Izvor: Politika, 01.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milo, peti put
Lider Demokratske partije socijalista vraća se na mesto crnogorskog premijera
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica, 1. februara – Ostavka Željka Šturanovića na mesto predsednika Vlade Crne Gore iz zdravstvenih razloga otvorila je vrata lideru Demokratske partije socijalista Milu Đukanoviću za povratak na mesto premijera. Skoro da je izvesno da će Đukanović biti novi mandatar, a ukoliko se to desi biće to njegov peti mandat i dvodecenijsko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neprikosnoveno vladanje Crnom Gorom.
Šturanović je odluku o ostavci saopštio na svoj rođendan. On je prekjuče napunio 48 godina. Premijer u ostavci boluje od retkog tumora pluća. Saopštenje o bolesti je objavio prošle godine Klinički centar, a Šturanović je zamolio medije da „s obzirom na to da je reč o ličnoj i porodičnoj stvari od toga ne prave veliku priču”. Vlada premijera Šturanovića izabrana je 10. novembra 2006. godine.
Na Skupštini, zakazanoj za 5. februar, biće konstatovana ostavka premijera Željka Šturanovića. Sudbina Crne Gore je i dalje u „rukama” većinskog, a time i vladajućeg, DPS-a, pa se sa nestrpljenjem očekuje sednica Glavnog odbora ove partije koja je, kako saznajemo iz vrha ove stranke, zakazana za 6. februar. Na ovom partijskom forumu biće „dogovorene kadrovske sitnice”, potvrda kandidature Vujanovića za predsedničkog kandidata i Mila Đukanovića za novog mandatara crnogorske vlade.
„Naš predsednik Vujanović će i formalno predložiti mandatara za sastav Vlade sredinom februara”, rekao je „Politici” jedan visoki funkcioner DPS-a. „Očekujemo da će već 15. februara biti zakazana sednica Skupštine na kojoj će Đukanović predložiti svoj kabinet i izneti program Vlade za naredni period. Verujem da će Milo izvršiti samo manje rekonstrukcije, jer je on uvek izmene u kabinetu radio u hodu.”
O povratku na državne funkcije „Đukanovićeve desne ruke” potpredsednika DPS-a Svetozara Marovića na mesto potpredsednika Vlade za regionalni razvoj, ovaj izvor, kaže da je ta mogućnost „pod velikih znakom pitanja i zavisi od lične procene uticajnog Marovića”.
Ustavom je predviđeno da se ostavka predsednika Vlade smatra ostavkom Vlade.
„Ustav nije definisao situaciju davanja mandata od predsednika države kada su raspisani predsednički izbori. S obzirom na to da predsednik države obavlja poslove do izbora novog, to praktično znači da nema formalnih prepreka za davanje mandata kandidatu za premijera. Uporedna praksa ima dva dominantna sistema u slučaju pada vlade – prema jednom se raspisuju parlamentarni izbori, a prema drugom se kod postojanja parlamentarne većine novi premijer i vlada mogu izabrati u parlamentu bez vanrednih izbora – jedno je od pravnih tumačenja novog imenovanja predsednika Vlade Crne Gore.
Drugi pak, poput profesora Fakulteta za državne i evropske studije Đorđija Blažića i profesora Pravnog fakulteta Srđana Darmanovića, tvrde da „ako premijer podnese ostavku, onda pada i Vlada”,
A o tome ko bi mogao biti mandatar, Darmanović je juče saopštio:
„Po svemu što smo čuli u poslednje vreme, najverovatnije da će predsednik Crne Gore dati mandat za sastav Vlade predsedniku veće vladajuće stranke, odnosno bivšem premijeru Đukanoviću. To je u svim zemljama parlamentarne demokratije normalno – šef vladajuće stranke treba da bude premijer.” Predsednik Pokreta za promene Nebojša Medojević, međutim, veruje da aktuelni predsednik Filip Vujanović, nakon raspisivanja predsedničkih izbora, nema legitimitet da predlaže novog mandatara.
„Bilo bi korektno da se nakon ostavke Željka Šturanovića konsultuju predsednici parlamentarnih stranaka radi dogovora o tome da vanredni parlamentarni izbori budu održani u nekom relativno skorom roku”, kaže Medojević. „Ideja je da do vanrednih izbora funkcioniše postojeća vlada, ali kao tehnička, kojom bi mogao da rukovodi neko od potpredsednika.”
Medojevićev stav osporava bivši predsednik crnogorskog Ustavnog suda Blagota Mitrić, koji tvrdi da Vujanović „ima pun legitimitet da imenuje novog mandatara, jer je u Crnoj Gori na vlasti stabilna parlamentarna većina”.
„Stabilna parlamentarna većina daje legitimitet predsedniku države na osnovu koga on može, bez raspuštanja Skupštine i održavanja vanrednih parlamentarnih izbora, odrediti novog mandatara”, precizirao je Mitrić. „Vujanović može imenovati mandatara koji će predložiti sastav kabineta i ići na glasanje u Skupštinu. Ukoliko vlada novog mandatara bude izabrana, on stupa na dužnost kao predsednik Vlade, a ako ne, postupak se ponavlja.”
Tu je i Ustav Crne Gore jasan – sadašnja Vlada u ostavci nastavlja da radi do izbora nove.
Novica Đurić
[objavljeno: 02/02/2008]
