Izvor: Blic, 02.Feb.2008, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mesić i Tirk mire Hrvatsku i Sloveniju

Hrvatski i slovenački predsednici Stjepan Mesić i Danilo Tirk poslali su juče pomirljive poruke iz Otočca na Krki posle najnovijeg sukoba između te dve zemlje, rekavši da „u hrvatsko-slovenačkim odnosima ima otvorenih pitanja, ali se ona mogu rešiti dijalogom uz međusobno poštovanje".



Mesić i Tirk su poručili da dve zemlje i dalje gaje prijateljske odnose, sa sastanka koji se smatra ključnim za smirivanje uzavrele situacije, koja je kulminirala čak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najavama da bi odnosi između suseda mogli da budu zauvek prekinuti.

„Ovo je prilika da javnosti pokažemo da imamo dobre odnose i da nisu mogući apokaliptični scenariji", rekao je Tirk posle susreta s Mesićem, a hrvatski predsednik je replicirao da se nada da će „premijeri i ministri ići u istom smeru".

Skandal je izbio nakon što je Dmitrij Rupel, slovenački ministar spoljnih poslova, izjavio da će Slovenija blokirati pregovore Zagreba sa Briselom ukoliko Zagreb ne odustane od ZERP-a (Zaštićenog ekološko-ribolovnog pojasa) i njegove primene na Sloveniju i Italiju.

Zbog toga je Mesić samo dan pre susreta sa Tirkom Slovencima poslao najoštriju poruku do sada:

„Ako nam Slovenija upornim insistiranjem na svojim stavovima onemogući ulazak u EU, može se reći da je zauvek gotovo sa hrvatsko-slovenačkim prijateljstvom".

Poslednje izjave slovenačkog ministra spoljnih poslova Dmitrija Rupela nazvao je ratobornim i poručio da „treba da prestane da pokazuje mišiće i počne sa razumom rešavati probleme".

Povrh izjava o prekidu pregovora, Rupel je u Evropskom parlamentu rekao da je Hrvatska prekinula sve odnose sa Slovenijom, i kao primer naveo činjenicu da se sa bivšom hrvatskom šeficom diplomatije Kolindom Grabar Kitarović u celoj prošloj godini sreo samo jednom. Novi hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Jandroković odmah je uputio poziv Rupelu za sastanak, što je on prihvatio, uz napomenu: „Kada za to nađe vremena".

Od svojih stavova izrečenih na račun Hrvatske u Evropskom parlamentu u međuvremenu Rupel nije odustao, i dalje insistira na odustajanju Hrvatske od ZERP-a i poštovanju dokumenta koji je u Briselu potpisala 2004. godine. Radi se o dokumentu koji je potpisao državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Hrvatske Hido Biščević, po kome se Hrvatska obavezala da ZERP neće primenjivati na članice EU, odnosno na Sloveniju i Italiju. Ali taj dokument nikada nije verifikovan u Saboru.

S druge strane, prema odluci Sabora, ZERP je stupio na snagu od 1. januara 2008. od čega nisu izuzete Slovenija i Italija. Njime je Hrvatska proglasila deo Jadrana „gospodarskim pojasom, nad kojim ima isključivo pravo iskorišćavanja, očuvanja i raspolaganja prirodnim bogatstvom".

Iako Italija ima mnogo jaču ribarsku flotu i njeni ribari love mnogo više ribe u zaštićenom pojasu, Slovenija vrši jači pritisak zbog nerešenog problema granice na moru i straha da bi ZERP mogao da prejudicira nepovoljno rešenje po Ljubljanu.

Hrvatska odgovara da neće odustati od ribolovnog pojasa, upozoravajući da su nakon potpisa državnog sekretara Biščevića u Briselu da neće primenjivati ZERP na Sloveniju i Italiju te dve zemlje donele svoje sopstvene propise, što je razlog više da Hrvatska ne odustane od ZERP.

Oštra upozorenja Brisela

EU je u poslednja dva dana, preko Vinsenta Degerta, šefa Evropskog saveta u Zagrebu, poslala najoštrija upozorenja Hrvatskoj do sada. Degert je imao razgovore i sa premijerom Ivom Sanaderom i sa predsednikom Mesićem. Mesić je u četvrtak izdao saopštenje u kome je upozorio na ozbiljnost situacije u kojoj se našla Hrvatska. Preneo je poruku Brisela da se poslednjih nekoliko meseci nad pregovorima sa Hrvatskom „skupljaju zabrinjavajući oblaci", što bi moglo usporiti pregovore, a i dovesti do njihovog zamrzavanja. Iz Mesićevog kabineta je saopšteno da je kao glavni razlog za sadašnju situaciju Degert naveo proglašenje ZERP-a.

Nerešeni problemi

Glavni razlog čestih verbalnih sukobljavanja, a povremeno i incidenata između Hrvatske i Slovenije leži u prvom redu u nerešenom pitanju granice, nastale raspadom Jugoslavije. Glavne sporne tačke između dve zemlje su - granica na moru, delom i na kopnu, problem velikog duga „Ljubljanske banke" hrvatskim štedišama, bivša kasarna JNA na Svetoj gori koja se nalazi na hrvatskoj teritoriji, a koju Slovenija nije vratila, kao i problem u vezi sa Nuklearnom elektranom Krško.

Nastavak na Blic...