Izvor: Politika, 31.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Mejd in Idžipt" osvaja Ameriku
Najveći ulagači u egipatske industrijske zone Turska i Kina, a očekuje se ulazak italijanske visoke mode
Od našeg stalnog dopisnika
Kairo, avgusta – Amerika se dosetila, još pre 10 godina. Tada je američki Kongres ovlastio šefa Bele kuće da sa Egiptom i Jordanom napravi sporazum, po kojem bi te dve arapske zemlje mogle njihove proizvode da izvezu na američko tržište bez carine i drugih dažbina. Pod jednim uslovom. Da u svakom takvom proizvodu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bude 11,7 odsto onoga što privrednici zovu input. I to input iz Izraela. Dakle, u svemu što bi iz Egipta i Jordana otišlo preko okeana bilo bi 11,7 odsto izraelskog učešća, koji bi se obračunao kroz PDV. Da li je potrebno podsetiti da su Egipat i Jordan jedine dve arapske zemlje koje imaju mirovni sporazum sa Izraelom. Politička stabilnost i privredni rast, kako vidimo, idu ruku pod ruku.
Plan je prvo realizovan u Jordanu, 1999. godine. U međuvremenu je tamo uspostavljeno 13 takozvanih Kvalifikovanih izvoznih zona (KIZ). Podatak koji će zanimati pažljivog čitaoca: za prve četiri godine postojanja KIZ (do 2003) izvoz iz Jordana u SAD je sa 31 milion dolara skočio bezmalo 22 puta, dostigavši 674 miliona dolara.
Sprečeno odumiranje
U decembru 2004. godine desilo se i u Egiptu. Stvorene su tri KIZ, jedna na području Kaira, druga u Aleksandriji, treća u Port Saidu (u zoni Sueckog kanala). U pitanju je bilo, dakle, još jedno američko-arapsko-izraelsko trgovinsko partnerstvo. Za tu priliku i svečano potpisivanje sporazuma ovamo su došli Robert Zelik, visoki američki trgovinski predstavnik, i tadašnji vicepremijer (danas premijer) Izraela Ehud Olmert. Sa egipatske strane potpis na dokument stavio je aktuelni egipatski ministar za spoljnu trgovinu i industriju Rašid Mohamed Rašid.
Tri egipatske zone su i formalno registrovane u januaru 2005. godine, sa primarnim ciljem da se pomogne nacionalnoj tekstilnoj industriji, koja se prethodno našla u krizi. Analitičari se slažu da bi bez ovog trojnog dogovora egipatska tekstilna industrija bila osuđena na odumiranje. Takođe se sada uočava da ugovor o KIZ ne pruža samo velike izvozne mogućnosti, nego i da podstiče znatna strana ulaganja.
Progres je, međutim, u početku išao nekako neplanirano sporo. Tokom čitave prošle godine veoma mali broj kompanija se prijavio za KIZ, broj stranih investitora bio je ispod očekivanja, a izvoz, umesto da skoči, išao je puževim hodom. Međutim, početkom 2006. godine stanje se naglo popravilo. Preko 500 lokalnih tekstilnih fabrika se registrovalo u jednoj od tri KIZ. Iako je prošlo nedovoljno vremena da se to odrazi na izvoz, napredak je evidentan. Ministarstvo za trgovinu i industriju izdalo je nedavno saopštenje da se izvoz tekstilne robe u SAD povećava za više od 30 odsto godišnje. Sa 192 miliona dolara na 252 miliona dolara (prva četiri meseca ove godine u odnosu na isti period lane). Tekstilna industrija je, posle proizvodnje hidrokarbonata, druga po rastu u Egiptu.
Strani investitori su posebno motivisani. Pored povlašćenog izvoza u Ameriku, u Egiptu je jeftina radna snaga i tu se uzgaja najbolji, dugovlaknasti, pamuk u svetu. Stranci pak donose stručnu ekspertizu i, naravno, novac. Formula za uspeh kojoj nema prigovora.
Jedan od najvećih ulagača je Turska. Ministarstvo za trgovinu i industriju obavestilo je da bi do kraja ove godine 23 turske firme trebalo da se uključe u proizvodnju u egipatske KIZ. Stručnjaci konstatuju da je Turska postala međunarodni činilac u tekstilnoj industriji.
Još važniji igrač u areni globalne trgovine, posebno u tekstilnoj industriji, Kina, odlučila je da ulaže u egipatske kompanije u KIZ. Za Peking, faktor nešto skuplje radne snage u Egiptu je bez značaja, ako se uzmu u obzir prednosti bestarifnog izvoza na američko tržište i već spomenuti, nadaleko čuveni, egipatski pamuk. Turci i Kinezi specijalizovali su se, najvećim delom, za proizvodnju odeće za kupce sa plićim džepom.
Manje papirologije
Ambicije Egipta se tu ne zaustavljaju. On bi želeo da se uključi i u borbu za osvajanje tržišta visoke mode i pridobije kupce kojima novac ne predstavlja problem. U tom smislu oni očekuju pomoć od Italije. Kako pišu egipatski listovi, predstavnici modnih kuća "Feragamo", "Ermeneđildo Zenja" i "Mario Boseli", obišli su nedavno drevnu državu na Nilu da bi se uverili šta se sve nudi. Egipatska firma "Arafa" već od 2002. godine sarađuje sa "Valentinom" i proizvodi jedan procenat muške garderobe za ovu svetsku modnu kuću.
U novije vreme egipatska administracija smanjila je birokratiju u nameri da olakša strana ulaganja. Dok su ranije investitori iz inostranstva morali da se bore sa mnogo papirologije, sada postoji samo jedna institucija kojoj se obraćaju.
Egipatska ekonomija beleži znatan rast poslednjih godina. Prošle godine BNP povećan je za 4,5 odsto. Nacionalni dohodak iznosi 1.140 dolara po glavi stanovnika. Najveći izazov egipatskoj ekonomiji, po mišljenju eksperata, predstavlja veliki natalitet. Broj stanovnika, koji trenutno iznosi oko 73 miliona, povećava se godišnje za nešto više od milion.
Uprkos pozitivnom rastu privrede, razlike između siromašnih i bogatih su i dalje velike, sa znatnim delom populacije koji se smatra siromašnim. Istovremeno se povećao i broj pripadnika srednje klase i onih koji se označavaju dolarskim milionerima, prema visokim zapadnim standardima.
Jedan od izvršnih direktora IT holding SpA, grupe koja proizvodi za "Versače" i "Dolče i Gabanu", Tonino Perna izjavio je nedavno za "Vol strit džornal" da će biti potrebno 15 godina da se proizvodne linije luksuznih brendova prelociraju u druge zemlje. Ali, to će se neminovno dogoditi, istakao je on. Egipat je, tvrde ekonomisti, prvi na dugačkoj listi onih koji bi želeli da uzmu taj deo kolača.
Lea Vasiljević
[objavljeno: 31.08.2006.]
