Izvor: B92, 26.Maj.2010, 17:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mere štednje italijanske vlade
Rim -- Vlada Italije usvojila je paket mera štednje kojim namerava da u periodu od 2011. do 2012. godine uštedi oko 24 milijarde evra.
Paket mera se, pre svega, odnosi na izdatke države.
"Budžetske uštede su usmerene na smanjenje državnih izdataka, redukciju troškova za političku i javnu upravu. Na strani prihoda pažnja će biti usredsređena na poreske utaje", navodi se u saopštenju italijanske vlade.
Mere štednje, kako se navodi, obuhvataju i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << smanjenje izdataka u oblasti zdravstva, ograničavanje u primanju novih zaposlenih u javnom sektoru, produžetak starosne granice za odlazak u penziju, zamrzavanje plata za većinu zaposlenih u javnom sektoru i redukciju plata za ljude sa najvećim primanjima.
Cilj tog programa štednje je da se smanji budžetski deficit koji je u 2009. godini dostigao 5,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) Italije, na ispod tri procenta BDP-a do 2012, što je u skladu sa propisima Unije.
Istovremeno bi taj paket mera trebalo da umiri tržišta koja se pribojavaju daljeg rasta visokog državnog duga Italije koji dostiže 115 procenata BDP-a, najviše od svih 16 zemalja članica evrozone.
Planirane uštede zatekle su, međutim, Italijane potpuno nepripremljene, ukazuju analitičari podsećajući da je građane te zemlje još početkom aprila premijer Silvio Berluskoni uveravao da će Italija iz evropske krize izaći bez drastičnijih mera.
Neki Italijani smatraju da iza ovog problema stoji sam evro, ukazuju novinske agencije.
Uprkos krizi, međutim, Italija, za sada, nema problem sa pokrivanjem emisije svojih obveznica i to i u situaciji kada je rizični prinos na italijanske državne hartije, nasuprot nemačkim referentnim obveznicama, porastao sa 0,2 odnosno 0,3 na 1,2 procenta.
I italijanski bankarski sektor je u vezi sa tim, u osnovi dobar, budući da se više usredsređuje na uloge građana u odnosu na druge zemlje Sredozemlja.
Prema mišljenju ekonomista Italija će u najbližem periodu bolje savladati dužničku krizu u odnosu na druge južnoevropske zemlje, ali prilično dug ciklus slabog privrednog rasta i visok državni dug Rim mora u srednjoročnom periodu da zaustavi, ili će dospeti u probleme.
Savetnik premijera Đani Leta je naglasio da će Italija morati podneti teške žrtve ukoliko ne želi da završi kao Grčka.
Programom mera štednje predviđeno je da državnim službenicima plate budu zamrznute četiri godine, pri čemu će oni koji zarađuju više od 130 000 evra bruto godišnje (univerzitetski profesori, sudije, menadžeri i drugi) imati dve godine plate niže za deset odsto, a oni koji zarađuju više od 90 000 evra bruto godišnje, imaće pet procenata manja primanja.
Što se plata poslanika tiče trebalo bi da budu manje za 1 400 evra mesečno, pri čemu bi poslanici trebalo da idu u penziju sa 67 godina.
Mnogo veće uštede bi, međutim, trebalo da donesu dalje mere, pri čemu će italijanski regioni iz državnog budžeta dobiti za četiri milijarde evra manje, a opštinske uprave će ostati uskraćene za još 800 miliona evra.
Tokom protekle dve decenije porasli su u Italiji izdaci za invalidske penzije sa šest na 16 milijardi evra godišnje.
Na jugu zemlje je takav rast prihoda penzionera često smatran za neki vid socijalnog osiguranja za porodice, u kojima ima mnogo nezaposlenih.
Sve te penzije će sada, međutim, biti proveravane prema mnogo strožijim kriterijumima nego ranije, tako da će Italijani u starosnu penziju odlaziti kao i pre, žene sa 60, a muškarci sa 65 godina, ali će umesto dosadašnja četiri termina godišnje svi morati da čekaju na odlazak u penziju 1. januar naredne godine.
Jedan od hroničnih problema cele Italije su sveprisutne ogromne poreske utaje.
Kada bi svi Italijani pošteno plaćali poreze prihodi po osnovu poreza na dodatu vrednost (PDV) skočili bi za 22 procenta.
Među hronične neplatiše spadaju, uglavnom, preduzetnici i ljudi koji rade u slobodnim profesijama, poput advokata, zubara, instalatera ili taksista.
Eksperti ukazuju da je Ahilova peta celog tog paketa mera ta što su u Italiji svi svesni da je zemlja živela iznad svojih mogućnosti i da treba štedeti, ali znaju i to, što su, između ostalih, napisali i eksperti Međunarodnog monetarnog fonda u svom godišnjem izveštaju o Italiji, da "težina poreskog tereta leži, uglavnom, na zaposlenima".
Zbog toga se ne može isključiti da će ovaj "štedni paket" naići na proteste regionalnih predstavnika i sindikata.
Otpor se, kako ukazuju poznavaoci tamošnjih prilika, može očekivati tim pre što je Berluskoni još samo pre dva meseca izjavljivao da je "Italija izašla iz krize i da u vezi sa tim stoji mnogo bolje u odnosu na druge zemlje".
