Izvor: B92, 20.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Matične ćelije u laboratoriji
Njukasl -- Naučnici iz Južne Koreje uspeli su da naprave matične ćelije u laboratoriji, a u Evropi je prvi put kloniran embrion.
Kako je saopšteno u Južnoj Koreji, klonirane ćelije savršeno se uklapaju u organizam, što može da označi budući pronalazak leka za bolesti poput dijabetesa. S druge strane, u Evropi je prvi put kloniran embrion, a na čelu engleskog istraživačkog tima je Leskovčanin Miodrag Stojković.
Naučnici iz Južne Koreje uspeli su da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stvore 11 matičnih ćelija tako što su genetski materijal pacijenata stavili u jajne ćelije. Rezultat toga je ćelija koja se savršeno slaže sa individuom i organizam je ne odbacuje.
Iako je otkriće naučnika iz Njukasla daleko iza dostignuća njihovih južnokorejskih kolega, prvi klonirani ljudski embrion u Evropi predstavlja početak borbe protiv teških bolesti. Vođa naučnog tima na Institutu za genetiku u Njukaslu, Miodrag Stojković, saopštio je da je dobijen prvi klon ljudskog embriona. On je uspeo sa svojim timom u laboratoriji da napravi tri embriona, koja su živela tri dana.
Stojković objašnjava za B92 da je njegov tim uspeo da napravi embrion u ranoj fazi. To je bitno, kaže Stojković, jer se više za istraživanje neće koristiti životinjski model ljudskih bolesti, već se uzrok bolesti tražiti u ljudskim ćelijama: "Koreanci su uspeli da dobiju matične ćelije iz kloniranih embriona, što znači da te matične ćelije, koje imaju mogućnost da se diferenciraju u nervne ćelije, u ćelije pankreasa, u ćelije jetre, u srčane ćelije, mogu da se vrate sada pacijentu bez imunološkog odbacivanja. S druge strane, vrlo bitno je da se napomene da ti embrioni mogu da nose genetske defekte koje nosi pacijent i da se taj defekt prebacuje u matične ćelije da bi se studirao u plastičnoj šolji u laboratoriji."
Miodrag Stojković objašnjava da je pred naučnicima još dosta vremena za usavršavanje istraživanja. Iako je pre nekoliko dana rekao da će za primenu ove tehnike u lečenju biti potrebno da prođe najmanje 10 do 15 godina, Stojković kaže da se, posle uspeha južnokorejskih naučnika, taj period smanjio na pet godina: "Potrajaće još nekoliko godina da budemo u stanju da koristimo te matične ćelije iz kloniranih embriona za terapiju šećerne bolesti tipa 1, odnosno za povrede kičmene moždine ili povrede srčanog mišića, odnosno za povrede nervnog tkiva, Parkinsonove bolesti ili Alchajmera, na primer."
Istraživanje tima Miodraga Stojkovića traje već devet meseci. Iako kritičari tvrde da kloniranje ima ozbiljne etičke implikacije i da predstavlja igranje boga, ovaj Leskovčanin tvrdi da on radi na lečenju bolesti, a ne na reproduktivnom kloniranju. Stojković kaže i da je ponosan što mu podršku šalje i Srbija: "Moji iz Leskovca su vrlo ponosni i srećni. S druge strane, ja sam zadovoljan zato što je i Srpska pravoslavna crkva pozdravila sve to što ja radim i srećan sam što iza mene stoji moj narod."
Kritičari kloniranja navode da eksperimentisanje s ljudskim životom na bilo kom nivou razvoja ne treba da se radi u civilizovanom društvu. Urednik biltena "Medicinska etika" Ričard Nikolson navodi da mnogi veruju da embrioni predstavljaju oblik ljudskog života i da ovi naučnici ubijaju život kako bi proizveli matične ćelije.
