Izvor: Večernje novosti, 18.Avg.2013, 10:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Migracije ruše granice

KRETANJE ljudi u svetu danas je veće nego ikada u istoriji. Zapažanje politikologa sa Univerziteta u Teksasu Garija Frimana samo je izraz onoga što mnogi teoretičari karakterišu kao treći talas globalizacije, posle kretanja robe i novca. Ali za razliku od robe i novca koje kontrolišu međunarodne institucije, Svetska trgovinska organizacija, Svetska banka i MMF, migracije, iako masovne, ostaju na marginama globalnih tokova. Države teže izlaze na kraj sa kretanjima koja već nagrizaju njihove >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << granice i narušavaju nacionalni identitet. Prema procenama Ujedinjenih nacija, na svetu ima oko 215 miliona migranata, oko 40 odsto više nego pre dve decenije. U Evropi ih je više za 41 odsto, a čak za 80 procenata u severnoj Americi. U velikoj većini reč je o mladim ljudima, od kojih čak 62 odsto živi u zemljama u razvoju, pa njima migracije postaju ključno životno pitanje. Najnoviji podaci UN pokazuju da je gotovo 35 miliona migranata mlađe od 20 godina. - Sami ili s porodicama, mladi sve češće migriraju u potrazi za zaposlenjem, obrazovanjem, kulturološkim prednostima i boljim standardom života... Za mnoge migriranje znači izlaz iz nesigurnosti, diskriminacije ili zlostavljanja - kaže zamenik direktora Međunarodnog fonda za decu i omladinu UNICEF Kristijan Salasar. ŽENSKO OBLIČJE MIGRACIJE sve više poprimaju žensko obličje. Gotovo polovina migranata danas su žene, od kojih su mnoge za sobom ostavile decu. Kao nusprodukt rođen je problem globalne trgovine ljudima. Skorašnji izveštaj OECD pokazuje da su migracije unutar EU ponovo u porastu, ali i da su šanse stranaca da dobiju posao sve manje. Oko polovine inostranih radnika nezaposleno je više od 12 meseci. - Nemačka nije u stanju da zadrži dugo imigrante - piše „Velt“, i dodaje da je svega jedan od dva Grka i jedan od tri Španca koji su stigli u Nemačku 2011. godine tu i ostalo. Iako bečki „Standard“ navodi da bi „Austrija mogla da profitira više od imigranata“, jer bi poboljšanje njihovog uklapanja na tržištu rada moglo da donese državi 1,2 milijarde evra, koje bi mogla da investira ne samo za usavršavanje skoro prispelih radnika, već i za drugu generaciju imigranata“, situacija je nevesela: - Kćerke imigranata iz bivše Jugoslavije imaju dva puta veće šanse da budu nezaposlene nego kćerke sličnih godina u porodicama koje generacijama žive u Austriji - zapaža list. Svake godine između 230.000 i 260.000 imigranata dođe u Kanadu. Uprkos činjenici da se zemlja oslanja na useljenike za rast stanovništva i jačanje tržišta rada i da su oni bolje obrazovani nego prethodni, list „Gloub end mejl“, pozivajući se na lokalnu studiju, primećuje da teže dolaze do posla. Useljenici u Kanadu imaju problema da se sjedine s porodicama, nauče jezik, dođu do stanova i zdravstvenih usluga. Istorijski useljeničke Sjedinjene Američke Države i dalje lakše od ostalih „apsorbuju“ imigrante, ali teže nego pre nekoliko decenija. Još sedamdesetih godina prošlog veka imigracija je toliko malo značila u SAD, da je Statisitčki biro izbrisao pitanje o poreklu roditelja. Danas, četvrtina stanovnika ispod 18 godina su imigranti ili njihova deca. Imigracija je jedno od najvećih političkih pitanja koje potresa Vašington. Uprkos sve manjim dobrodošlicama lokalnog stanovništva bogatijih država, imigranti iz Azije, Južne Amerike, Afrike, Kariba, delova Evrope i dalje su ujedinjeni u želji za preživljavanjem i hrle u „obećani“ svet. I menjaju ga. Dok su pokreti 19. veka bili uglavnom transatlantski, danas Mongoli rade u Pragu, ekonomije Persijskog zaliva bi propale bez gastarbajtera iz Azije, a zemlje odakle se ranije odlazilo, kao što su Irska, Grčka ili Španija, postale su cenjene destinacije, tranzitne ili kao krajnje odredište. Moderne tehnologije pomogle su da migracije postanu „transnacionalna“ pojava, a novac im je dao novo lice. Migranti su samo 2009. godine poslali porodicama u rodnom kraju 317 milijardi dolara, što je tri puta više od ukupne svetske pomoći inostranstvu. U nekoliko zemalja ta pomoć iznosi više od četvrtine BDP. Mnogi biznisi procvetali su zahvaljujući gastarbajterima, ali u velikom broju zemalja bogatog dela sveta raste mržanja prema useljenicima za koje se smatra da oduzimaju poslove i donose terorizam. Vlade su razapete između potreba kompanija za jeftinom radnom snagom i nezadovoljstva birača. Dok pokušavaju da privuku turiste i zadovolje etnička prava, one istovremeno od granica prave zidove, kao u Arizoni. Nacionalne države ostaju, ali ljudi koji žive u njima gube nekadašnja nacionalna obeležja.

Nastavak na Večernje novosti...