Izvor: Politika, 22.Maj.2015, 15:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Merkelova potopila nade Ukrajine da će ući u EU

Nemačka kancelarka ističe da „Istočno partnerstvo” nije instrument proširenja EU, ali ni instrument usmeren protiv Rusije

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Uzalud je ukrajinski predsednik Petro Porošenko krajem aprila isticao da će Ukrajina za pet godina ispuniti uslove da zvanično traži članstvo u Evropskoj uniji, kada nemačka kancelarka Angela Merkel >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zasad odbija čak i mogućnost viznih olakšica za Ukrajince.

Uoči samita EU i zemalja „Istočnog partnerstva” (Ukrajina, Gruzija, Moldavija, Jermenija, Azerbejdžan i Belorusija), koji je sinoć počeo u Rigi, Merkelova je u obraćanju Bundestagu istakla da „Istočno partnerstvo” nije instrument proširenja EU, te ne treba podsticati očekivanja koja nije moguće ispuniti.

„Zato ne smemo podsticati lažna očekivanja koja kasnije nećemo moći da ispunimo”, kazala je kancelarka nemačkim poslanicima, dodavši da „Istočno partnerstvo” nije instrument usmeren protiv nekoga, naročito ne protiv Rusije.

Ovu poruku je Merkelova, ocenjuju nemački mediji, očigledno uputila Rusiji, pri čemu je dodala da je EU zato spremna da razgovara sa Rusijom, ponovo u vezi sa trgovinom. Iako je Merkelova istakla da je partnerstvo EU sa zemljama bivšeg SSSR-a važnije nego ikada, ona je ovim govorom zapravo potopila nade Kijeva, Tbilisija i Kišinjeva, koji imaju ambicije za članstvo u EU. Prema svemu sudeći, ovakav stav Berlina je doprineo i da se Moskva odnedavno više ne protivi tome da trgovinski sporazum između EU i Ukrajine stupi na snagu 1. januara 2016. Ovaj sporazum je inače bio ključna tačka nesporazuma između proruskih i proevropskih snaga u Ukrajini, što je dovelo i do prevrata u Kijevu i potonjih ratnih sukoba.

Kancelarka je u govoru kritikovala Moskvu da ne postupa u skladu sa principima međunarodnog prava (kada je u pitanju Krim), ali nije štedela ni Ukrajinu i Gruziju, pa je od njih zahtevala dalje reforme, posebno naglasivši borbu protiv korupcije i jačanje pravnog i privrednog sistema. Ona je pri tom otvoreno odbila mogućnost da bi Ukrajina za sada mogla da se nada članstvu u EU, pa čak ni viznim olakšicama.

„Razvoj događaja u Ukrajini je razlog zašto će na samitu u bavarskom Elmau biti G-7, a ne G-8. Sve dok Rusija ne poštuje međunarodno pravo (kada je u pitanju Krim) i ne postupa u skladu s tim principima, povratak na format G-8 (najrazvijenijih zemalja) jeste nezamisliv.”

Za razliku od stava nemačke kancelarke, koja je odrasla u nekadašnjem istočnom bloku, mediji i političari u državama članicama EU koje su nekad bile na toj strani gvozdene zavese smatraju da je EU izneverila partnere na istoku. Rumunski dnevni list „Romanija libera” kritikuje EU što uoči samita u Rigi postupa rezervisano jer ne želi da provocira novi sukob sa Rusijom, a što će onemogućiti Ukrajini i ostalim zemljama da se približe EU.

„Optimizam ovih zemalja opada. Oni su shvatili da moraju da koriste svoje moći, instinkte i iskustvo kako bi preživeli ovu fazu u kojoj su deo jedne slagalice – između prosperitetnog, ali sebičnog Zapada i velikodušnog, ali dominantnog Istoka”, piše komentator ovog lista i ističe da ovaj „rat iscrpljivanja, kojim je Rusija pretvorila istočnu Ukrajinu u autonomni region poput Pridnjestrovlja (u Moldaviji) kako bi zaštitila Krim, predstavlja dovoljan dokaz za Moldavce i Gruzine da ih Zapad nikad neće braniti od Rusije”. „Kao i u prošlosti, oni su prepušteni sami sebi.”

S druge strane, nemački stav možda najbolje objašnjava na svom blogu nemački novinar i dugogodišnji dopisnik iz Brisela i Pariza Erik Bonze. On ukazuje da je EU već „prenapregnuta” posle ulaska Bugarske, Rumunije i Hrvatske, „koje se nisu dobro integrisale”.

„Čak i na Balkanu, koji se sprema za članstvo, ne ide sve napred. Kosovo, kolonija EU, suočava se sa masovnim iseljavanjem, u Makedoniji je politički haos... I onda dolazi ’Istočno partnerstvo’. Od početka je bilo povezano sa ratom – prvo u Gruziji, potom u Ukrajini. Sankcije protiv Rusije nisu ništa postigle, naprotiv”, piše Bonze, ukazujući da zemlje „Istočnog partnerstva” imaju problema sa dugovima, korupcijom ili diktaturom i represijom. „Jedina stvar koja im je zajednička jeste to da su bivše sovjetske republike i da teže Zapadu. Ali, to nije dovoljno za stvarno partnerstvo. Samo za nov problem sa Moskvom.”

Zbog toga ovaj nemački novinar smatra da na samitu u Rigi EU „ne bi trebalo da neguje neke nove, opasne iluzije”: „Ali upravo je to velika opasnost. Na kraju krajeva, reč je o novim tržištima i – geopolitici.”
Pogledaj vesti o: Angela Merkel

Nastavak na Politika...