Izvor: Glas javnosti, 25.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mesić i Jezerinac: Fabrikovanje zla
Piše: Milan Ivkošić
Najpre vojni biskup Jezerinac komunizam obeleži kao zločin veći od fašizma i nacizma. Nastane uzbuna među levičarima, a Stipe Mesić jednom listu izjavi: „To što ovaj radi prelazi granice bezobrazluka. Uskoro ću tražiti od Vatikana da ga povuče sa mesta vojnog ordinarija“.
Zatim jedan drugi list napiše da Mesić ipak neće da traži da Jezerinac bude smenjen nego samo ućutkan kao i neki biskupi koji su „rovarili“ protiv Evropske >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << unije. Kad biste anketirali građane, katolike i nekatolike, vernike i nevernike, otkrili biste vrlo mršavu, zanemarljivu radoznalost za tu temu.
Sudeći prema medijima, celu zemlju je uzbudila najava da će predsednik SDP-a Zoran Milanović, u društvu sa Slavkom i Ivom Goldštajnom, posetiti Blajburg. Opet se javio Mesić, rekavši da je Milanovićeva odluka preuranjena, a jedan nedeljnik tvrdi da je u Blajburg hteo i on, ali je po savetima saradnika odustao. Kad biste građane pitali koliko ih zanima Milanovićev odlazak u Blajburg i Mesićevo mišljenje o tome činu, opet bi radoznalost bila mršava i zanemarljiva.
Ali političke, crkvene i druge hrvatske elite imaju svoju logiku nezavisnu od interesa javnosti. Zavise od duhova prošlosti u meri u kojoj ih ne zanima stanje u sadašnjosti. Kad komunizam upoređuje s fašizmom i nacizmom, biskup Jezerinac zna da novinari jedva čekaju da objave njegove stavove, a i da će mu levičari sigurno uzvratiti. Sa Mesićem na čelu, oni to čine zato što se osećaju pozvanim da se upletu u velike istorijske teme.
Zašto to čine Jezerinac, Milanović, Mesić, Goldštajn , i mnogi drugi? U Hrvatskoj ne postoji nikakav sukob „ustaša“ i „partizana“, jer nema ni jednih ni drugih. Po svemu smo normalna građanska država u kojoj ni desne ni leve ekstremne stranke ne mogu ni izdaleka da računaju na onoliko birača koliko ih dobijaju u nekim evropskim zemljama sa neuporedivo dužom državnom samostalnošću i demokratskom tradicijom.
Kada biste Mesiću za osam godina koliko je predsednik, izbrisali istupe u javnosti kakve je imao povodom Jezerinca, u njegovom mandatu ne bi ostalo uglavnom ništa. Slično se može tvrditi i o Jezerincu. Milanović, takođe, zna da u hrvatskim medijima mnogo jače odjekuju duhovi prošlosti nego socijaldemokratske obmane, a Slavko i Ivo Goldštajn bili bi minorni autori sa ne posebno časnim karijerama da se sami, uz pomoć medija, nisu proglasili jedinim autoritetima za hrvatsku istorije, pogotovo noviju, kao i za osetljive političke teme.
I Jezerincu, i Mesiću, i Milanoviću, i Goldštajnima i svim drugim demonizatorima ili iskupiteljima prošlosti - komunizam i fašizam, Jasenovac i Blajburg, partizani i ustaše potrebni su radi profesionalnog razdraživanja naroda. Oni fabrikuju zlo da bi u njega upirali prstom. Hrvatski narod sme da ima samo jedno vreme - prošlost. NJegovom sadašnjošću i budućnošću (to jest njegovim novcem i zemljom!), uz pomoć sluganskih hrvatskih elita, upravlja i upravljaće neko drugi, stranac, a to bi bilo mnogo teže bez jarma istorije.
Dok organizovana politička desnica u Hrvatskoj ne postoji, takav narod je idealan za levicu i Crkvu: kao po dogovoru, levica, to jest SDP, HDZ i HNS, držaće ga na uzdi kao i komunisti, a Crkva mu nudi utehu. No takvog naroda je sve manje: ili izumire, ili je prema politici i crkvi sve ravnodušniji.
Sta kazu? Jesu Bugari usli u Vukovar
