Izvor: Blic, 05.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Milostivi“ Ahmadinedžad
Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad pomilovao je juče 15 britanskih marinaca i mornara koje je iranska obalska straža 23. marta zarobila u vodama Persijskog zaliva. V. Britanija, SAD, Rusija i Evropska unija juče su pozdravile odluku iranskih vlasti da oslobode 15 pripadnika britanske mornarice.
Ahmadinedžad je istakao da će mornari i vojnici odmah biti pušteni, a da su oslobođeni kao poklon za narod Velike Britanije. On je istovremeno odlikovao iranske vojnike koji su zarobili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Britance.
„U ime velikog iranskog naroda želim da zahvalim iranskoj obalskoj straži koja je zahvaljujući velikoj hrabrosti odbranila i uhapsila one koji su ušli u naše teritorijalne vode", rekao je Ahmadinedžad pre nego što je odlikovao trojicu oficira.
Najave napada SAD
Kuvajtski list „As Sijasa" navodi da Amerika planira da izvrši
raketni napad na Iran tokom aprila. List
koji se poziva na neimenovane izvore iz Vašingtona navodi da bi projektili vazduh-zemlja mogli da budu upotrebljeni protiv Irana. Kuvajtske novine takođe navode da će političko saopštenje o udarima objaviti američki predsednik Džordž Buš.
„Žao nam je što su britanski vojnici još u Iraku, a njihovi mornari uhapšeni u Iranu", dodao je Ahmadinedžad kritikujući britanske vlasti što su u Persijski zaliv sa vojnicima poslali Frej Tutni, koja je majka.
Posle konferencije za novinare, državna televizija je prikazala sastanak Ahmadinedžada sa britanskim marincima obučenim u poslovna odela. Sastanak je održan u predsedničkoj palati. Ahmadinedžad se rukovao i popričao sa svakim marincem ponaosob.
Ahmadinedžad se obratio jednom Britancu rečima: „Kako ste? Dakle, došli ste na prinudni odmor."
„Cenimo to što ste uradili. Vaš narod je bio ljubazan prema nama i mi to jako poštujemo", rekao je jedan od marinaca na engleskom iranskom predsedniku.
Drugi je rekao: „Zahvalni smo vam na oprostu."
„Nema na čemu", odvratio je Ahmadinedžad na farsiju.
Uoči predsednikovog obraćanja, objavljeno je da će iranskom izaslaniku u susednom Iraku biti dozvoljeno da vidi pet iranskih državljana koje su vojnici SAD zarobili u januaru ove godine pod optužbom da sarađuju s pobunjenicima.
Zarobljavanje marinaca i mornara izazvalo je veliku krizu u odnosima između Irana i Velike Britanije, koja je prekinula sve bilateralne kontakte sa zvaničnicima u Teheranu. Tvrdokorna struja u Teheranu je tražila čak i da oni budu izvedeni pred sud, dok su pristalice fundamentalista na protestima zahtevale njihovu egzekuciju.
Američki predsednik Buš i premijer Bler, pozdravili su vest o oslobađanju britanskih vojnika, rusko ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je da je ovakva odluka Teherana „gest dobre volje". Zamenik šefa ruske diplomatije Aleksandar Losjukov rekao je da je Rusija „preduzela izvesne korake prema Iranu" kako bi ga podstakla da oslobodi britanske marince. Nemačka, koja predsedava EU, ocenila je, takođe, da današnja odluka Irana otvara vrata za druge oblike saradnje te zemlje i međunarodne zajednice. Savetnik iranskog predsednika Modžtaba Hašemi Samareh rekao je da će vojnici, pre odlaska za London, biti predati britanskoj ambasadi u Teheranu.
Iran popušta kada mu se popusti
Britanski marinci su zarobljeni istog dana kada je u Savetu bezbednosti izglasano uvođenje novih sankcija Teheranu, a zapadni analitičari tvrdili su da će Iran iskoristiti mornare i vojnike kako bi smanjio izolaciju. Kako navodi Farid Zakarija, urednik „Njuzvika", posle pooštravanja sankcija Iranu, usledili su potezi koji su Teheran pogodili tamo gde najviše boli - blokirani su bankarski računi iranske elite u inostranstvu, a Rusija je prekinula i isporuke nuklearnog goriva Teheranu. Ova epizoda sa zarobljavanjem vojnika pokazala je da međunarodni pritisak daje rezultate ali sve dok se pomaže Teheranu da pronađe izlaz iz situacije, navodi Zakarija.
