Izvor: Politika, 21.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mirotvorci se umorili
Unutar međunarodne zajednice, pre svega u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, sve su glasniji zahtevi za povlačenje trupa iz Avganistana i Iraka
ANALIZA VESTI
Vesti sa svetskih kriznih žarišta koja kontrolišu trupe međunarodne zajednice, od Avganistana do Iraka, ali i informacije iz zemalja koje su se odazvale pozivu da pošalju svoje vojnike, upućuju na zaključak –mirotvorci su se poprilično umorili od širenja mira.
Nemci bi najradije povukli trupe iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kontingenta međunarodnih snaga ISAF u Avganistanu, ističe nedeljnik "Cajt". Britancima je avganistanska avantura, izvesno, tek druga briga. Osnovni problem sa kojim se političari i vojni zapovednici suočavaju jeste rešenje zagonetke – kako se povući iz Iraka, a ne izgubiti obraz, ne naljutiti američke saveznike: "Premijer Gordon Braun dospeo je u nezavidan položaj zbog zahteva svojih vojnih starešina za hitno povlačenje trupa iz Iraka... Partneri u SAD smatraju da bi takav potez bio ružan, razočaravajući i poguban po moral trupa međunarodne zajednice", sadržaj je ostrvskih komentara.
U SAD, najzad, širi se "vijetnamski sindrom". Minulog vikenda "Njujork tajms" je objavio pismo iz Iraka osmorice autora, vojnika i podoficira 82. padobranske divizije čiji se pripadnici nazivaju "američkim čuvarima časti". Opisali su "rat kako su ga videli", da bi zaključili: "Shvatimo da su Iračani oslobođeni tiranije, zahvaljujući našem učinku, ali mi smo im oteli – samopoštovanje... Ubrzo će razumeti da je najbolji način vraćanja digniteta da nas nazovu pravim imenom – armijom okupatora – i prinude nas na povlačenje".
Prinuda na povlačenje adut je administracije SAD kojim se plaše saveznici, tvrdi britanski dnevnik "Dejli mejl" i citira argument vojnih savetnika SAD koji se, navodno, predočava predstavnicima zemalja koje nameravaju da opozovu trupe iz Iraka: "Izgubićete više ljudi prilikom povlačenja, nego ako ostanete na terenu". Stiven Bidl, vojni savetnik Bele kuće, poručio je Londonu, posredstvom medija: "Vaši vojnici će biti primorani da izbore put kući... Šiitske milicije će pokušati da stvore utisak da su primorale Britance na povlačenje."
Upozorenje nije imalo željeni efekat. Grupa visokih britanskih oficira izdala je saopštenje o sadržaju razgovora sa premijerom Braunom na temu povlačenja trupa iz Iraka. U tekstu je navedeno: "...Mi, stariji vojni komandanti, konstatujemo da (britanska) vojska ne može da doprinese stabilizaciji situacije... Prioritet je, zato, da se u skladu sa reputacijom armije povučemo sa terena... Čak i ako američka strana smatra da bi takav potez primorao SAD da dodatnim trupama obezbede – funkcionisanje naftne industrije."
U ime oficira, istupio je britanski general ser Ričard Denet, saopštivši vojnički, sažeto: "...Ako kažem da nismo u mogućnosti da šaljemo nove kontingente u Irak, to je razumljivo, ukoliko se vodi računa o životima vojnika."
Slična razmišljanja prisutna su u nemačkoj javnosti kada se povede reč o nemačkim vojnicima u Avganistanu. Osnovno pitanje u raspravama je: čemu prisustvo u dalekoj zemlji?
Posle pogibije trojice agenata Savezne kriminalističke službe (BKA) i savetnika nemačkog Ministarstva spoljnih poslova, nadomak Kabula, u medijima su osvanule verodostojne informacije, po kojima su žrtve nastradale na putu ka odredištu tajnih pregovora sa talibanima. Taj podatak ne samo da nije zvanično demantovan, već je nedeljnik "Špigl" dolio ulje na vatru. Objavio je informaciju da i Savezna obaveštajna služba BND neguje kontakte sa talibanskim pobunjenicima ne bi li umerenije među njima privolela da se uključe u procese demokratskog razvoja zemlje.
Shodno činjenicama, rasplamsala se javna rasprava: "Talibanskim pobunjenicima u Avganistanu, dakle, nudi se povratak na pozicije sa kojih su ih pre šest godina proterale interventne trupe internacionalne zajednice", zaključio je Oskar Lafonten iz stranke Levice, prepuštajući drugima da izvuku zaključke. Socijaldemokratski portparol vladinog kabineta u Berlinu Tomas Šteg je uzvratio: "Bez talibana se ne može, naravno bez onih 'umerenih islamista' koji su humanistički nastrojeni..."
Indirektno priznanje vladinog portparola da Berlin pregovara sa talibanima ublažili su izvori u obaveštajnom okruženju. Preko odabranih novinara "dopunili" su informaciju: "Saveznici i partneri Nemačke informisani su o naumu Berlina, naravno da su i saglasni".
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 21.08.2007.]
