Izvor: Politika, 29.Sep.2013, 13:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Migranti odlučuju o kancelaru
Nekadašnji „gastarbajteri” čine 7,7 odsto biračkog tela na današnjim izborima u Austriji, a njihovi glasovi bi mogli da donesu prevagu u izbornoj trci
Doskorašnji gastarbajteri jezičak su na vagi današnjih parlamentarnih izbora u Austriji. Od ukupno 6.384.296 birača sa pravom glasa, 534.300 Neoaustrijanaca, odnosno 7,7 odsto građana Alpske republike steklo je pravo da izađe na birališta, legitimišući se pasošem države koju su izabali za svoju novu domovinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i koja ih je prihvatila.
Većina, oko 490.000, rođeni su van granica Austrije, a najbrojniji su bivši državljani sa jugoslovenskih prostora, ne računajući Slovence, ukupno 133.315 građana. Sa širokih prostranstava Turske, pre svega Anadolije potiče 70.040 birača.
Shodno brojčanoj situaciji, ali i po spremnosti i mogućnostima novih državljana da se integrišu, izborna kampanja je bila – trojezična. U nekim prestoničkim kvartovima, na Štrausovom plavom Dunavu, na primer, izlepljeno je više stranačkih plakata na turskom i srpskom nego na nemačkom.
Broj stranaca koji su prihvatili austrijsko državljanstvo u Beču, naime, veći je nego bilo gde drugde u zemlji. Postotak birača, pre svega turskog i srpskog porekla, premašuje u glavnom gradu Austrije dvadesetak odsto.
„Za bolje sutra” glasi krilatica narodnjaka, demohrišćana po opredeljenju, naravno na srpskom – namenjena Srbima sa austrijskim pasošem. Njihov kandidat je Tatjana Kukić-Jank, Beograđanka koja je kao šesnaestogodišnjakina dospela u Beč.
Plakati na turskom jeziku su daleko brojniji. Među Austroturcima razbuktala se vatrena izborna kampanja. „Arkadaši”, što će reći drugovi, pristalice su građanske levice koriste svaku priliku da ospore argumente simpatizera narodnjaka koji prihvataju po opredeljenju demohrišćansku stranku kao političku opciju, ali ne i u duhu vere.
Tek minule nedelje izbio je skandal oko odborničkog kandidata turske zajednice Hasana Vurala koji je, vrbujući birače za ciljeve demohrišćana istakao da je krajnje vreme da se turski birači sa pravom glasa u Austriji okrenu istinama Proroka i da imaju na umu da samo vera u Alaha čini čoveka – čovekom.
Izborni stratezi ističu da je zauzimanje kandidata stranog porekla od ključnog značaja za konačne rezultate glasanja, s obzirom da je spremnost kod novih austrijskih državljana nesrazmerno veća nego kod Austrijanaca. Procenjuje se da bi u konačnom bilansu broj glasača stranog porekla, a koji su izišli na birališta, mogao da iznosi i do četvrtine svih glasova.
„Gorka kap u čaši meda” je činjenica da ni jedan od izbornih aktivista stranog porekla nije dobio mesto na listi koje bi mu, bez obzira na ostvareni rezultat, omogućila da postane narodni poslanik.
„Ovo je, tek, početak... Trajaće još dugo dok se izborimo sa diskriminacijom koja ne postoji na papiru (u Ustavu), ali opstaje u glavama starosedelaca”, rekao je Klement Itamah, kandidat austrijskih socijaldemokrata, poreklom iz Nigerije. Njegove šanse da bude izabran su minimalne, s obzirom da mu je na izbornoj listi dodeljeno redno mesto broj 61.
Favorit – Socijaldemokratska partija
Stranka građanske levice koja je od 1970. godine pobedila na 12 od 13 izbora. Samo je 2002. godine narodnjacima pod vođstvom Volfganga Šisela pošlo za rukom da odnesu pobedu. Prema predviđanjima, socijaldemokrati bi trebalo da osvoje oko 27 odsto glasova i time steknu pravo na novi mandat za sastav vlade. Popularnost narodnjaka se kreće oko 23 odsto, čime je nastavak dosadašnje velike koalicije doveden u pitanje.
Jezičak na vagi biće ovoga puta Zeleni (oko 14 odsto biračke naklonosti) koji bi mogli da uđu u „trojnu” koaliciju sa dve velike stranke, pod vođstvom građanske levice. Međutim, nije isključeno ni obnavljanje pobeđenih stranaka centra i desnice, kao 1999. i 2002. godine.
Uz narodnjake i slobodare, čije se šanse kotiraju sa 21 odsto, trojnoj koaliciji desnice mogla bi da se pridruži novoosnovana stranka austro-kanadskog milijardera Franka Štronaha, koja bi prema ispitivanjima javnog mnjenja trebalo da osvoji najmanje 6 odsto glasova i uđe u savezni parlament.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 29/09/2013
