Izvor: Politika, 25.Okt.2010, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mobilisan i Bil Klinton
Završnica izborne bitke za Kongres u kojoj Obamina opozicija ima više para i više šansi
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Dva politička tabora Amerike, demokrate i republikanci, ulaze u završnu sedmicu ubeđivanja birača da im daju svoje glasove u idući utorak, kada se bira novi sastav Predstavničkog doma Kongresa, trećina članova Senata i 37 guvernera federalnih država. Kako stvari sada stoje, Obaminoj opoziciji se daju veće šanse da preuzmu kontrolu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nad mnogobrojnijim kongresnim domom u koji države predstavnike biraju srazmerno broju stanovnika, dok prognoze za stočlani Senat (svaka država ima po dva senatora) nagoveštavaju „nerešen” rezultat.
U završnici kampanje demokrate su angažovale sve raspoložive snage: u kampanji je poslednjih nedelja i lično predsednik Barak Obama, kome pomaže i supruga Mišel, čija je popularnost trenutno veća od njegove.
U „prve borbene redove” mobilisan je i bivši predsednik Bil Klinton, koji je ili zaboravio rivalstvo sa Obamom iz predsedničke kampanje 2008, u kojoj je on u internoj partijskoj utakmici pobedio njegovu suprugu Hilari, ili ga, zarad viših partijskih interesa, dobro krije. Doduše, i situacija se promenila: gospođa Klinton je danas državni sekretar, odnosno šef diplomatije i formacijski jedan od najbližih Obaminih saradnika.
Bil Klinton (64), koji je po Galupu trenutno najpopularniji političar u SAD (birači su očigledno mnogo toga zaboravili ili mu oprostili, uključujući tu i skandal sa Monikom Levinski), agitovao je dosad za 65 kandidata na ukupno 95 izbornih mitinga. Ovdašnji analitičari ukazuju na njegovo političko iskustvo i veštinu kao plus za demokrate, naglašavajući posebno da niko kao on nije u stanju da se suprotstavi argumentima republikanaca.
„Kad vide Bila Klintona, ljudi se prisete bolje prošlosti”, konstatuje u jednim ovdašnjim novinama profesor Djuk univerziteta Dejvid Rod. Drugi politički analitičari podsećaju pak na paralelu današnjeg Obaminog položaja – nizak rejting, mogućnost da izgubi kongresnu većinu – sa onim u kojem je u istoj fazi svog prvog mandata, 1994, bio Bil Klinton, koji je uprkos porazu stranke u bici za Kongres, uspeo da se politički sasvim oporavi i uspešno (uprkos pokušaju opoziva zbog seksualnog skandala sa pripravnicom u Beloj kući) privede kraju i drugi mandat.
Obamin trenutni rejting (prosek sondaže javnog mnjenja koji vrši devet agencija) iznosi 46,2 odsto: toliki je procenat onih koji misle da on dobro obavlja svoj posao. Više je međutim – 48,7 odsto – onih koji smatraju da je na pogrešnom koloseku.
Po jednom objašnjenju, zaslepljeni glavnim problemom, visokom nezaposlenošću koja je danas 9,6 odsto, američki birači previđaju ne baš male Obamine zasluge u prve dve godina vladanja. Sprečio je, između ostalog, da Amerika sklizne u drugu „Veliku depresiju”, sačuvao finansijskim injekcijama države više od tri miliona radnih mesta, od bankrota spasao korporacije kao što su „Dženeral motors” i „Krajsler”, nekada simbole američke industrijske moći, reformisao sistem zdravstvenog osiguranja, regulisao Volstrit...
Ali kao i u svakoj politici, i u američkoj je glavna mera uspešnosti – kako ljudi žive. Najbolji opis toga je upravo pomenuta nostalgija za vremenima Bila Klintona, pa čak i opraštanje republikancima katastrofalne i spoljne (ulazak u dva rata) i unutrašnje (preveliko zaduživanje, ulazak u finansijsku krizu) politike Obaminog prethodnika Džordža Buša.
Zbog toga se smatra da za Obamu i ne bi bilo tako loše ako bi opozicija preuzela Kongres, jer bi u tom slučaju, umesto sadašnje opstrukcije svih njegovih inicijativa, morala da iznosi konstruktivne predloge za rešavanje problema.
„Ako republikanci preuzmu oba doma, Obamine šanse da 2012. obezbedi reizbor rastu”, smatra Stiven Gijom, profesor političke istorije sa Univerziteta Oklahome.
Obama danas ima protivnike koji su bolje pripremljeni za izbornu trku od njegove partije. Na strani republikanaca je, naime, Američka privredna komora, moćni lobi američkog biznisa (učlanjeno je oko 300.000 firmi), čiji veliki akteri poslednjih meseci ne štede pare ne bi li se suprotstavili Obami koga vide kao svog protivnika.
Komora će za ove izbore potrošiti oko 80 miliona dolara namenjenih uglavnom pomaganju republikanskih kandidata. O tome ko će biti podržan ne odlučuju inače donatori, već specijalni politički komitet ove asocijacije, kako bi se izbegao sukob interesa pojedinih korporacije i sprečilo da one budu direktno politički obojene.
Kao neprofitna organizacija, Američka privredna komora po zakonu ne mora da navede svoje donatore, mada se uglavnom zna koliko koje velike forme prilažu i zašto: primerice, „Dau kemikal” je prošle godine priložio 1,7 miliona dolara koji su, između ostalog, bili namenjeni i lobiranju protiv oštrijih propisa o zaštiti hemijskih fabrika od napada, što bi povećalo njene troškove.
Iako ima mnogobrojno članstvo, Komora glavninu svojih fondova puni prilozima nevelikog broja velikih korporacija. Tako su prošle godine, u jeku kongresne bitke za reformu zdravstvenog osiguranja, firme iz ove branše priložile 10 miliona dolara da bi minirale ili razvodnile taj zakon. U prvom nisu uspele, a u drugom delimično jesu.
Milan Mišić
objavljeno: 26.10.2010.
