Izvor: Politika, 26.Avg.2015, 08:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkelova ćuti o napadima na izbeglice
Nemačka suočena sa sve većim nasiljem prema strancima, ekstremisti i neonacisti posebno aktivni na istoku države
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Iako ove godine u Nemačkoj ne prođe jedan dan da se ne dogodi bar jedan napad na izbeglice i smeštaje za njihov prihvat, sukobi u kojima je minulog vikenda u gradiću Hajdenauu nadomak Drezdena povređen najmanje 31 policajac zaprepastili su nemačku javnost. Dva dana zaredom u ovom gradu, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << broji oko 16.000 stanovnika, došlo je do sukoba policije i neonacista, rasista i ultradesničara koji su organizovali demonstracije protiv otvaranja smeštaja za oko 600 tražilaca azila u jednoj napuštenoj hali u tom gradu.
Demonstracije je organizovala Nacionaldemokratska partije (NPD), a novinski izveštači su izvestili da su pojedini pijani demonstranti bacali flaše i kamenje na policiju, koja je pokušala da održi kontrolu na ulicama, koristeći suzavac i biber-sprej. U ovom gradiću u nemačkoj pokrajini Saksoniji, kako prenose nemački mediji, desničari su izvikivali „Nemačka Nemcima”, „Stranci napolje” i druge parole mržnje prema strancima.
Nasilje na ulicama ovog istočnonemačkog gradića izazvalo je još u toku vikenda brzu osudu mnogih vladajućih i opozicionih političara, ali ne i kancelarke Angele Merkel. To što je kancelarkin partijski kolega i savezni ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer odmah reagovao i zahtevao da se nasilnici kazne svim raspoloživim sredstvima pravne države nije zadovoljilo kritičare kancelarke, koji su smatraju da sve to predstavlja Nemačku u kojoj, kako ističe komentator berlinskog levičarskog dnevnog lista „Tagescajtung”, savezna kancelarka čeka da vidi odakle vetar duva pre nego što se oglasi u vezi sa izbegličkim pitanjem.
Ni „Štutgarter cajtung” nije poštedeo kancelarku, pa je istakao da njena ćutnja samo stvara rezervoar onih koji će podržati desničare, te da vlada ne bi trebalo da prokocka to što je minulih meseci iskazivala dobrodošlicu izbeglicama. I na nemačkim društvenim mrežama su se pojavile poruke kritike pod zajedničkim „heštegom” – Merkelova ćuti.
Ovo je očigledno podstaklo njenog portparola Štefena Zajberta da se obrati novinarima i pre zvaničnog obraćanja Merkelove i francuskog predsednika Fransoa Olanda, koji su juče upravo o izbeglicama razgovarali u Berlinu. On je u njeno ime osudio, kako je rekao, odvratne demonstracije u Hajdenauu, ističući da nema opravdanja za nasilje.
„Kancelarka i cela vlada najjače osuđuju nasilje i agresivnu ksenofobičnu atmosferu”, rekao je Zajbert, što je dosad najoštrija osuda koja je mogla da se čuje od kancelarkinih portparola otkad je ove godine utrostručen broj napada na izbeglice. „Odvratno je to kako desničarski ekstremisti i neonacisti pokušavaju da šire svoje šuplje poruke mržnje. Oni koji se ponašaju kao siledžije u Hajdenauu stavljaju sebe daleko van zakona.”
Zajbert je dodao i da je Nemačka „saosećajna zemlja”, te da neće dopustiti da izbeglice budu dočekane parolama mržnje ili da im prete „pijane galamdžije”. Osim toga, on je nazvao „sramnim” to što je moglo da se vidi da su se i obični građani, čak i porodice sa decom, pridružile protestima. Dodao je i da svi tražioci azila, bez obzira na to da li će njihov zahtev biti odobren ili neće, zaslužuju da budu tretirani „dostojanstveno i sa poštovanjem”.
I dok stranačke kolege brane Merkelovu, socijaldemokratski vicekancelar je odložio svoj godišnji odmor i odlučio da jučerašnji i današnji dan provede na istoku Nemačke u pokrajinama u kojima ima najviše napada na izbeglice.
„Svom oštrinom policija i pravosuđe treba da se suprotstave desnim radikalima, koji pokušavaju da iskoriste ovaj problem za političke ciljeve”, rekao je Gabrijel u Hajdenauu, zahtevajući da se „tipovima” koji tamo prave nered ne sme dati ni jedan jedini milimetar prostora.
Dan ranije, on je izjavio da talasa izbeglica predstavlja najznačajniji izazov od ujedinjenja Nemačke, kritikujući pri tom pasivnost zemalja Evropske unije koji smatraju da to nije njihov problem.
Iako povodom ovog nasilja premijer Saksonije Stanislav Tilih kaže da to nije njihova Saksonija, pojedini komentatori ističu da to baš i nije istina i da je ovo zapravo realnost u Saksoniji, u kojoj su stranci često na meti napada. To dokazuje i podatak da je u prošloj godini u pokrajinama koje su nekad bile deo Istočne Nemačke počinjeno oko 47 odsto rasizmom motivisanih napada, iako u na toj teritoriji živi samo 20 odsto ukupnog stanovništva Nemačke. Minhenski „Zidojče cajtung” je nedavno izvestio da na teritoriji nekadašnje NDR izveden naveći deo napada koje su počinili desničarski ekstremisti, dok je na zapadu zemlje najviše takvih napada u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija.
Nemačka ove godine očekuje dolazak oko 800.000 ljudi koji će tu tražiti azil, a najnovija istraživanja javnog mnjenja navode da, uprkos njihovom velikom broju, Nemci većinski (60 odsto) smatraju da Nemačka može izaći na kraj sa potrebama svih azilanata. U anketi drugog kanala nemačkog javnog servisa i dnevnika Tagesšpigl, većina Nemaca (74 odsto) zalaže se i za to da se pravi razlika između onih podnosilaca zahteva za azil koji imaju šansu da ostanu u Nemačkoj i onih koji nemaju, poput onih koji dolaze sa zapadnog Balkana.
