Izvor: Blic, 25.Maj.2017, 23:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mediji: Hrvatska talac Plenkovića ili HDZ

Nekoliko dana uoči drugog kruga lokalnih izbora u Hrvatskoj, čiji rezultati će definitivno pokazati ko su istinski dobitnici, a ko gubitnici, hrvatsku javnost više okupira tema ima li premijer "krnje vlade" Andrej Plenković, koji je i lider HDZ-a, parlamentarnu većinu u Saboru ili ne.

Kako je ranije najavio aktuelni premijer, na prvoj narednoj sednici parlamenta on bi trebalo da predloži četiri nova ministra umesto Mostovih, koji su izašli iz vlasti.

Plenkoviću >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je za to neophodno najmanje 76 zastupničkih glasova, koje HDZ uovom trenutku nema.

HDZ je, naime, na poslednjoj sednici Sabora uspeo da napabirči taj neophodni broj zastupnika za izglasavanje Gordana Jandrokovića za predsednika parlamenta umesto šefa Mosta Bože Petrova, koji je nakon smene četiri ministara iz njegove stranke podneo ostavku na tu funkciju.

Ukoliko Plenković ne dobije neophodnu podršku, Hrvatska će imati nove parlamentarne izbore možda već u julu.

Iz HDZ-a ranije danas je poručeno da je situacija u toj stranci još uvek 50:50 između prekomponovanja parlamentarne većine i novih izbora.

To praktično znači da Plenković ni nakon 30 dana nije smislio imena novih ministara i da vlada i dalje radi u krnjem sastavu.

A javno i panično vrbovanje HS S-a znači da je Plenković odustao od HNS-a (ili HNS od njih) što, uz izjave nezavisne zastupnice Brune Esih da ih premijer nije zvao na razgovor u vezi prekomponovanja većine, znači i da HDZ i dalje nema većinu, piše portal 24sata.

Stoga je, kako se navodi, i dalje vrlo realna mogućnost da se u julu, usred turističke sezone, ipak dogode novi vanredni parlamentarni izbori.

Ovaj medij piše dalje da je HDZ je ponovo postao talac ambicije jednog čoveka i njegove opsesije o prekomponovanju većine, samo što, kako navode, ovoga puta to nije (bivši lider HDZ) Tomislav Karamarko.

HDZ-ov pritisak za dobijanje podrške iz HS S i ostalih stranak i strančica, te pojedince, pa i one s automatskim oružjem, vladajuća stranka želi da sa sebe skine odgovornost za prevremene izbore koji bi, kako rekoše hadezeovi ministri, izazvao finansijski kolaps i koštali Hrvatsku preko milijardu evra iz vuropskih fondova.

Ovu situaciju, portal 24sata, objašnjava kao poziv Plenkovića strankama da spašavaju vladu, koju je HDZ sam srušio.

"Jednom je za izbore bio kriv Karamarko, a sad će biti kriv svako onaj ko ne bude hteo da ide sa Plenkovićem. Na njima će biti krivica teška milijarde kuna", konstatuje ovaj portal.

Istovremeno, najuticajnija opoziciona SDP je u fazi unutarnjeg raspada, HNS i HS S su načete konstantnim pričama o prekomponovanju s Plenkovićem, Most spašava živu glavu, a HDZ-u je rejting i dalje stabilan.

Najnovije ankete, naime, pokazuju da uprkos svemu što je ta stranka napravila na nacionalnom niovu ima podršku 33 posto glasova, što je, kako se navodi, čak 12 posto više od SDP-a.

Portal podseća da je upravo Plenković bio taj koji je pre oko godinu dana, nakon pada Karamarka, poručio da "HDZ ne sme biti talac jednog čoveka".

Ali zato Hrvatska sme i dalje "da bude talac jedne stranke na čijem je Plenković čelu. Stoga ni ne čude rezultati anketa i lokalnih izbora u kojima HDZ stoji bolje nego što to zaslužuje. Hrvatska je naprosto postala žrtva Stokholmskog sindroma. Zavolela je svog otmičara", navodi se u komentaru objavljenom na portalu 24sata.

Hrvatski mediji ukazuju da je Plenković prekidom saradnje s Mostom doveo u pitanje vlastitu vladu, a da je njegov najbliži saradni, takođe, bivši evroparlamentarac Davor Ivo Štir, sada na funkciji ministra spoljnih i evropskih poslova, jedini član HDZ i vlade koji otvoreno premijeru može da kaže da se ne slaže sa takvom odlukom.

Tvrdi se, naime, da je samo pitanje dana kada će i drugi hadezeovci smoći snage da postave isto pitanje da li je trebalo ići u neizvesno preslagivanje koje najverovatnije vodi novim ka novim vanrednim parlamentarnim izborima, a oni za HDZ, uprkos trenutno dobrom rejtingu, i ne moraju biti baš najidealnije rešenje.

Pitanje koje se postavlje je da li je trebalo rušiti sigurnu vladu i sve počinjati ispočetka, pogotovo ako se pokaže da Plenković, kao ni Karamarko, nije imao ništa više u rukama osim obećanja kada je naprasno krenuo u rušenje vlastite vlade.

Štir je svoje neslaganje s Plenkovićevom javno izrekao u, kako se tvrdi, vrlo neugodnom trenutku, uoči prvog kruga lokalnih izbora.

U HDZ-u je to protumačeno različito.

Jedni tvrde da se Štir zapravo želeo pozicionirati ako stvari krenu loše.

Oni, kako se navodi, zlonamerniji kažu da je Štir brzo okretao leđa bivšim šefovima, uz podsećanje da se nakon Ive Sanadera odmah priključio Jadranki Kosor, a čim je bilo vidljivo da će i ona pasti, bio je među prvima koji su joj otkazali poverenje.

Ima i onih koji, međutim, misle da je Štir zapravo rekao ono što u HDZ misle, ali se ne usuđuju da kažu, a to je da je Most prirodni saveznik HDZ-a, blizak u mnogim ideološkim pitanjima.

Odmah nakon Štirove izjave u HDZ-u se moglo čuti da nije tako dalek put i da, ako Andrej Plenković ne uspe stranka treba da potraži novog lidera.

Iako su Plenković i Štir u nekoliko navrata kroz medije predstavljali kao prijatelji, u politici je taj pojam jako rastegljiv, primećuju mediji.

Nastavak na Blic...