Izvor: Politika, 31.Jan.2011, 11:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministri pod lupom kritike
Šefovi resora odbrane u Nemačkoj i Austriji pred smenom ili ostavkom zbog ogoljenja odbrambene moći zemlje u okviru profesionalizacije vojske
Karijere dva evropska ministra odbrane stavljene su pod znak pitanja. U Nemačkoj se lome koplja oko o(p)stanka Karla Teodora fon Gutenberga. U Austriji sve parlamentarne stranke, osim vladajućih socijaldemokrata, traže od ministra Norberta Daraboša da preuzme odgovornost za nepravilnosti do kojih je došlo, navodno, njegovom krivicom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Direktni povodi raspravama u oba slučaja su zanemarljivi: ministrima se zamera da su pod pritiskom bulevarske štampe doneli ukaze o smeni visokih oficira. U Nemačkoj je ministar Gutenberg pod pritiskom „Bild cajtunga” smenio kapetana školskog broda mornarice „Gorč Fok”, na kome su pitomci priređivali orgije. U Austriji je ministar Daraboš smenio šefa generalštaba Edmunda Entahera zbog javne kritike profesionalizacije, navodno pod pritiskom „Kronen cajtunga”.
Istinski razlozi su ozbiljniji: ministrima se stavlja na teret da bezobzirno sprovode profesionalizaciju vojske (ukidanje vojnog roka, uz oslonac na plaćene vojnike), ugrožavaju odbrambenu moć zemlje. U oficirskim krugovima javno se ističe da ministri, praktično, vode zemlju u totalnu zavisnost od Severnoatlantske alijanse.
Moglo bi se smatrati paradoksom da se nemački i austrijski ministar odbrane svrstavaju u istu kategoriju. Karl Teodor fon Gutenberg je dokazani pristalica vojne tradicije – rezervni podoficir potiče iz loze plemića koji su titule sticali na bojnom polju. Gradišćanski Hrvat Norbert Daraboš protivnik je koncentracije sile (kako naziva NATO pod uticajem SAD) i pacifista. Odbio je da služi vojni rok sa puškom u rukama.
Ipak, koncepti nejednakih ministara se podudaraju. Profesionalizacijom, uz smanjenje broja vojnika za trećinu u Nemačkoj, odnosno za više od polovine u Austriji, stvaraju se vojske koje ne bi bile sposobne da se samostalno suprotstave neprijatelju. Naum je stvaranje udarnih bataljona koji bi u sklopu međunarodnih snaga, ili NATO formacija, saučestvovali u zajedničkim poduhvatima. Ostatak bi se angažovao na očuvanju vojne tradicije – za slučaj da se u nekoj budućnosti, ipak, ukaže potreba za revitalizacijom sopstvene armije.
S obzirom na to da je reforma vojske u Nemačkoj pred realizacijom, od eventualne ostavke ministra Gutenberga ne očekuje se previše. U vojnim krugovima se gaji nada u minimalni kompromis koji bi doprineo dizanju borbene gotovosti za slučaj potrebe samostalnog dejstva.
Situacija je drugačija u Austriji. Rasprava o profesionalizaciji je u toku. Konačnu odluku ne bi trebalo očekivati u doglednom vremenu. Tim pre što se većina stranaka zalaže za to da se ta odluka prepusti biračima – trebalo bi da bude raspisan referendum koji zahteva period priprema.
Profesionalizacija, u skladu sa sadašnjim konceptom, zahtevala bi i odstupanje od načela večite neutralnosti: sa radikalno smanjenim vojnim kadrom, Austrija bi u slučaju opasnosti bila prinuđena da se osloni na pomoć NATO-a, odnosno da prethodno pristupi vojnom savezu. Upravo tu je reč uzeo vatreni pristalica neutralne Austrije – predsednik republike Hajnc Fišer. Minule srede je u funkciji vrhovnog komandanta vojske citirao ministra Daraboša i naložio mu da preispita dosadašnje odluke.
Želju predsednika republike i vrhovnog komandanta, sve je izvesnije, ispuniće Darabošev naslednik. Pravnici su već sastavili listu ministrovih „greha”. Smena šefa generalštaba zbog javno ispoljenog mišljenja u suprotnosti je sa odredbama austrijskog ustava i evropskih odredbi o pravu na slobodu izražavanja...
Ustanovljeno je, takođe, da je ministar naložio „korekciju” visine troškova vojnog budžeta reformisane armije – ne bi li tako pokazao ekonomičnost svog modela. Ova intervencija smatra se – pokušajem prevare.
------------------------------------------------------
(Ne)rado ide Evropljanin u vojnike
Minulih nekoliko godina, u 22 od 27 članica EU, odnosno u 24 od 28 članica NATO, ukinuta je obaveza služenja vojnog roka – odbrana zemlje poverena je plaćenim vojnicima.
Uprkos povoljnim, opštim uslovima zapošljavanja - obezbeđenim prihodima na višegodišnji period, sa mogućnošću produženja ugovora, brojnim povlasticama zainteresovanih daleko je manji od potreba vojske. U švedskoj, primera radi, ove godine je regrutovana samo polovina od traženih 5500 regruta – više ih se nije javilo. Belgija se već godinama ravna prema britanskom modelu – određeni broj profesionalnih vojnika vrbuje u inostranstvu, pre svega u bivšim kolonijama.
Najdramatičnija je situacija u Španiji gde je izuzetno naći sposobnog vojnika: Tako je generalštab pribegao korekciji kriterijuma vrbovanja vojnika. Primera radi, čak je snižen zahtevani minimum inteligencije koju bi budući vojnik morao da ispolji. Umesto traženih 90 (donja granica proseka), od vojnika se traži da poseduju kvocijent od najmanje osamdeset, što je blizu granici stupidnosti (71).
Miloš Kazimirović
objavljeno: 31.01.2011.
