Izvor: Blic, 03.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mesečarim po svetu
Mesečarim po svetu
Aleksandar Madžar (1968), kao mlad važio je za vunderkinda, danas važi za intelektualca među pijanistima i jednog od retkih muzičara koji otvoreno kaže da 'nije dobro kad ljubav prema instrumentu zameni onu drugu ljubav'. Takođe ne krije da je u nekim životnim fazama bio u pravom trenutku na pravom mestu, kao kada mu se ukazala prilika da uči na Konzervatorijumu 'Čajkovski' u Moskvi. U razgovoru za naš list, uoči večerašnjeg nastupa sa Beogradskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << filharomijom u Kolarčevoj zadužbini, otkriva i zašto drži do klasičnog repertoara, iako kad god ima mogućnosti rado odsvira i neke kompozicije savremenih autora, naših i stranih.
Stigli ste do vrhunca karijere, svirali sa najpoznatijim filharmonijama, šta biste još želeli da postignete?
- Zadovoljan sam postignutim jer sam izvukao živu glavu u ovom poslu koji je naporan i nameće situcije s kojima nije lako izaći na kraj. Na primer, putovanja, koja u prvi mah izgledaju primamljiva, a onda se pretvaraju u mesečarenje po gradovima. Mnogo je zamornih situacija kojih muzičar u datom trenutku nije svestan, ali ga kad tad sustigne ga psihosomatskli račun. Koji vam je kompromis teško pao?
- Onaj stalni da ne mogu svaki put da sviram ono što bih sam želeo. Da li ovog puta svirate baš ono što želite?
- Da. Šumanov koncert je delo koje nisam svirao od 1996. godine, u Londonu u Albert holu.
Niste rekli šta vam je sledeći cilj?
- Mogao bih reći da bih rado ponovo svirao sa Berlinskom filharmonijom, ili otišao u Čikago i San Francisko, ali time se bavi moj menažder. Meni bitniji cilj je moje sviranje, da i dalje učim novi repertoar i upoznajem sebe kao muzičara. Ukratko: kako bolje koristiti svoije dobre strane i kako izaći na kraj sa svojim slabostima. Bavite li se nečim što vam pomaže da održite koncentraciju, izborite sa sitnim stresovima?
- Svi moji prijatelji koji se bave meditacijom, vrlo su zadovoljni rezultatima. Meni se, međutim, to još nije desilo. Još me niko nije odvukao na čas joge! Inače, upravo to savetujem mojim studentima i to što ranije. Nužno je upoznavati svoje telo i svoj duh, bez obzira da li je neko bankar ili umetnik. Redovno odlazim na plivanje i to je moj ventil. Za vas kažu i da gutate knjige?
- Da, bio sam dobar čitač, ali nakon 'Da Vinčijevog koda' literatura mi se zgadila. Naprosto, nastupio je vakum kada nisam nijednu knjigu mogao da pročitam do kraja, čak ni moje omiljene pisce kao što su Elijas Kaneti, Andre Žid, Filip Rot, Sol Belou... Na sreću, vratila mi se koncentracija. Čitanje nije pasivni čin. Šta vas je u 'Da Vinčijevom kodu' razočaralo?
- Pornografski aspekt - bestidna primitivna igra s čitaocem. Ne sadržaj, koji jeste krajnje problematičan s dokumentarne tačke gledišta, već forma, određena nepotrebna manipulacija: svako poglavlje ostaje potpuno otvoreno da bi se čitalac istog momenta bacio na sledeće. Da li ste u prilici da kao izvođač svirate muziku naših kompozitora?
- Nekada sam češće svirao naše kompozitore. Na primer, svitu 'Skarlatijana' Dejana Despića, ili Klavirski koncert Vlastimira Trajkovića, pa neka dela Ognjena Bogdanovića i Isidore Žebeljan. U poslednje vreme ih izvodim manje jer imam slabije kontakte s njima. Sugerišete li vašim studentima u Bernu i Briselu da ih izvode?
- Da, kad se ukaže prilika. Moji su studenti svirali 'Zvona' Vlasimira Trajkovića. Ali, plan i program škola na kojima predajem precizno je zacrtan i u njima, na žalost, još nema srpskih stvaralaca. Zašto se vraćate klasičnim kompozitorima?
- To je pogrešan utisak, nisam nikad napuštao klasiku, jer mislim da kompozitori kao što su Betoven, Bah, Mocart, Šuman, Šopen... predstavljaju stubove našeg repertoara. Treba ih stalno svirati prosto zbog održavanja tehnike i izražajnosti. Koliko god muzičar bio zadovoljan lakoćom koju postigne, bitno je da ima i dalje kritički odnos prema onom što sam čuje. Dok god to postoji - bilo kad sluša svoje snimke, bilo dok sluša sopstveni koncert - on veruje u napredovanje. Verujete li da je ruska muzička škola i dalje najjača na svetu?
- Teško je odgovoriti na to pitanje, jer su se ruski pedagozi razmileli po svetu. Jakih klavirskih klasa danas ima i u Parizu i u Hanoveru. Da li je tačno da ste bili vundekind?
- Ma ne, vunderkind je bila Nataša Veljković. Milena Marjanović
