Izvor: Politika, 01.Jun.2015, 08:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Meka moć Erdoganovih neprijatelja
Tursku kulturu širom sveta promovišu islamski mislilac i njegov pokret za koje predsednik Turske tvrdi da su – teroristi
Od našeg specijalnog izveštača
Bukurešt – „Sulejman veličanstveni” je popularisao Tursku na Balkanu i pored toga što je njen prvi čovek imao mnogo zamerki na scenario. Domet turskog islamskog pokreta Hizmet još je veći – prisutan je u 150 zemalja, a netrpeljivost predsednika još drastičnija – Redžep Tajip Erdogan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pripadnike ove zajednice naziva teroristima.
Dvogodišnji sukob između šefa države i organizacije islamskog učitelja Fetulaha Gulena rasplamsao se pred parlamentarne izbore, koji se održavaju za nedelju dana. Predsednik u gulenistima vidi neprijatelje, iako oni na najbolji način promovišu Tursku. Učenici iz mreže Gulenovih škola okupili su se nedavno na Festivalu jezika i kulture u Bukureštu, na takmičenju u pevanju turskih pesama. Melodije su izvodili đaci kojima turski nije maternji jezik. Deca su izlazila na scenu u nošnjama sopstvenih nacija da bi uz živu muziku pokazala koliko dobro pevaju na turskom. Među takmičarima je bila i Ilma Karahmet, nama poznata po učešću u „Iks faktoru”. Pobedila je devojčica iz Kazahstana, oduševivši publiku i žiri, u kojem su sedeli i poznati turski glumci kao i igrač NBA Enes Kantr.
U holu ispred derviši su izvodili ples, dok su pokrivene supruge pripadnika pokreta služile čaj i baklave. Kako nam objašnjavaju domaćini, Hizmet okuplja pobožne muslimane koji u delo sprovode Gulenove ideje o ljubavi i toleranciji među ljudima svih vera, rasa i nacija. Njihova pomoć stigla je izbeglicama iz Sirije, unesrećenima u poplavama u Srbiji, preživelima u zemljotresu u Nepalu... Pod njihovom kapom posluje i najprodavaniji (milion primeraka) konzervativni turski dnevnik „Zaman”, udruženja privrednika i mreža škola i univerziteta. Festival u Bukureštu protekao je bez reči o politici, ali je sukob sa liderom iz Ankare nezaobilazna tema gulenista u Rumuniji.
„Erdogan nam je pre dve godine zabranio da ovakva takmičenjima održavamo u Turskoj”, kaže nam Fatih Gursoj, direktor Hizmetovog obrazovnog sistema u Rumuniji „Lumina”.
Primio nas je u svojoj kancelariji u školi koja izgleda poput gimnazija iz američkih filmova. Nastava se izvodi na engleskom. Gulenove ustanove nisu verske – pohađaju ih deca iz svih kultura – već privatne obrazovne institucije čiji učenici neretko ostvaruju najbolje rezultate iz matematike i prirodnih nauka. Ovde konkretno, učenici su deca imućnijih Rumuna, stranaca i diplomata u Bukureštu. Bilo je i srpskih đaka, zbog čega se i naša trobojka vijori u školskom holu zajedno sa zastavama zemalja bivših i sadašnjih učenika. Sada ih je oko 3.200. Razredi su im mali, kabineti opremljeni računarima i mikroskopima. Ne čudi što je jedna iz mreže Gulenovih škola u Rumuniji proglašena za najbolju u zemlji. Pa ipak, da je po Erdoganu, „Lumina” i njene sestrinske škole u Turskoj i drugde ne bi postojale. Predsednik je tražio njihovo zatvaranje.
„Erdogan je posredno poručio Rumunima da oni ne shvataju da smo mi teroristi, nego on to mora da im otkriva. Jeste li vi videli kod nas nešto što liči na terorizam? Sigurno je da smo pod lupom obaveštajaca i da bi nas rumunska vlada zatvorila da je pronašla nešto sumnjivo. Kćerka doskorašnjeg šefa ovdašnje tajne službe išla je u našu školu, valjda on ne bi dao dete teroristima”, dodaje naš sagovornik.
Za njega je njegova domovina „bomba koja samo što nije eksplodirala” zbog predsednika koga svi u Hizmetu nazivaju diktatorom. Do pre samo dve godine bili su saveznici. Lider Stranke pravde i razvoja (AKP) prihvatio je podršku ove verske zajednice kada je došao na vlast pre 13 godina jer je sa njom delio iste konzervativne islamske vrednosti. Nedugo posle sukoba nezadovoljnih Turaka sa policijom na Taksimu 2013. puklo je i savezništvo Erdogana i Gulena. Turski propovednik godinama živi u SAD. Njegovi sledbenici predstavljaju islam u najboljem svetlu u epohi kada ga džihadisti prikazuju u najgorem. Zašto meka moć islama smeta predsedniku koji bi voleo da bude vođa muslimanskog sveta?
„Podržavali smo ga dok smo verovali u njegov ekonomski program i demokratske vrednosti. Do sukoba je došlo kada je probao da nas stavi pod svoju kontrolu. Uplašio se da bismo mogli da prerastemo u političku stranku i preuzmemo vlast, iako mi ponavljamo da nemamo takvih ambicija.”
U okviru „Lumine” posluje i univerzitet na rumunskom jeziku.
„Već pet godina obrazujemo studente, imamo 520 akademaca i čekamo drugu generaciju diplomaca da bismo konkurisali za akreditaciju na nivou EU”, kaže nam rektor ovog univerziteta, prof. dr Husein Padem i dodaje da o saradnji pregovara sa Univerzitetom u Nišu, ali da bi voleo da ostvari kontakt i sa Univerzitetom u Beogradu.
Padem je, kao i većina gulenista koje smo sreli u Bukureštu, radio za Hizmet u BiH. U Srbiji su prisutni kroz Udruženje privrednika Sita, osnovnu i školu stranih jezika „Bejza”.
Gulenisti su uznemireni zbog predstojećih izbora. Policija je upala u njihove prostorije u Turskoj. Urednik „Zamana” uhašen je prošlog decembra pod optužbom za terorizam. Strahuje se da će isto proći i urednik sekularnog „Hurijeta”, koji je nedavno objavio vest sa naslovom: „Svet je u šoku. Smrtna kazna za predsednika koji je osvojio 52 odsto glasova”. Tekst se odnosio na Muhameda Mursija, ali Erdoganu nije promakla paralela sa Turskom – i on je prošle godine pobedio sa istim postotkom podrške. Ne promiče mu ni šta o njemu pišu američki mediji. Napao je „Njujork tajms” zbog uvodnika o autoritarnoj vladi u Ankari, gušenju medija i zastrašivanju protivnika. Ako tome dodamo i da su Amerikanci Gulenu nedavno dodelili Gandijevu nagradu za dobročinstvo (jedan od prethodnih dobitnika je i Nelson Mandela), Erdoganova nervoza zbog gubljenja američke podrške postaje razumljivija.
Gulenisti u Rumuniji primećuju da je Erdogan „turski Nikolae Čaušesku”. Rezidenciju koju je predsednik podigao u Ankari za više od 600 miliona dolara upoređuju sa zdanjem koje je Čaušesku izgradio u Bukureštu, drugom najvećom administrativnom zgradom na svetu posle Pentagona. Ubeđeni su da će se Turci jednom okrenuti protiv AKP-a. Jednom možda, ali čini se ne i 7. juna, i to ne toliko zbog Erdogana koliko zbog slabe opozicije.
.jpg)
