Izvor: VOA, 31.Okt.2018, 11:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milioni žrtava katastrofa bez humanitarne pomoći
Međunarodna federacija crvenog krsta i crvenog polumeseca (IFRC) izdala je godišnji izveštaj u kome se fokusirala na milione starih, lica sa invaliditetom i ranjivih žrtava prirodnih i čovekovom rukom izazvanih katastrofa, koji iskusili humanitarni slom i nisu dobili očajnički potrebnu pomoć. Izveštaj govori o 134 miliona ljudi kojima je potrebna humanitarna pomoć i zaštita. Uz to, mnogi od više od 68 miliona migranata koji su u pokretu zapali su u nevolje i takođe im je potrebna pomoć. Međunarodna federacija crvenog krsta kaže da je svet usred nepredvidivog perioda kada su humanitarne potrebe u pitanju, zbog ozbiljnosti i učestalosti nepogoda i opasnosti. Milioni ljudi koji su se našli na ulici dobili su hranu, sklonište, medicinsku i drugu pomoć koja ima je bila potrebna da prežive i ponovo izgrade svoje živote. Nažalost, generalni sekretar IFRC, Elhadi As Si, kaže da su se milioni drugih izgubili u humanitarnom sistemu i da su ostavljeni iza. On kaže da ljudi često imaju nesreću da budu na pogrešnom mestu u pogrešno vreme i da se ne računaju. "To su priče o starici ili starcu usred katastrofe, koji ne mogu da pobegnu u zaklon. To su osobe sa invaliditetom koje ne mogu da stoje po temperaturi od 40 stepni kako bi poneli džak pirinča od 50 kilograma. To su deca koja su bila svedoci toliko mnogo stvari kojima deca nikad ne bi trebalo da svedoče". Si kaže da su mnogi ljudi izvan vidokruga. Oni su skriveni po senkama katastrofa ili su nevidljivi za one koji bi mogli da pomognu, pa stoga ostaju iza. On kaže da su milioni ljudi izvan tradicionalnih konfliktnih oblasti, katastrofa, raseljavanja ili bolesti. I zato, oni takođe ostaju zaboravljeni iza. Crveni krs ima nekoliko preporuka kako bi se premostila ozbiljna pukotina u operacijama humanitarne pomoći. To uključuje poziv za bolje prikupljanje podataka o onima kojima je pomoć najpotrebnija i veće napore vlada kako bi dale prioritet upućivanju pomići ljudima do kojih je najteže doći. Generalni sekretar Si kaže da bi treblao da dođe do velike promene po pitanju toga kako se sredstva raspoređuju. On kaže da bi više novca trebalo da bude povereno lokalnim i nacionalnim humanitarnim organizacijama. Kaže da te grupe govore lokalne jezike i razumeju loklane običaje. Kaže da su to najbolja mesta na kojima znaju koji su pripadnici njihovih zajednica najizolovaniji, najranjiviji i kojima je pomoć najpotrebnija.
.jpg)
