Izvor: B92, 02.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mesić ponovo predsednik Hrvatske?
Zagreb, Beograd -- Stjepan Mesić, prema nezvaničnim i nepotpunim, rezultatima pobednik je predsedničkih izbora sa osvojenih 50,93% glasova.
Aktuelni predsednik Hrvatske izborio se za svoj drugi mandat na četvrtim izborima od sticanja samostalnosti zemlje početkom devedesetih godina. Kako prenosi HRT, drugi je Boris Mikšić sa osvojenih 19,87, a tek treća kandidatkinja vladajućeg HDZ-a Jadranka Kosor sa osvojenih 17,3 odsto osvojenih glasova. HDZ saopštava da ne veruje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ovim procenama i uvereni su da će Kosor ući u drugi krug.
Oko 4,4 miliona birača u Hrvatskoj i inostranstvu biralo je u nedelju predsednika, između 13 kandidata. Dopisnik B92 iz Zagreba Zoran Kekić, javio je u nedelju popodne da je izborna kampanja bila je najkraća u istoriji Hrvatske. Naime, trajala je 14 dana, a najviše ju je obeležila svađa Mesića i Jadranke Kosor. Sve je počelo kada je dosadašnji predsednik Hrvatske, na samom početku kampanje, u jednom intervjuu, rekao, aludirajući na veliki broj HDZ-ovih plakata i televizijskih spotova, da se boji da otvori paštetu jer bi iz nje mogla iskočiti Jadranka Kosor. Mesić se dotakao i toga da ona, kao predsednički kandidat, nema vlastito mišljenje, već da govori ono što joj premijer Hrvatske Ivo Sanader, naredi. Te su izjave naljutile Jadranku Kosor, pa je ona odbila sva sučeljavanja u hrvatskim medijima. Tokom kampanje, građani Hrvatske su videli i "rat saopštenjima" između Vlade i kabineta predsednika, oko projekta "Adrija". Mesić je naime, jedini kandidat koji nije eksplicitno odbacio realizaciju tog projekta, kojim bi ruska nafta stizala do Omišlja na Jadranu, a odatle tankerima dalje ka svetskim tržištima.
Osim pomenutog, ostatak kampanje prošao je u fer atmosferi. Inače, u ovu predsedničku trku, prijavio se rekordan broj kandidata, čak njih 13, među kojima je i Ćiro Blažević, bivši selektor hrvatskih fudbalera. Međutim, tu su još, na primer, i bivši Tuđmanov savetnik Ivić Pašalić, koji je devedesetih, sa HDZ-om vladao Hrvatskom, ali i general Ljuba Ćesić Rojs, kojem je zabranjen ulazak u Evropsku uniju zbog pomaganja haškim optuženicima. Kandidovalo se i nekoliko predsednika manjih političkih stranaka, a najmlađi kandidat je iz jednog verskog kulta. Čovek koji bi mogao prirediti najveće iznenađenje i izbiti na treće mesto, je američki Hrvat Boris Mikšić. On u Americi vodi privatni biznis, a veliki plus kod birača ima jer vlastitim novcema plaća svoju izbornu kampanju.
Glasanje i u SCG
U Srbiji i Crnoj Gori se glasalo na sedam biračkih mesta na kojima hrvatski državljani, uključujući i izbeglice koje žive u Srbiji. Sva biračka mesta otvorila su se u sedam, a zatvorila u 19 sati. Prema podacima iz ambasade Hrvatske u Beogradu, do 16.30 glasalo 1.200 birača. Inače, u Srbiji i Crnoj Gori je registrovano oko 30.000 osoba koje imaju pravo glasa na izborima u Hrvatskoj, a oni mogu glasati na sedam biračkih mesta, dva u Beogradu i po jedno u Novom Sadu, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Subotici i Kotoru. Izbore posmatraju i ekipe Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.
.jpg)
