Izvor: Blic, 17.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Masovni protesti protiv rata
Masovni protesti protiv rata
VAŠINGTON/LONDON/BAGDAD (Rojters-AP) - Iako suočene sa neslaganjem većeg dela Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Amerika i Velika Britanija su započele rad na tekstu nove rezolucije koja bi autorizovala upotrebu sile protiv iračkog lidera Sadama Huseina. Vašington i London su tako zanemarili izveštaj Hansa Bliksa, šefa inspektorske misije UN u Iraku, koji je Savetu bezbednosti predstavljen u petak, kao i antiratne proteste na kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je tokom vikenda u celom svetu učestvovalo više miliona ljudi.
Visoki diplomata iz UN, zahtevajući anonimnost, izjavio je da će tekst nove rezolucije biti 'znatno ublažen' i da neće eksplicitno pozivati na rat. SAD i Velika Britanija tvrde da je Irak 'materijalno prekršio' Rezoluciju 1441 kojom se Huseinov režim poziva na razoružanje, dok je Bliks u svom izveštaju naveo da od novembra, kada je misija nastavila s radom, nisu pronađeni dokazi da Bagdad poseduje oružje za masovno uništenje.
Interesantan je i stav generalnog sekretara UN Kofija Anana koji je rekao je da bi UN mogle doneti novu rezoluciju o Iraku i da inspektori za oružje ne mogu unedogled ostati u Iraku bez saradnje Bagdada.
'Druga rezolucija bi mogla da bude neophodna, ali Savet mora da odluči kada će ona biti doneta i verujem da će druga rezolucija slediti članove i uslove Rezolucije 1441', rekao je Anan.
On je dodao da veruje da inspektori treba da nastave rad, ali ukoliko nema saradnje, onda će Savet uvideti da operacija postaje besmislena i da to može biti kraj inspekcija.
'Sve je ponovo u rukama iračkog rukovodstva', dodao je Anan.
Britanski premijer Toni Bler rekao je da će inspektori UN u Iraku dobiti još vremena, ali je upozorio da je autoritet svetske organizacije na kocki. Bler je ponovio da želi da iračka kriza bude rešena u UN. On je, međutim, rekao da Irak vara svet i da UN rizikuju da izgube autoritet ako ne ispune obavezu da razoružaju Bagdad.
Uprkos tome, nemački kancelar Gerhard Šreder ponovio je ocenu da se Irak može razoružati bez rata i da inspektorima UN treba dati vreme i podršku koju traže. 'Još postoji šansa da se Irak razoruža bez rata. Iskoristimo tu šansu kao pravi internacionalci', rekao je Šreder.
On je naglasio da je svim srcem podržao predloge francuskog ministra inostranih poslova Dominika de Vilepina da se produži i intenzivira rad inspektora u Iraku.
Francuski predsednik Žak Širak ponovio je stav da inspektorima UN treba dati još vremena i sredstava da osiguraju mirno razoružanje Iraka, ali da upotreba sile ostaje opcija ukoliko to ne uspe.
'Ja se, jednostavno, nadam da saradnja Iraka može biti bolja. Imamo poverenje u inspektore i ukoliko treba da povećamo njihova sredstva, mi ćemo to i uraditi', rekao je Širak. On je pojasnio da u slučaju 'da inspektori kažu da nisu mogli da nastave rad, ili da se Irak nije povinovao zahtevima za razoružanje, onda bi SB imao pravo da razmatra izveštaj i shodno tome donese odluku'.
Ruski ministar inostranih poslova Igor Ivanov rekao je da inspektori UN u Iraku dobro napreduju i da još nije vreme za upotrebu sile protiv Bagdada.
'Sili se može pribeći, ali samo ako su primenjene ostale mogućnosti. Kao što se može videti, još nismo došli do te tačke, a nadam se da nećemo ni stići dotle', rekao je Ivanov.
U međuvremenu, za danas je u Briselu zakazan vanredni samit EU na kojem bi trebalo da bude usvojen jedinstven stav prema pitanju Iraka. Na samitu će kao gost učestvovati i Kofi Anan, koji bi trebalo da bude neka vrsta katalizatora za zauzimanja jedinstvenog stava. I pored toga, niko i ne nagoveštava kakav bi konačan ishod samita mogao da bude. Izvesno je da je Grčka, kao zemlja koja predsedava EU, sazivanjem samita preduzela rizičan potez, jer su stavovi u Uniji između pojedinih članica dijametralno suprotni. Neuspeh samita, a pod tim se podrazumeva nesaglasnost oko jedinstvenog stava prema Iraku, imao bi dalekosežne posledice po EU. S druge strane, kako je to ovih dana objasnio predstavnik za štampu grčke vlade, EU bi nesazivanjem samita podstakla sumnje u sposobnost da uopšte razgovara o tako vrućim temama kao što je Irak.
Tokom vikenda protesti protiv rata održani su u preko 60 zemalja. Subotnji protest u Londonu bio je najveći u istoriji Britanije. Organizatori demonstracija kažu da je na njima učestvovalo otprilike dva miliona ljudi dok policija broj učesnika procenjuje na 750.000. Još masovniji protest održan je u Rimu, a organizatori tvrde da je na ulice italijanske prestonice izašlo oko tri miliona ljudi. Italijanska policija je potvrdila da se na samo jednom od rimskih trgova u jednom trenutku okupilo 650.000 demonstranata. U Berlinu je u najvećem protestu od kraja Drugog svetskog rata učestvovalo 600.000 ljudi. Proterivanje novinara
Dopisnik američke televizije 'Foks njuz' proteran je iz Iraka kao odgovor na proterivanje dopisnika iračke agencije INA iz SAD, saopštila je američka stanica. Zvaničnik 'Foks njuza' Džon Stak izjavio je da je 'dopisnik Greg Tolkot od iračke vlade dobio nalog da do ponedeljka ujutru napusti zemlju'. Drugim članovima ekipe 'Foks njuza' odobreno je da ostanu u Bagdadu. Iračke vlasti obavestile su američku televizijsku stanicu da je ta odluka posledica proterivanja dopisnika agencije INA iz Njujorka Mohameda Hasana Alauija.
