Izvor: Politika, 10.Okt.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moć se seli na istok
Prvi put samit 20 ekonomski najmoćnijih zemalja na svetu održava se u jednoj azijskoj zemlji, koje sve više preuzimaju primat u međunarodnoj ekonomiji
Od našeg specijalnog izveštača
Seul, oktobra – Svetska ekonomska i finansijske kriza je na međunarodnoj sceni definitivno oduvala stare iluzije o tome ko upravlja svetskim finansijama i tradicionalne sile na Zapadu uverile da ne smeju da zanemare narastajuću moć Istoka. Predsednik Svetske banke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Robert Zelik je na minuloj godišnjoj skupštini ove finansijske institucije otvoreno rekao da „svet u razvoju postaje vozač globalne ekonomije”.
„Vođeni narastajućim tržištima, zemlje u razvoju sada čine polovinu svetskog rasta i one vode oporavak u svetskoj trgovini”, rekao je prvi čovek Svetske banke.
Da zemlje u razvoju, naročito one na istoku Azije, ulaze u ligu svetskih ekonomskih giganata svedoči i predstojeći samit Grupe 20 vodećih svetskih razvijenih ekonomija i zemalja u razvoju, koji će se održati od 11-12. novembra, po prvi put na tlu Azije i to u južnokorejskoj prestonici Seulu.
Pomeranje ekonomske moći sa Zapada na Istok, prema svemu sudeći, biće sadržano i u promenama u upravljačkim glasovima u dve najvažnije međunarodne finansijske institucije – Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci.
Son Đi Ej, portparolka Samita G-20 u Seulu, kaže za „Politiku” da je cilj organizatora da se na samitu kvota od ukupno 5 odsto glasova u MMF-u i Svetskoj banci preusmeri sa zemalja koje su previše predstavljene u svetskim finansijskim institucijama ka zemljama koje premalo predstavljene u poređenju sa njihovom ekonomskom moći.
„Najveći `gubitaši` u ovoj promeni strukture glasova će biti evropske zemlje, a najveći dobitnici azijske zemlje. U okviru Svetske banke već je postignut dogovor oko transfera 3,13 odsto glasova, a videćemo da li doći do takve odluke i u okviru MMF-a”, kaže Son i dodaje da se globalna ekonomija znatno promenila od vremena Breton-Vudskog sporazuma.
Ona dodaje da je „neophodno da koordiniramo nacionalne makroekonomske politike” te da „nijedna država ne može sama da bude sve bogatija i bogatija, kao što nijedna država ne sme sama da bude siromašnija i siromašnija”.
„Ako ne rastemo zajedno, postoji velika šansa da zajedno propadnemo. Naš cilj je da uspostavimo uravnoteženi rast svih nacija što nije tako lako ostvariti”, kaže Sonova.
Međutim, upravo neuravnoteženi rast brine, pre svega, zapadne sile, koje su složne u kritici Pekinga da drži vrednost svoje valute juana potcenjenom kako bi njihovi proizvodi bili konkurentniji na međunarodnom tržištu.
Uprkos tome što je zvanični Seul pre nekoliko sedmica saopštio kako pitanje valuta neće biti raspravljano na samitu, pritisak međunarodne javnosti se toliko povećao da je južnokorejski predsednik Li Mjung Bak saopštio da će i to biti tema na samitu.
Portparolka seulskog samita G-20 kaže da samit nije pogodno mesto za sukob SAD i Kine te da na samitu nijedna zemlja ne sme da se oseća napadnutom.
„Mislimo da je zdravije da donesemo odluke do kojih je zaista moguće doći”, kaže Sonova dodajući da je važno napraviti bar „male bebi korake” u reformi globalnog finansijskog sistema kako bi bio bezbedniji i otporniji na nove krize.
Ipak, evropski lideri povećavaju pritisak na Kinu, ističući da bi mogli da se odreknu dela glasova u MMF u korist zemalja u velikom razvoju, ali samo ako Kina, kako kažu, pokaže „odgovornost” u vrednosti svoje valute. Naime, EU očekuje da Peking poveća vrednost juana, na čemu insistira i SAD jer bi povećanje vrednosti kineske valute u odnosu na dolar smanjilo ogroman američki deficit u trgovinskoj razmeni sa Kinom.
S druge strane, Kina odbija ovakve kritike a kineski premijer Ven Điabao ističe da uvećani američki trgovinski deficit nema veze sa vrednošću juana već sa strukturom američke industrije.
Američki ekonomista Beri Bosvort sa Brukings instituta, u intervjuu za južnokorejsku agenciju Jonap kaže da bi predstojeći samit G-20 trebalo da se bavi trgovinskim neuravnoteženostima, ali da nije dobra ideja da bude fokusiran na povećanje kineske valute.
„Smatram da je pogrešno fokusirati se na juan jer će to imati samo slab uticaj na kinesku trgovinu. Ipak, trgovinska neuravnoteženost je veliki problem, pre svega zato što je azijski suficit jednak američkom deficitu”, kaže Bosvort, dodajući da je zabrinut porastom deviznih rezervi u Južnoj Koreji, Kini i drugim azijskim zemljama.
On dodaje da „Koreja koristi akumulirane rezerve kao izgovor za smanjenje kursa i postizanje izvozničkog suficita i to u vreme slabe globalne potražnje” što, dodaje on, „iritira druge zemlje”.
Devizne rezerve Južne Koreje prošlog meseca dostigle su maksimalni nivo od bezmalo 290 milijardi američkih dolara, što su pete po obimu devizne rezerve posle Kine, Japana, Rusije i Tajvana. Stoga vrednosti, ne samo kineskog juana, već i južnokorejskog vona i japanskog jena, sve više podgrevaju raspravu u međunarodnim finansijskim krugovima, koji čak prognoziraju i svojevrsni rat valuta.
Zbog svega toga, Samit G-20 u Seulu mogao bi da bude tačka preokreta u stvaranju novog svetskog ekonomskog poretka. Eksperti koji rade na pripremi samita kažu da već postoji napredak u kreiranju globalne finansijske bezbednosne mreže, primeni strožijeg nadgledanja važnih finansijskih institucija i međunarodnoj strukturi koja će omogućiti održivi i uravnoteženi rast. Sve to bi trebalo da ubuduće spreči ponavljanje krize u kojoj dolazi do nestajanja institucija kao što su „Liman braders” ili finansijskih teškoća koje su zadesile Grčku.
Nezavisni eksperti su, ipak, nešto manje optimistični te dodaju da ne veruju da će zasad doći do potpune koordinacije makroekonomskih politika.
Međutim, ono što je izvesno će samiti G-20 uskoro preuzeti ulogu samita G-8 na kojima su lideri SAD, Rusije, Velike Britanije, Kanade, Francuske, Italije, Nemačke i Japana (uz predstavnika Evropske unije) odlučivale o ekonomskoj i političkoj sudbini sveta. Ovaj ekskluzivni klub je, čini se, bespovratno proširen zemljama u velikom razvoju.
Nenad Radičević
-----------------------------------------------------------
Seulska inicijativa
Južna Koreja pokušaće da lidere najmoćnijih država sveta ubedi da značajnu pažnju posvete problemima zemalja u razvojuJužna Koreja je prva zemlja koja je domaćin samita G-20 a da pritom nije članica G-8, pri čemu je i prva zemlja u razvoju i prva azijska zemlja koja organizuje ovo okupljanje najmoćnijih lidera sveta. Uprkos brojnim ekonomskim i finansijskim problemima, koji usled globalne krize, tište najbogatije, Južna Koreja pokušava da ovaj samit usmeri i na probleme siromašnih.
Son Đi Ej, portparolka Samita G-20 u Seulu, objašnjava da 172 zemlje nisu članice ovog foruma te da Južna Koreja želi da na sto iznese i nove perspektive za rešavanje problema zemalja u razvoju. Prema njenim rečima, njihova želja je da to bude deo svojevrsne Seulske inicijative koja bi sadržala pitanja razvoja i pitanja globalne finansijske bezbednosti.
„Kada govorimo o manje razvijenim zemljama, uvek ističemo pitanja pomoći, fondova, novca koji je neophodno uložiti... Međutim, Koreja smatra da je neophodno da se posvetimo i pitanjima šta sve nije urađeno za zemlje u razvoju, osim pisanja čekova. Želimo da govorimo o pitanjima hrane, lekova, puteva, broju lekara, pitanjima gde zaista odlazi međunarodna pomoć, da li vladine institucije tih zemalja brinu da pomoć dođe do najugroženijih... Naš cilj je da promenimo sistem stalnog davanja pomoću u sistem izgradnje kapaciteta u najsiromašnijim državama”, kaže Son.
Portparolka seulskog samita G-20 priznaje da su predstavnici Ujedinjenih nacija u početku bili veoma sumnjičavi prema ovakvim predlozima koji su stigli iz Seula, ali da sada veoma uspešno sarađuju sa svim agencijama UN.
Son ističe da u pitanjima globalne finansijske bezbednosti neophodno da se više misli na male ekonomije i da se izgradi sistem pomoći u krizama. Prema njenim rečima, azijske zemlje mogu mnogo toga da ponude kao rešenja na osnovu iskustva iz azijske ekonomske krize s kraja devedesetih godina.
U skladu sa ovim planom, južnokorejski ministar finansija Jun Đung Hjun je proteklih nedelja u aktivnoj diplomatskoj akciji u Rusiji, Nemačkoj, Francuskoj, SAD i Brazilu, kako bi članice G-20 ubedio da podrže napore Seula da se raspravlja o uravnoteženom razvoju, povećanju finansijske bezbednosti i pomoći najsiromašnijima, odnosno podrže stvaranje „fer globalnog sela”.
„Na samitu G-20 u Seulu, Koreja će naporno raditi kako bi bolje prikazala interese narastajućih tržišta, kao i kako bi stvorila pravednije globalno selo”, rekao je Jun prilikom poseti Rusiji, dodajući da poštuje rusko angažovanje da na sastancima G-20 i BRIK-a predstavi i interese zemalja u razvoju.
On je pozvao ruske lidere da preuzmu konstruktivnu ulogu u korejskim inicijativama na samitu G-20 uključujući one koje se odnose na uspostavljanje globalne finansijske bezbednosne mreže, kao i na veću pomoć siromašnim zemljama.
Da Seul ne očekuje samo od razvijenih zemalja da odreše kesu, Jun je dokazao nedavnim učešćem na ministarskoj konferenciji Ekonomske saradnje Koreje i Afrike kada je najavio da će Južna Koreja udvostručiti svoju finansijsku pomoć afričkim zemljama. On je ponovio ideju o fer društvu na globalnom nivou, rekavši da je neophodno da bogati i siromašni rastu zajedno i u međusobnoj saradnji.
N. R.
-----------------------------------------------------------
Proširen sastav lidera
Južna Koreja pozvala je na samit G-20 i lidere pet država koje nisu članice ove grupe, kao i predstavnike sedam globalnih institucija. Tako će se na samitu naći i lideri Etiopije, Malavija, Singapura, Španije i Vijetnama, kao i vodeći ljudi Ujedinjenih nacija, Međunarodne organizacije rada, Međunarodnog monetarnog fonda, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, Svetske trgovinske organizacije i Borda za finansijsku stabilnost.
Etiopija je pozvana kao predsedavajuća Novog partnerstva za afrički razvoj, Malavi kao predsedavajući Afričke unije, Vijetnam kao predsedavajući Asocijacije država jugoistočne Azije (ASEAN), a Singapur kao predsedavajući Globalne upravljačke grupe. Poziv Španiji je usledio budući da je jedna od deset najvećih ekonomija na svetu i da je bila učesnik protekla četiri samita G-20 iako nije formalni član ove grupe.
Članice G-20 su SAD, Kanada, Meksiko, Argentina, Brazil, Kina, Japan, Južna Koreja, Indija, Indonezija, Saudijska Arabija, Rusija, Turska, Australija, Južna Afrika, Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija i Evropska unija.
objavljeno: 11/10/2010
