Izvor: Vostok.rs, 14.Apr.2012, 15:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mirni atom će pomoći da se doleti do Marsa
14.04.2012. -
Nuklearno energetsko postrojenje megavatske kategorije za kosmičke letove velikog dometa treba da bude proizvedeno za pet godina – do 2017. godine. Planirano je da prvi detalji budu montirani već sledeće godine. Po izjavama agencije „Rosatom", konstruisanje i izgradnja nuklearnog uređaja za kosmičke aparate koštaće preko 247 miliona američkih dolara. Period rada je od godinu i po dana do tri godine.
Još u osvit kosmičke ere postalo je jasno >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << da se uz pomoć tradicionalnih hemijskih motora ne može odleteti daleko od Zemlje. Radi se o tome što današnji motori na čvrsto i tečno gorivo imaju niske tehničko-ekonomske pokazatelje, kaže Aleksandar Železnjakov, akademik Ruske akademije za kosmonautiku „Ciolkovski".
„Danas je potencijal hemijskih raketnih motora praktično iscrpljen. I zato jako dugo letimo prema udaljenim planetama. Uopšteno govoreći, ovi letovi su, kao prvo, malobrojni. Kao drugo, prema okolini Sunčevog sistema uspevamo da usmerimo kosmičke aparate, recimo, manjih dimenzija i manje mase. Izrada nuklearnog raketnog motora omogućiće nam da bitno proširimo svoje mogućnosti za proučavanje Sunčevog sistema, a možda čak i za letove do zvezda."
Na stvaranju nuklearnih raketnih motora (NRM) sovjetski, a sad već i ruski naučnici rade već više od pola veka. Slična istraživanja su vršena i u SAD. Postoje dva tipa NRM: impulsni (pokreće brod zahvaljujući sukcesivnim eksplozijama male količine nuklearnog goriva) i reaktivni. U toku ispitivanja impulsni nuklearni motori su proglašeni besperspektivnim. Prvi prototipovi reaktivnih NRM proizvedeni su sredinom 1960-ih godina. To su bili sovjetski RD-0410 i američki NERVA. Oba su radila na istom principu: u nuklearnom reaktoru se zagrevalo „radno telo" (tečni vodonik), koji je prilikom izbacivanja stvarao vuču. Bez obzira na usavršavanja oni su ostali na Zemlji. Jedan od glavnih razloga predstavlja visok rizik eksplozije nuklearnog reaktora prilikom pregrevanja, kao i „izduvni gasovi" krajnje visoke radiokativnosti. Sateliti s nuklearnim uređajima su više puta izazivali vanredne situacije, precizira šef odelenja Instituta za kosmička istraživanja RAN Jurij Zajcev.
„Imali smo dosta nesreća s ovim motorima. Bilo ih je i kod nas i kod Amerikanaca. Recimo, prilikom lansiranja američkog satelita „Tranzit" koji je izgoreo iznad Indijskog okeana pri čemu je u atmosferu bilo emitovano skoro kilogram plutonijuma-238. Zatim, sovjetski „Kosmos-954" je pao na teritoriju Kanade i zagađenje je iznosilo oko 60 hiljada kvadratnih kilometara."
Novi projekat na kardinalni način rešava problem bezbednosti. Na brodu je planirano korišćenje jonskih elektroreaktivnih motora, u kojima se vuča stvara zahvaljujući kretanju jona i ubrzanom električnom polju. A nuklearni reaktor će postati elektrostanica na brodu koja napaja motor. Pritom on neće emitovati radijaciju u spoljašnju sredinu.
„Sad se naši kosmički aparati snabdevaju energijom zahvaljujući solarnim baterijama, - nastavlja Jurij Zajcev. – Ali oni mogu da rade samo u Zemljinoj orbiti i uopšte nisu dovoljan izvor energije za udaljene letove. Zato, naravno, nuklearni uređaj poseduje čitav niz prednosti i u pogledu kapaciteta i nezavisnosti."
Planirano je da nuklearni energetski uređaju lansiraju bespilotne istraživačke sonde prema udaljenim planetama. U perspektivi brodovima s modulom na nuklearni pogon moći će da se šalju i kosmonauti.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
