Izvor: Politika, 09.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Menadžeri kao vanzemaljci
U raspravu o nemačkim bosovima, koji su najednom postali zapaljiva politička tema, ulje na vatru dolio je i šef države Horst Keler.
Predsednikovo upozorenje da vrhunski menadžeri ugrožavaju socijalni mir, stub nosač nemačke države blagostanja i prosperiteta - zemlja sa najmanje štrajkova i socijalnih potresa - shvaćeno je kao optužba i osuda njihove neumerenosti i gramzivosti.
Neposredan povod za ovako jake reči inače umerenog Horsta Kelera, koji je po svom profesionalnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "poreklu" i biografiji bliži menadžerima - na čelo države došao je iz fotelje direktora Međunarodnog monetarnog fonda - nego političarima, bila je, po svemu sudeći, iako predsednik nije spominjao konkretne primere, najnovija vest da su plate vodećih ljudi u "Poršeu" odletele u nebo.
Šest prvih menadžera "Poršea" zaradilo je u 2006, kako je nedavno obelodanjeno, 107,3 miliona evra. Od tog vrtoglavog iznosa više od polovine otišlo u džep šefa kultnog i nesporno uspešnog proizvođača luksuznih sportskih automobila Vendelina Videkinga: sa 60 miliona "apanaže" on je zauzeo neprikosnoveno prvo mesto među nemačkim bosovima.
Šef države je očigledno pomno osluškivao "žamor" običnih ljudi, koji odavno optužuju velike bosove da se ponašaju kao da su "pali s neba", deleći između sebe blago i kad drugima, pa ni firmama koje vode, ne ide dobro. I Keler ih, naime, opominje da ne gube osećaj za realnost i da praktikuju "kulturu umerenosti": ljudi imaju jak osećaj da nešto nije u redu ako menadžerima plate vrtoglavo rastu dok drugima stagniraju.
Jedan institut je upravo objavio da realni prihodi "običnih" nemačkih građana opadaju. Za to je kriva "eksplozija cena" životnih namirnica i energenata, gasa, struje i benzina. To je podstaklo inflaciju: ona je, prvi put posle trinaest godina, prešla u ovoj zemlji tri odsto.
Pozivi na "socijalnu odgovornost", etiku i patriotizam, kad je reč o bosovima, nemaju, međutim, mnogo efekta. Kad su prvog čoveka prve i najmoćnije nemačke banke, Dojče banke, Jozefa Akermana sa svih strana zasuli žučnim kritikama, zbog zaista šokantne odluke da u godini kad je banka ostvarila rekordnu dobit otpusti nekoliko hiljada zaposlenih, ovaj Švajcarac je zapretio da će sedište institucije sa nacionalnim predznakom preseliti u - inostranstvo.
Akerman je, inače, do sada vodio listu najbolje plaćenih nemačkih menadžera. Sada je sa 13,2 miliona evra godišnje zarade postao najednom, u odnosu na prvog čoveka "Poršea" Videkinga (60 miliona) "bogati siromah".
I među onima koji se u atmosferi uskovitlanih političkih strasti zbog "menadžera vanzemaljaca" bacaju na njih drvljem i kamenjem čuju se upozorenja da je sva ova povika jalov posao: i kad je reč o menadžerima važi neprikosnoveni princip kapitalizma - princip ponude i potražnje. Svako od njih ponaosob ima svoju cenu.
Novi šef "Simensa" Peter Lešer nije, kažu, hteo da dođe u minhensku centralu velikog koncerna (gotovo pola miliona zaposlenih širom sveta!) dok mu nisu ponudili (godišnju) platu od 8,5 miliona evra. Njegov malerozni prethodnik, koji se kratko zadržao na kormilu "Simensa", Klaus Klajnfeld imao je "samo" 5,75 miliona. Klajnfeld je odmah prešao u "drugi tim" i kao prvi čovek jedne američke firme, koja konkuriše "Simensu" dobio znatno više.
Zemlja "neograničenih mogućnosti" i takođe neograničenih zarada, Amerika, kad su u pitanju menadžeri zvučnih imena, "zarazno" deluje na nemačke bosove i njihove apetite.
Pravdajući zarade koje običnim nemačkim građanima "podižu pritisak", oni najčešće ukazuju na primer njihovih američkih kolega: u poređenju sa menadžerskom prvom ligom sa one strane Atlantika, plate nemačkih bosova deluju zaista skromno.
To očigledno zna i Jozef Akerman. Doskora, i godinama, najbolje plaćeni menadžer u Nemačkoj se, kažu, priprema da "promeni dres". Navodno ga čeka fotelja prvog čoveka u američkoj Siti banci gde neće morati da radi, kao do sada, za "tričavih" 13,2 miliona evra...
[objavljeno: ]
