Izvor: Deutsche Welle, 16.Nov.2017, 12:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mediji kao „strani agenti“
Novi Zakon u Rusiji regulište rad stranih medija u toj zemlji. Neki od tih medija uskoro bi mogli da budu podvedeni pod kategoriju „strani agenti“, a njihove internet-stranice blokirane.
U vestima ruske televizije – koja je pod uticajem države – odluka poslanika Dume propraćena je sledećim rečima: „Retko kada je Parlament bio tako složan.“ Misli se svakako na donošenje Zakona o radu stranih medija koji je Donji dom parlamenta Rusije usvojio jednoglasno. Svih 409 >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << prisutnih poslanika glasali su za zakon, protiv nije bio nijedan. Zakon će stupiti na snagu kada ga odobri Gornji dom parlamenta, Senat i predsednik Vladimir Putin.
Zakon reguliše rad „internacionalnih medija“, koji se „potpuno ili delimično finansiraju iz inostranstva“. Oni bi mogli da budu označeni kao „strani agenti“. Mediji na koje se odnosi novi zakon morali bi otvoreno da prikažu kako se finansiraju. Pored toga, bili bi obavezni i da na svojim proizvodima, odnosno sadržajima, stave oznaku „strani agenti“. Registracija nekog „stranog agenta“ obavljala bi se u Ministarstvu pravosuđa Rusije.
Zaoštravanje zakona u drugom čitanju
Zakon je još više pooštren u drugom čitanju. Tako recimo internet-stranica strane medijske kuće može da bude i blokirana, ukoliko je ruska vlada proglasi „nepoželjnom“. Pritom, novi Zakon o medijima ne poznaje nikakav automatizam. Eksplicitno se ne spominje nijedna televizija, nijedna radio-stanica niti internet-stranica. Svaki pojedinačni slučaj ispitaće Ministarstvo pravosuđa. Potpuno je nejasno šta će se desiti ukoliko neki strani medij, uprkos poziva, odbije da se registruje kao „strani agent“. Nadalje, nije jasno koje će kriterijume ruska strana da postavi na osnovu kojih će neku medijsku kuću da okarakteriše takvom kvalifikacijom. Očigledno je poželjno da sve to bude nejasno definisano.
Nemački mediji pišu o odnosu Rusije prema stranim medijskim kućama koje rade na njenom tlu, a tu je i analiza uticaja Rusije na istočnoevropske zemlje, u kojoj se pominju i uloge Srbije i Crne Gore. (15.11.2017)
Olga Romanova, Ksenija Larina i Julija Latinina. Tri novinarke poznate po svom kritičkom izveštavanju o ruskim vlastima, morale su proteklih meseci da napuste Rusiju. Da li toj zemlji preti novi talas iseljavanja? (14.11.2017)
Rusija pokušava da utiče na svoje susede u istočnoj Evropi. Mediji i društvene mreže pritom igraju veliku ulogu. Na Globalnom medijskom forumu u organizaciji DW razgovaralo se o mogućim protivmerama. (23.06.2017)
Nemačke tajne službe nisu pronašle nijedan čvrsti dokaz za pretpostavku da Kremlj finansira i organizuje uticaj na javno mnjenje u Nemačkoj. Taj izveštaj službe i kabinet kancelarke nisu hteli da predstave javnosti. (07.02.2017)
Odbor za spoljnu politiku Evropskog parlamenta smatra da je Evropska unija cilj sistematske ruske propagande i najavljuje protivmere. Stručnjaci, međutim, sumnjaju da one mogu da budu delotvorne. (14.10.2016)
Zamenik predsednika Dume i član Putinove partije Ujedinjena Rusija Andrej Isajev tvrdi da zakon „neće ograničiti slobodu medija u Rusiji“. On je rekao da ovim zakonom neće biti pogođeni oni ruski mediji koji se delimično finansiraju iz inostranstva. Portparol predsednika Rusije Dimitri Peskov nakon glasanja je saopštio da je zakon direktan odgovor na restrikcije koje su nametnute ruskim medijima, pre svega televiziji „Raša tudej“ (RT) i „Sputnjiku“. „Nijedan napad na slobodu ruskih medija neće ostati bez odgovora“, izjavio je Isajev.
Reakcija na američke restrikcije
Savet Ruske federacije pozabaviće se novim zakonom 22. novembra. Senator Andrej Klimov je na ruskoj televiziji rekao da zakon nije usmeren prema Dojče veleu, niti je usmeren protiv nemačke vlade, kao ni Francuske niti bilo koje druge zemlje. „Niko ne želi da započinje rat sa celim svetom i svim medijima“, izjavio je senator.
Zakon koji je donela Duma posledica je odnosa između SAD i Rusije koji se sve više pogoršavaju. Vašington optužuje Moskvu da je uticala na predsedničke izbore 2016. –i uz pomoć ruske medijske kuće RT. „Raša tudej“ je okarakterisana kao propagandni medij koji finansira ruska država. Ta televizija se, nakon zahteva američkih vlasti 13. Novembra, registrovala kao „strani agent“ pri „Foreign Agents Registration Act“ (FARA). Kremlj to smatra napadom na ruske medije i ruske interese. Putin je inače još pre nekoliko dana najavio kontramere.
Ruske mere protiv internacionalnih medijskih kuća oslanjaju se na zakon koji je Duma usvojila 2012. godine. Prema tom zakonu, nevladine organizacije finansirane iz inostranstva moraju da se registruju kao predstavnici stranih službi. To je tada bila reakcija Kremlja na demonstracije protiv Vladimira Putina. U međuvremenu je Rusija 11 nevladinih organizacija proglasila „nepoželjnim“ i neke od njih su napustile tu zemlju. Ali internet-stranice nijedne od tih nevladinih organizacija nisu blokirane.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
