Izvor: B92, 12.Okt.2011, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mjanmar: Oslobađanje zatvorenika
Najpjito/Jangon -- Mjanmar amnestirao 6.359 zatvorenika. Oslobođeno najmanje 300 zatvorenika zbog 'humanitarnih razloga'. Amnestija je znak velikih političkih promena.
Kada su državni radio i televizija Mjanmara (MRTV) objavili da je predsednik Tein Sein amnestirao više od 6.300 zatvorenika, bilo je jasno da je to najznačajniji korak u nizu reformi, koje je preduzela nova vlada u Najpitou. Oslobađanje zatvorenika je počelo 12. oktobra, na verski praznik.
U objavi na MRTV >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nije precizirano koliko ima političkih zatvorenika među 6.359 onih koje je amnestirao predsednik.
Oslobađanje najmanje 2.100 političkih zatvorenika, koliko je procenjeno da ih ima u Mjanmaru, smatra se ključnim za liberalizaciju društva, koju je obećala nova vlada posle dolaska na vlast marta meseca.
Većina najpoznatijih političkih zatvorenika je u zatvorima daleko od glavnog grada Najpitoa, i najvećeg grada Jangona, što je bila politika prethodnih vojnih vlasti kako bi ih onemogućili da komuniciraju sa javnošću preko advokata i članova porodica koji ih posećuju.
Mjanmarski radio je izvestio da je lista zatvorenika pripremljena, ali njihova imena nisu pročitana.
Državne novine su objavile apel za oslobađanje političkih zatvorenika, što se tumači kao potez učinjen uz odobrenje vlasti.
Apel u čak tri državna lista, koja blisko odražavaju stavove vlade, je otvoreno pismo od strane Nacionalne komisije za ljudska prava, koju je osnovao predsednik, a u kome se upravo predsednik Tein Sein poziva da odobri amnestiju „zatvorenika savesti" kao gest velikodušnosti.
Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i Australija ocenjuju da je oslobađanje 2.100 političkih zatvorenika ključni uslov za razmatranje ukidanja sankcija uvedenih Mjanmaru zbog kršenja ljudskih prava.
Jedan pravnik koji je učestvovao na sastanku 7. oktobra najavio je oslobađanje političkih zatvorenika „za nekoliko dana", što je već počelo da se ostvaruje. To je bila poruka koju je preneo predsednik parlamenta Šve Man.
Oslobađanje zatvorenika je počelo odmah posle noći punog meseca ili Tandingjuta, kojim se obeležava kraj praznika Vadvina. On označava kraj tri lunarna meseca kišne sezone, tokom kojih budustički monasi ne kreću po zemlji, nego ostaju u manastirima i u tome periodu poste i održavaju druge rituale samoodricanja.
Činjenica da je oslobađanje počelo odmah posle praznika je i simbolična i značajna u toj duboko religioznoj državi.
Višedecenijska vojna vlada Mjanmara marta meseca je predala vlast civilima, posle prvih slobodnih izbora u poslednje dve decenije. U prvom trenutku, mnogi u zemlji i van nje su smatralii da se radi o još jednoj farsi kojom želi da se „zabetonira" autoritativna vladavina vojske, pod maskom demokratije.
Poslednji potezi vlasti ukazuju, međutim, da su u toku možda dublje promene: od poziva na mir sa brojnim, decenijama pobunjenim etničkim manjinama, do izvesne tolerancije prema kritikama i značajnijim komunikacijama sa dobitnicom Nobelove nagrade za mir Don Aung San Su Kji, i sada oslobađanjem hiljada zatvorenika.
Nacionalna liga za demokratiju (NLD) Aung San Su Kji je bojkotovala izbore (dok je i sama Su Kji bila u pritvoru) i zbog neispunjenog obećanja vojne hunte da oslobodi političke zatvorenike. Sada se to konačno događa, i znak je da će NLD imati važno mesto u političkom životu Mjanmara, iako nema ni jednog poslanika u Skupštini Unije (dvodomni parlament).
S druge strane, vojna hunta, koju predvodi general Tan Šve, u Skupštini i dalje ima svoje predstavnike u Senatu (56 od 224), i Predstavničkom domu (110 od 435), uz obaveznu podršku vladajućoj Partiji unije solidarnosti i razvoja, i još nekim strankama.
Mjanmar - zemlja diktature
Mjanmar (nekada: Burma), država u Jugoistočnoj Aziji, nezavisnost je stekla 4. januara 1948. godine, kada je proglašena Burmanska Unija. Državu su predvodili predsednik Sao Šve Taik i premijer U Nu. Ta nekadašnja britanska kolonija nije htela da postane članica Komonvelta.
Period relativno razvijene demokratije i ekonomskog razvoja završen je 1962. godine. Tada je general Ne Vin izveo državni udar, kojim je zbacio civilnu upravu. Tadašnja Burma je tokom 26 godine strahovlade generala Nea Vina krenula „Burmanskim putem u socijalizam".
Do 1974. godine, vladajući revolucionarni savet je u državne ruke preuzeo gotovo svu imovinu, proizvodnju, preduzeća, medije. Tada su generali mahom prešli u 1964. osnovanu Burmansku socijalističku programsku partiju, jedinu dozvoljenu, i nastavili da kao civili vladaju državom, kojoj su tada promenili ime u Socijalističku Republiku Burmanska Unija.
U tim godinama, Burma je od zemlje koja izvozi pirinač i drugu hranu, postala jedna od najsiromašnijih zemalja sveta. Kombinacija planske ekonomije po modelu Sovjetskog Saveza sa nametnutim sistemom praznoverja, vremenom je izazvao i reakcije u svetu, ocenama da je reč o spoju „budizma i marksističke nelogike".
Suzbijen je svaki disonantni glas, i čitav niz studenstkih protesta, počev od jula 1962. godine, preko većih pokreta 1974. godine, do gotovo redovnih protesta 1975, 1976. i 1977. godine. Progon su trpele i manjinske etničke zajednice: burmanskim Indijcima je otimana zemlja, druge manjiske grupe su pobegle u unutrašnjost zemlje, dok su Burmanci engleskog porekla ili pobegli ili se promenom imena „utopili" u burmansko društvo.
Najpjito: Panorama nove prestonice s neizbežnim "vojnim motivom (Foto: Arhiv B92 - 03.04.2007)"
Nova vojna hunta, pod nazivom „Savet za restauraciju reda i pravne države", koju je 1988. godine još jednim pučem formirao general So Mong, nastala je posle narodnog ustanka poznatog kao Ustanak 8888. Tada je vojska ubila više hiljada demonstranata i zavela vanredno stanje. Uprava te vojne hunte je bila jednako tvrda, a posle izbora 31. maja 1989. godine je zemlja dobila novo ime: Republika Mjanmarska Unija.
Maja 1990. godine održavaju se prvi višestranački izbori na kojima ubedljivo pobeđuje Nacionalna liga za demokratiju, koju predvodi Aung San Su Kji. Ćerka Aung Sana, jednog od vođa Burmanske revolucije, osnivač savremene burmanske vojske i nacionalista, koji se smatra osnivačem Bumanske Unije. Izbori nisu priznati, a vojna hunta je dodatno stegla poluge vlasti.
Od 1992. godine, huntu je predvodio general Tan Šve, koji je često vukao protivrečne poteze: od držanja u pritvoru političkih zatvorenika i „recikliranja" zatvorenika (pušteni i potom ponovo uhapšeni), preko članstva u Asocijaciji zemalja Jugistočne Azije (ASEAN) koje je doprinelo regionalnoj saradnji, do izgranje nove prestonice Najpjitoa (Grad kraljeva) u prašumi.
Marta 2006. godine, vojna hunta se zvanično seli u novoizgrađeni velegrad Najpjito (Grad kraljeva). Kritičari su odmah primetili da su se oficiri sklonili od pobune sugrađana i uvek očekivanog napada drugih država.
Pobuna građana izbila je u severnom gradu Mandalaju i prenela se na južni, najveći grad Jangon avgusta 2007. godine. Pobuna izazvana poskupljenjem energenata, ubrzo je postala veliki građanski protest. U zatvorima su završili mnogi budistički monasi i hiljade drugih građana.
„Šafransku revoluciju" septembra 2007. godine predvodili su budistički monasi. Vlasti nisu imale mnogo razumevanja za zahteve građana. Nekoliko nedelja kasnije, tačnije , koji je 26. septembra 2007. godine, krvavo je ugušena još jedna pobuna, nemilosrdnim obračunom na ulicama i hapšenjima više hiljada ljudi. Taj događaj je u vojsci izazvao veliki nemir, jer su meta nekoliko ubistava, hapšenja i mučenja bili sami monasi, što je do tada bio nezamislivo.
Od tada, vojna hunta je bila pod budnim okom sveta, koji je već ozbiljno zamerio prebijanje monaha i masovna hapšenja. General Tan Šve je bio primoran da nastavi davno obvećane reforme, računajući da će poltičke stranke pod kontrolom vojske obezbediti jedan oblik zaštite visokim oficirima, a obične vojnike donekle pomiriti s narodom.
Uticaj vojske i dalje prisutan
General Tan Šve, koji je od 1992. predvodio vojnu huntu, da bi se povukao iz javnog života marta 2011. godine, i dalje ostaje siva eminencija i faktor nestabilnosti u sporim i neizvesnim promenama.
General Tan Šve je, kao vođa hunte, bio odgovoran za krvavo gušenje „Šafranske revolucije" 2007. godine i jake kontrole priliva strane pomoći posle ciklona Nargis početkom maja 2008. godine. Procenjuje se da je tada stradalo oko 200.000 ljudi.
Razlog da se general Tan Šve povuče s vlasti nisu previše poznati, osim zvaničnog saopštenja da je bio „spreman za penzionisanje".
Jangon: Najveći grad Mjanmara (Foto: Arhiv B92)
Predsednik U Tein Sein, kao iskusni general, odlučio je da se stvori bliske odnose s mlađom generacijom oficira, koji sve više veruju da bi održavanje represivnog režima vojne hunte i hermetičko poimanje sveta kao neprijatelja, zemlju moglo da konačno dovede do samrtničkog ropca.
Ipak, sadašnja vlada je stvorena zahvaljujući manipulacijama na izborima, „ubeđivanjem" oficira da glasaju za jednu partiju (Partija za solidarnost i razvoj Unije), kao i zadržavanjem „vojnih poslanika" u Skupštini Unije. Tako vojska praktično i dalje kontroliše politiku, uz PR akcije poput zasedanja Skupštine prvi put posle dve decenije i tvrdnjama da je taj potez bio završni potez u stvaranju višepartijske demokratije.
Zvanično, zasedanjem parlamenta, raspušten je „Savet za restauraciju reda i pravne države" što je ime vojne hunte. Kroz svoje poslanike i kontrolu partija koje zajednimaju preko 80% mesta u Skupštini, upravljanje državnom politikom je, bez malo, i dalje u rukama vojnika a ne civila.
S druge strane, predsednik U Tein Sein je predložio razgovorer i sa naoružanim pobunjeničkim grupama, koji često bore za opstanak, a ređe za više autonomije svojih regiona.
Druge promene su više simbolične, ali ne manje značajne sa stanovišta uspostavljanje relativno normalne atmosfere. Novine više ne objavljuju parole tipa „Neredi izazivaju nerede, a ne demokratiju", dok je konačno ukinuta cenzura za časopsie, periodku i knjige koje se ne bave politikom.
Novinari su bili oduševljeni čak i dozvolama za prisustvo sednici Skupštine Unije u Najpjitou, što samo govori o odsustvu sloboda sve do 2011. godine.
Građani su mudro procenili da treba ostati skeptičan sve dok je vojska u igri.
Kada je reč o ekonomskim reformama, pre bi se moglo reći da je u pitanju rasprodaja državne imovine, od fabrika do poslovnih zgrada vlade u Jangonu. Mjanmarska valuta kjat je dobila na vrednosti u odnosu na američki dolar, kada se na tržištu pojavilo mnogo kjata kojima se plaćala rasprodata imovina. Ipak, sve te prodaje su obavljene bez javnog tendera, a veći deo te imovine prodat je ljubiteljima vlasti za male iznose.
Uprkos svemu, ekonomske i društvene promene su samo deo neverovatnih izazova koji očekuju građane Mjanmara. Najvažnije tek predstoji - reforma školstva, jer od njega zavisi da li će i buduće generacije tiho trpeti vojnu huntu ili biti odvažni građani savremnog sveta, rame uz rame sa Singapurom, Tajlandom, Malezijom... Za to je potrebno vreme, strpljenje i prethodno znanje.
