Izvor: RTS, 02.Maj.2011, 18:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mediji sve manje slobodni
Svega 15 odsto čovečanstva živi u okruženju slobodne štampe, ističe se u najnovijem izveštaju "Fridom hausa" o slobodi štampe u svetu za 2010. godinu. To je najniži procenat od kada se taj podatak prati.
Godišnji izveštaj o slobodi medija u 2010. godini američke organizacije "Fridom haus" navodi da svega 15 odsto stanovništva živi u okruženju slobode štampe.
U izveštaju, koji se odnosi na 2010. godinu, Srbija je ocenjena kao zemlja u kojoj su mediji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << delimično slobodni, i ponovo se našla ispred svih zemalja bivše Jugoslavije, osim Slovenije.
Srbija se plasirala na 72. mesto, što predstavlja napredak od šest mesta u odnosu na prošli izveštaj.
Među zemljama u regionu, najbolje su pozicinirane Slovenija (48. mesto), Mađarska i Grčka (obe na 65. mestu), koje se nalaze grupi država gde su mediji ocenjeni kao slobodni.
Iza Srbije su Italija, na 75. mestu, Bugarska (77. mesto), Crna Gora (80), Hrvatska (85), Rumunija (87), zatim BiH i Makedonija, koje su zajedno na 96. mestu, dok je Albanija na 102, a Turska na 112. mestu.
Od 196 analiziranih država i teritorija, kada se radi o medijima, ukupno 68 spada u kategoriju slobodnih, 65 u katerogiju delimično slobodnih, a 63 među neslobodne. Svega 15 odsto stanovnika sveta živi u zemljama prve kategorije, 42 odsto u drugoj, a 43 odsto u trećoj.
Tom odnosu u velikoj meri doprinose dve najmnogoljudnije zemlje sveta, koje zajedno čine trećinu čovečanstva. Indija je u kategoriji država sa relativno slobodnim medijima, dok je Kina među državama gde mediji nije slobodna.
Procenat čovečanstva koje živi u okruženju slobodnih medija dostigao je u 2010. godini najniži nivo od kada se i taj podatak prati.
U novom izveštaju, u kategoriji neslobodnih našle su se tri mnogoljudne zemlje - Egipat, Meksiko i Tajland.
Autoritarni napori da se postave ograničenja štampi, novim medijima i drugim instrumentima izražavanja, pojačali su se u mnogim strateški značajnim državama, kao što su Kina, Iran, Rusija i Venecuela, ocenjuje "Fridom haus" i dodaje da su te zemlje, takođe, poznate po svojim nastojanjima da ograniče slobodu medija i utiču na informisanje i van svojih granica.
Medijsko okruženje u Rusiji, koja je model i zaštitnik mnogih susednih država, karakterišu tužbe protiv nezavisnih novinara, pojačana samocenzura izveštača, nekažnjivost fizičkih napada i ubistava novinara, kao i nastavak državne kontrole ili uticaja nad skoro svim medijima.
Što se tiče SAD, one su u izveštaju i dalje na visokom mestu, ali suočene sa više izazova, uključujući nedostatak federalnog zakonodavstva kojim se štite izvori informacija, kao i pretnju medijskoj raznovrsnosti zbog lošeg finansijskog stanja u industriji vesti.
Dramatičan pad na Bliskom istoku
Ta nezavisna organizacija koja prati slobodu medija u svom godišnjem izveštaju kaže da je na Bliskom istoku i u severnoj Africi došlo do dramatičnog opadanja slobode štampe, a da je iznenađujući pad zabeležen u Meksiku zbog straha i nasilja povezanog s trgovinom drogom.
Egipat je dospeo među zemlje "bez slobode", dok su Libija, Tunis, Saudijska Arabija i Sirija i dalje među zemljama sa najgorim uslovima za slobodu medija i štampe.
Prve tri zemlje sa najboljim uslovima za rad medija su Finska, Norveška i Švedska, dok je Island na četvrtom mestu, zajedno sa Belgijom i Luksemburgom. Danska je na sedmom mestu, sa Andorom i Švajcarskom, dok je Lihtenštajn sa Holandijom na desetom.
Deset najgorih zemalja su, ponovo, Belorusija, Burma, Kuba, Ekvatorijalna Gvineja, Eritreja, Iran, Libija, Severna Koreja, Turkmenistan i Uzbekistan.
