Izvor: Politika, 10.Mar.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mirko protiv Kalifornije
Do 2005. veoma uspešan biznismen iz Santa Klare, Mirko Vojnović je danas, posle sedmogodišnje odiseje u lavirintima porodičnog suda, ostao bez svega što je stekao
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Kad me je pozvao telefonom iz Kalifornije, Mirko Vojnović nije zvučao kao očajan čovek. Svoju priču ispričao je mirno, kao da se nije dogodila njemu, mada je prošao – i još prolazi – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kroz golgotu koju u početku nije umeo da objasni, a danas zna svaki šraf sistema koji ga je bezmalo sasvim samleo.
Inženjer elektroničar i informatičar, u Ameriku je došao iz Beograda 1987. Dobro se snašao, njegovo znanje stečeno na Elektrotehničkom fakultetu je u Kaliforniji bilo traženo, pa se lako zapošljava u firmama Silicijumske doline koje u to vreme oblikuju informatičku revoluciju.
Američko državljanstvo je dobio 1992, nekako u isto vreme kada mu se raspao prvi brak sa Amerikankom, s kojom se oženio još 1986, u Beogradu. Razvod je protekao bez ijedne komplikacije i ostali su prijatelji, što je važno za njegovu priču, pre svega zbog onoga što je usledilo posle.
Upoznao je potom drugu ženu, iz Srbije, verujući da će mu drugi brak biti uspešniji od prvog. Tako je bar u prvi mah izgledalo. Karijera mu je inače išla uzlaznom linijom, registrovao je čak 10 patenata, a naročito ističe činjenicu da je u jednom momentu 60 odsto svetske proizvodnje DVD plejera bilo zasnovano na njegovim rešenjima.
Prekretnica u karijeri mu je bila kad je u januaru 2006. postao većinski vlasnik, predsednik i glavni direktor (CEO) „Piksel instruments” korporacije, koja se latila izazovnog poduhvata da reši problem nesinhronizovanosti slike i glasa na TV aparatima visoke rezolucije. Napravili su „čitač usana” (LipTracker), program koji analizira usaglašenost pokreta usta i odgovarajućeg zvuka. Za to su dobili nekoliko industrijskih nagrada, ali je bilo preostalo da se njihov patent praktično primeni i postane standard.
Ono što je u to vreme počelo da mu se dešava poremetilo je međutim sve njegove poslovne i životne planove. Kada smo u petak razgovarali, pripremao se za iseljenje iz kuće, koju mu je uzela banka jer već neko vreme nije mogao da otplaćuje kredit. Na računu je imao samo poslednjih 2.000 dolara.
Nevolje su počele kad je otkrio da se opet prevario u izboru supruge. Problem je međutim ovoga puta bio manje jednostavan od prethodnog, jer su 1997. dobili ćerku.
Pa ipak, verovao je da su uspeli da se sporazumeju o razvodu, brizi o detetu i podeli imovine. Isplatio joj je polovinu vrednosti kuće u kojoj je ostao. To se zbivalo 2005, a bio je uveren da će, pošto su se o svemu dogovorili, to tokom 2006. pred sudom bez problema ozvaničiti.
Ali, kako kaže, kad je bivša supruga, čije ime ne želi da se pominje da ne bi povredio dete koje je sada kod nje, živeći neko vreme na visokoj nozi, videla da pare koje je dobila počinju da se tope, uzela je advokata, koju je odmah savetovao da podnese zahtev za preispitivanje podele imovine.
Ćerka, koja je po prvobitnom dogovoru provodila pola vremena sa ocem, a pola s majkom, takođe postaje predmet spora. Majčin advokat sastavlja tužbu u kojoj se navodi da je dete „u opasnosti” ako ostane s ocem i da zbog toga treba da se dodeli samo njoj. Mirko dobija oko 50 strana raznih papira čiju sadržinu, kako kaže, nije razumeo.
Iako se neposredno uoči suđenja u oktobru 2006. zaposlila, bivša supruga to nije prijavila sudu, tražeći da se alimentacija odredi kao da ne radi, da je bez prihoda.
Sud to prihvata i određuje da Mirko, koji u tom momentu mesečno zarađuje 5.800 dolara, za bivšu suprugu i ćerku odvaja 3.400. On to, uz pomoć svojih advokata, osporava i natezanje oko toga u porodičnom sudu u Santa Klari, dok njeni advokati stalno iznose nove razloge u prilog majke i, kako objašnjava, falsifikuju činjenice, prenosi se i u 2007. i 2008.
„Sve to vreme pokušavam da zaštitim dete, ali zbog svega počinje da trpi posao, ne uspevamo da kompletiramo proizvod u koji je dotle bilo uloženo pet miliona dolara, finansijeri se zbog toga povlače, u decembru 2008. više ne mogu ni sebi da isplaćujem platu”.
Tada, pošto više ne može da priušti advokata, odlučuje da se brani sam, pogotovo posle presude da i dalje mora joj isplaćuje alimentaciju iako se preudala, s obrazloženjem da „ima mogućnosti da zaradi”.
U tom momentu shvata i da je ušao u bitku u kojoj je sam protiv sistema – da se suočio sa esnafskom solidarnošću advokata, sudija, veštaka i svih drugih učesnika u onome što se u Kaliforniji opisuje kao „industrija razvoda”.
Taj sistem je u svojoj knjizi „Obećanje sebi” opisao poznati glumac Alek Boldvin, iznoseći šta je sve doživeo tokom osam godina brakorazvodnog parničenja i nadvlačenja oko starateljstva nad ćerkom Ajrlend, s koleginicom Kim Bejsinger, s kojom je pre toga u braku bio 10 godina. Sudski i advokatski troškovi su mu odneli oko dva miliona dolara.
Boldvin uverljivo objašnjava mehanizam koji već sedmu godinu mrvi i Mirka Vojnovića: sistem u kojem advokati, sudije, veštaci i posrednici međusobno sarađuju da isprazne novčanike parova koji se razdvajaju, postajući tako “industrija” koja samo u Kaliforniji obrće blizu četiri milijarde dolara i koji se hrani ”na ranjivostima već ranjenih”.
„Niko ne čuje vaš plač i žalbe i ništa nije gotovo dok oni ne kažu da je gotovo”, napisao je Boldvin.
„Sistem je kao ljuštenje luka: posle prvog sloja korupcije sledi novi, i tako redom”, sažima svoje iskustvo Mirko.
Kad je tražio izuzeće očigledno pristrasnog sudije, o tome je odlučivala njegova drugarica, što je otkrio pretražujući internet. Da bi pobio jednu netačnu činjenicu iz sudskih spisa, bilo mu je potrebno 40 novih dokumenata. Kad se žalio Vrhovnom sudu Kalifornije, odgovoreno mu samo sa jednom rečenicom: „Vaša žalba se odbija”, bez ijedne reči obrazloženja.
Kad se na etiku advokata žalio njihovoj komori, predmet je dospeo u ruke čoveka koji je radio u istoj firmi kao i advokat na koga se žalio.
Već izluđen od kafkijanskog kruga iz koga ne uspeva da izađe, Mirko je zatražio pomoć nevladinih organizacija. Centar za sudsku izvrsnost mu je obećao pomoć.
Katlin Rasel, direktorka tog centra, u telefonskom razgovoru mi je rekla sledeće:
„To što se dogodilo Mirku sasvim je uobičajeno. Industrija razvoda u Kaliforniji veoma profitira na porodicama koje su u krizi. U sistemu nema ravnoteže i kontrole i on je duboko ogrezao u korupciju koja nanosi veliku štetu roditeljima i deci. Mi ono što se događa u porodičnim sudovima poredimo sa katoličkom crkvom i njenim pedofilskim skandalima: uvereni smo da su glavne žrtve obe institucije pre svega deca.
U Kaliforniji to je naročito slučaj s porodicama imigranata koje se razvode. Mnoge od njih naivno veruju da, zato što su u Americi, to automatski znači da će biti pravde i pravičnosti, ali, nažalost, to je poslednja stvar koja se događa u mnogim od tih sudnica”.
Mirka Vojnovića razvođenje je dosad koštalo oko 200.000 dolara, a ukupnu štetu koju je pretrpeo procenjuje na oko 750.000.
Prošle nedelje stigao mu je novi psihološki udarac: ćerka, koja živi s majkom, na svojoj fejsbuk stranici je napisala da je ona maltretira i da razmišlja da ode od kuće.
Borbu nastavlja, rekao mi je u petak. „Želim da zaštitim dete i da ljudi koji su me uništili budu kažnjeni”. Tužio je državu Kaliforniju i zatražio odštetu „zbog kriminalnih radnji” advokata i sudija, uništenu poslovnu karijeru i upropašćen život.
„Uzeli su mi sve, ali dostojanstvo ne mogu. Neću da dozvolim da rade to što rade, i to ne samo meni, nego i svima koji upadnu u njihovu mašineriju”, zaključuje sumorno, ali borbeno.
Milan Mišić
objavljeno: 11.03.2012
