Izvor: Blic, 22.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mir
Uprkos protivljenju ruskih naučnika,svemirski gigant biće uništen
Mir sigurno pada
MOSKVA - Ruski naučnici koji se zalažu za spasavanje svemirske stanice 'Mir' od uništavanja održali su juče na moskovskim ulicama proteste zahtevajući od vlade da zaustavi operaciju spuštanja ovog svemirskog giganta.
Protest, kojem je po veoma hladnom vremenu prisustvovalo nekoliko stotina ljudi održan je ispred Ruske svemirske agencije, na '15. rođendan' stanice >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Mir'.
Spuštanje 'Mira' predviđeno je za period između 13. i 18. marta, kojom prilikom bi ta svemirska stanica bila potpuno uništena u vodama južnog Pacifika.
Naučnici, predvođeni profesorom Vladimirom Briju- ka- novim, insistiraju na činjenici da 'Mir' još nije potpuno iskorišćen i da bi njegovo uništenje dovelo do gubitka značajnih naučnih informacija.
Kada je 20. februara 1986. godine lansiran, 'Mir' je bio predviđen za trogodišnju upotrebu.
U međuvremenu, NASA i Evropska kosmička agencija su izjavile da će pružiti pomoć ruskim stručnjacima u praćenju spuštanja stanice 'Mir' sa orbite u zoni koju ruski radari ne pokrivaju.
Prema rečima šefa Rosa- viokosmosa Jurija Kopteva program potapanja 'Mira' u celosti je razrađen u ruskim granskim i naučnim organizacijama, pored ostalog u Moskovskom institutu primenjene matematike Ruske akademije nauka.
U spuštanju stanice aktivno će učestvovati i stanice Ministarstva odbrane Ruske Federacije za praćenje kosmičkog prostora Rusije.
Jurij Koptev je podvukao da se radi o jedinstvenoj operaciji potapanja stanice 'Mir', pošto se spuštanje takvog krupnog kosmičkog objekta sa orbite na površinu Zemlje obavlja po prvi put.
On nije isključio mogu- ćnost da će doći do nevolja u procesu operacije, ali je izrazio nadu da će se 'sve završiti kako valja'.
Dogovor Hrvatske i haškog Tribunala Račan rešio 'slučaj Norac'
ZAGREB - Hrvatska je Vlada ispunila jedan od glavnih uslova generala Mirka Norca za predaju - dala mu je garanciju da neće biti izučen Haškom sudu, ne samo u slučaju optužbe za ratni zločin prema srpskim civilima u Go- spiću, nego ni u slučaju optužnice za Medački džep i Oluju. Ga- - ra- nciju mu je, u ime Vlade, dao premijer Račan, oba- vestivši javnost da je, nakon višednevnih pregovora sa Karlom del Ponte i njenim saradnicima, Haški sud Norčev slučaj prepustio hrvatskom pravosuđu. Zvanična potvrda tog dogovora stigla je i iz Haga. 'Mogu garantovati da je procesuiranje slučaja Gospić stvar hrvatskog pravosuđa, a možemo garantovati i da će eventualni kazneni progon generala Norca, zbog gospićkog slučaja ili zbog drugog eventulanog zločina, počinjenog između 1991. i 1995. godine u Hrvatskoj, takođe biti stvar hrvatskog pravosuđa. Oče- kujem stoga da se umirovljeni general Mirko Norac odazove sudskom pozivu i verujemo, s obzirom na njegov karakter, da će on to brzo i učiniti', rekao je u sredu na posebno sazvanoj konferenciji za novinare, pre- mijer Račan i dodao da time, u ovom slučaju, 'uspešno završava uloga hrvatske Vlade', a dalje stvar preuzima hrvatsko pravosuđe.
Haško će tužilaštvo pomagati hrvatskim istražnim telima ustupanjem svih relevantnih dokaza koje poseduje u slu- čaju Mirka Norca. Rekao je i da se odluka odnosi samo na Mirka Norca, a ne i na eve- ntualne druge slučajeve.
Račan je izjavio da je sa Norcem razgovarao lično (telefonski), ali nije hteo otkriti gde se nalazi. Rekao je samo da će se to uskoro saznati. MIRA BABIĆ Novih 44 kardinala
VATIKAN (Rojters) - Poglavar Rimokatoličke crkve papa Jovan Pvle Drugi imenovao je juče 44 kardinala koji će izabrati sledećeg papu, za koga se već sada procenjuje da neće biti Italijan.
Četrdeset novih kardinala staro je do 80 godina, što ih kvalifikuje da uđu u tajnu konklavu koja će iz svojih redova izabrati sledećeg polavara Katoličke crkve. Izbor sledećeg pape održaće se nakon smrti Jovana Pavla II. Ceremonija proglašenja kardinala, poznata kao konzistorij, ukazala je na mogućnost da sledeći papa bude osoba iz neke od razvijenih zemalja. Broj kardinala sada iznosi 184, a pravo da bira sledećeg papau imaće njih 135. Činjenica da samo desetoricu od ovog broja nije postavio papa Jovan Pavle govori da će novi lider katolika biti 'teološki konzervativac', baš kao što je to i sadašnji poglavar.
Konzistorij je održan juče na Trgu Svetog Petra u Vatikanu, pred oko 40.000 ljudi. Među kardinalima sada se nalazi 47 odsto Evropljana, 27 visokih sveštenika iz Latinske Amerike i 24 italijanska kardinala.
