Izvor: Politika, 16.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mlak dogovor na Baliju
Bali – Dvonedeljna Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama na indonežanskom ostrvu Bali juče je završena kompromisom, nakon što su predstavnici oko 200 država, uključujući i SAD, prihvatili nov, okvirni, plan za borbu protiv posledica globalnog otopljavanja.
Usvojeni plan, koji su učesnici Konferencije tokom završnog i dramatičnog zasedanja više puta menjali i prilagođavali, ne obuhvata konkretne obaveze zemalja u borbi protiv globalnog otopljavanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već je pre svega usmeren na dogovor oko budućih pregovora na kojima bi trebalo da se postigne konkretniji sporazum o tom problemu.
Konačan dogovor oko budućeg sporazuma o klimatskih primenama trebalo bi, kako je predviđeno dokumentom usvojenom u Baliju, da se postigne u toku naredna 24 meseca na završnim pregovorima u Kopenhagenu, potkraj 2009. godine.
SAD, koje su gotovo do poslednjeg trenutka rada Konferencije odbijale predloženi plan, na kraju su pristale da ga prihvate, ali u izmenjenom i "razvodnjenom" obliku.
Vašington je, osim toga, prihvatio zahtev siromašnih zemalja za ukazivanje veće finansijske i tehnološke pomoći u borbi protiv klimatskih promena.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun, koji je ranije energično zahtevao od učesnika Konferencije da na osnovu opšte saglasnosti prihvate završni dokument, pozdravio je pozitivnu promenu stava SAD i, kako je rekao, spremnost Vašingtona na kompromis tokom poslednjih sati rada velikog međunarodnog skupa. "Ja sam ohrabren i odajem priznanje za fleksibilnost delegaciji SAD i drugim ključnim delegacijama", izjavio je Ban neposredno pošto je postignuta saglasnost o prihvatanju novog sporazuma.
Ban Ki Mun je istovremeno izrazio veliku zahvalnost i svim drugim zemljama učesnicama Konferencije, koje su, takođe, pokazale spremnost na kompromis, u cilju konačnog prihvatanja novog sporazuma.
Nov sporazum za borbu protiv globalnih klimatskih promena treba da zameni sada važeći Kjoto protokol koji je na snazi od 1997, a ističe 2012. godine.
Sporazum iz Kjota je obavezao 37 industrijski najrazvijenijih zemalja da smanje emisiju ugljen-dioksida u atmosferu za pet odsto ispod nivoa 1990.
SAD su, međutim, odbile da izvršavaju odredbe Kjoto protokola, iako su ubedljivo najveći svetski emiter štetnih gasova, pa će pristanak te i još nekih drugih zemalja, koje takođe ne poštuju Kjoto sporazum, da učestvuju u realizaciji novog globalnog dogovora za borbu protiv klimatskih promena biti od ključnog značaja, smatraju ekološki eksperti.
Kina i Indija, koje su uz SAD najveći globalni emiteri štetnih gasova, takođe nisu pokazale spremnost da izvrše obaveze iz Kjoto sporazuma.
SAD prema nekim procenama emituju u atmosferu više od trećine svih štetnih gasova na globalnom nivou, pa je zbog toga učešće te zemlje u borbi protiv klimatskih promena najvažnije, ističu analitičari.
[objavljeno: ]
