrala i danas su nastavljeni, uprkos rezoluciji Saveta bezbednosti kojom se poziva na prekid vatre.
Prema rečima očevidaca i na osnovu vojnih izvora, izraelska avijacija je i jutros gađala palestinsku teritoriju posle noćašnjih napada u kojima je poginulo 12 ljudi, navodi se iz palestinskih izvora.
Abasu mandat istekao usred ofanzive Izraela
Mahmud Abas
Izraelska ofanziva na ciljeve Hamasa u pojasu Gaze odvratila je pažnju javnosti na Bliskom istoku s nesporazuma oko isteka predsedničkog mandata Mahmuda Abasa, vođe umerenijeg Fataha.
Abasovi savetnici su rekli da on nema nameru da siđe s položaja u skoroj budućnosti, tvrdeći da palestinski osnovni zakon omogućava da ostane na vlasti još jednu godinu, navode mediji u Izraelu.
Abas je izabran za predsednika u januaru 2005. na četiri godine, posle smrti dugogodišnjeg palestinskog lidera Jasera Arafata. Zvaničnici Hamasa, s kojima Fatah već dugo vodi borbu za vlast, kažu da neće priznati Abasov status predsednika Palestinske uprave.
Oni su, međutim, ipak najavili da neće tražiti njegovu ostavku bar za sada, zbog rata u pojasu Gaze.
"Ovo nije vreme da se razgovara o tome," složio se jedan Abasov savetnik, podsetivši da je Abasa izabrala većina naroda, da je legitimni lider i da predstavlja sve Palestince, a ne samo one koji žive na Zapadnoj obali.
Abas ipak kontroliše samo tu teritoriju, otkako su hamasovci silom preuzeli kontrolu nad pojasom Gaze junu 2007. pobedivši snage lojalne Fatahu.
Palestinski premijer Salam Fajad rekao je novinarima da predsedničke i parlamentarne izbore treba održati istovremeno na osnovu zakona.
"Međutim, pošto će se opšti izbori održati u januaru 2010, Abas može da ostane na vlasti i u narednoj godini", rekao je Fajad.
Međutim, ne samo Hamas nego i neki palestinski pravni eksperti otvoreno dovode u pitanje to pravo ostanka na vlasti.
"Četvrtak je bio poslednji dan Abasa u kabinetu," rekao je predstavnik Hamasa u Libanu, Osama Hamdan, dodavši da je pozicija te radikalane organizacije jasna - Abasov mandat je istekao.
Portparol Hamasa u pojasu Gaze Mušir al Masri upozorio je da će Hamas izgubiti kredibilitet ako odbije da se povuče, dodavši da su Izraelci i Amerikanci ti koji žele da on ostane i da je on zato na vlasti.
.jpg)
