Izvor: Vesti-online.com, 24.Sep.2017, 18:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Merkelovoj novi mandat, AfD na velika vrata u Bundestagu

Demohrišćanska stranka predvođena Angelom Merkel na parlamentarnim izborima u Nemačkoj osvojila je 32,5 odsto glasova, Socialdemokratska stranka na čelu sa Martinom Šulcom 20 odsto, dok je na trećem mestu Alternativa za Nemačku (AfD) sa 13,5 procenata.

U Nemačkoj su večeras, tačno u 18 časova, zatvorena biračka mesta u svih 299 okruga i time je završeno glasanje na izborima za 19. posleratni saziv Bundestaga, na koje je bilo pozvano 61,5 miliona birača >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << s pravom glasa.

Politički analitičari naglašavaju da u Berlinu, najverovatnije, neće biti promena i da će demohrišćani sa Merkelovom na čelu nastaviti da vladaju u takozvanoj velikoj koaliciji sa socijaldemokratama.

Bez Merkelove ili protiv njene volje u Berlinu neće moći da bude formirana nijedna vlada, kažu analitičari, ukazujući na to da će Nemci birati, pre svega, demohrišćane, za koje se procenjuje da mogu da dobiju oko 35 do 37 odsto glasova.

U skladu sa istraživanjima javnog mnjenja i raspoloženjem građana, u Berlinu najverovatnije neće biti političkih promena, a to bi moglo da znači da bi i u odnosu prema evropskim temama kao i evropskom putu Srbije spoljna politika i podrška Nemačke mogla da ostane nepromenjena.

Na izborima, za koje pravo glasa ima tačno 61,5 miliona Nemaca, očekuje se da bi drugoplasirana partija, sa oko 22 odsto glasova, trebalo da bude Socijaldemokratska partija (SPD) Martina Šulca, "izazivača“ Merkelove, dok bi treća po snazi u Bundestagu mogla da bude desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), partija dobrostojećih muškaraca i evroskeptika koja je najviše političkih poena dobila na temi izbeglica.

Ko će s Merkelovom vladati Nemačkom, ali i Evropom, otvoreno je pitanje, a analitičari veruju da je nastavak vlade „velike koalicije“ između njenih demohrišćana i socijaldemokrata Martina Šulca sasvim moguć i očekivan.

Ne isključuje se, međutim, ni mogućnost takozvane „Jamajka koalicije“, u bojama zastave te ostrvske zemlje.

To bi bila koalicija između demohrišćana (crni), partije Zeleni (zeleni) i liberala (žuti), koji će na čelu sa mladim Kristijanom Lindnerom, za koga se kaže da je „novi Genšer“, ponovo ući u Bundestag.

18.05 Izlazne ankete agencije Infratest pokazuju krah velikih partija. U Bundestag ulazi šest lista, a matematički i politički ostaju moguće samo dve koalicije: ili nastavak Velike koalicije CDU/CSU i SPD, ili Jamajka koalicija (CDU/CSU, FDP, Zeleni).

Evo projekcija:

Demohrišćani (CDU/CSU) 32,5

Socijaldemokrate (SPD) 20,0

Alternativa za Nemačku (AfD) 13,5

Liberali (FDP) 10,5

Zeleni 9,5

Levica 9

16.45  Glasanje protiče mirno, uočena je gužva ispred štabova gde građani strpljivo stoje u redu da daju svoj glas.

16:15 Zbog nešto manje izlaznosti (do 14:00 - 41,1%), neke partije postaju nervozne, prenose nemački mediji. Postoji mogućnost da desno-populistička Alternativa za Nemačku (AfD) možda osvoji veći broj glasova nego što se očekivalo.

15:43 Izlaznost ipak manja nego 2013. Do 14:00 na izborima u Nemačkoj glasalo 41,1% birača (2013. – 41,4%)

14. 38 Nemačka kancelarka Angela Merkel pristigla je na biračko mesto u Berlinu, gde je obavila svoju građansku dužnost. Ona je na glasanje došla u društvu supruga Joakima Sauera.

13.15 Najvareniji pratilac izbora u Nemačkoj je Izrael. Nemačka vlada koja pokazuje solidarnost s Izraelom može da nastavi da ga snabdeva podmornicama i obaveštajnim podacima, da pomogne da se odbace antiizraelske mere u UN i ponekad antisemitske sankcije u EU. Ako se tome dodaju rast trgovine i turizma, objektivni posmatrač može da shvati zašto su ti izbori važni za Izrael.

13.00 Frank Valter Štajnmajer, predsednik Nemačke, glasao je zajedno sa suprugom u Berlinu.

10.30 Svoju građansku dužnost na parlamentarnim izborima u Nemačkoj obavio je i Martin Šulc, kandidat Socijaldemokratske partije Nemačke. Inače, Šulc je glavni izazivač Angele Merkel, i veruje se da se na ovim izborima vodi oštr bitka između njega i sadašnje kancelarke.

Na izbore izlazi više od 60 miliona Nemaca, a na glasanje je pozvano i oko oko šest miliona Nemaca, migrantskog porekla, od kojih je 1,3 miliona turskog porekla, kao i veliki broj Rusa, Poljaka i Rumuna sa nemačkim državljanstvom.
Pogledaj vesti o: Izbori

Nastavak na Vesti-online.com...