Izvor: Politika, 20.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Masakr u ponoć
Povratak kući Benazir Buto obeležen trijumfom i tragedijom: više od 130 žrtava samoubilačkog napada na njeno vozilo dokaz je da je Pakistan suštinski nestabilan i duboko podeljen
TRAGOM VESTI
U početku je sve izgledalo kao repriza trijumfalnog povratka kući: Benazir Buto je u četvrtak u rodnom Karačiju dočekana na sličan način kao i 1986, kada se iz političkog egzila u zemlju vratila posle sudskog pogubljenja svog oca Zulfikara Ali Buta, prvog demokratski izabranog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << premijera. I tada kao i danas, glavne poluge vlasti bile su u rukama jednog generala, onda Zije Ul Haka, sada Perveza Mušarafa. Oba puta njen povratak je bio obećanje obnove demokratije. Jedina razlika je u tome što je slavlje juče okončano tragedijom: više od 130 mrtvih i oko 400 ranjenih, posle samoubilačkog terorističkog napada, koji je bio unapred najavljen i čija je meta bila baš ona.
Butova nije uvažila molbu generala u predsedničkog uniformi Perveza Mušarafa da svoj povratak odloži. Mašinerija njene Pakistanske narodne partije (PPP), najveće stranke u Pakistanu, odlično je obavila svoj posao, mobilisanjem članstva, iznajmljivanjem više od hiljadu autobusa koji su simpatizere do Karačija, glavne luke i finansijskog i poslovnog centra zemlje, prevozili iz mesta udaljenih čak i do 1.500 kilometara. Doček je, kako potvrđuju televizijske slike, bio tipičan južnoazijski politički vašar, sa puno ljudi, zastava, transparenata, muzike i buke.
Na aerodrom, iz Dubaija gde je (alternativno sa Londonom) osam godina živela u političkom izgnanstvu, i gde su ostali suprug Asif Ali Zardari i dve ćerke, Benazir Buto (54) stigla je u dva po podne po lokalnom vremenu. Parada, sa njom u specijalnom oklopnom kamionu čiji je krov pretvoren u otvorenu binu, trebalo je da pređe oko 16 kilometara i da se završi pred mauzolejem osnivača Pakistana Muhameda Ali Džine. Ali gužva je bila tolika da su prva dva kilometra savladana tek posle tri sata. Desetak minuta pre ponoći, do cilja, gde je trebalo da održi završni govor, kamionu je pritrčao jedan mlad čovek uzvikujući "bomba, bomba", da bi prvo bacio granatu, a potom aktivirao, kako procenjuju eksperti, oko 20 kilograma eksploziva koji mu je bio pričvršćen za telo.
Benazir Buto je samo deset minuta pre toga sa bine sišla u unutrašnjost vozila kome je eksplozija raznela prednja stakla i izvalila vrata. Uprkos sveopštem haosu i panici – eksplozija je zapalila i nekoliko automobila u pratnji – pripadnici obezbeđenja su je odmah prebacili u njenu kuću, a zvaničnim snagama reda i medicinskim ekipama je preostalo da do zore zbrinjavaju povređene i prebrojavaju mrtve.
Atentat je bio najavljen: nekoliko grupa islamskih ekstremista je najavilo da će biti likvidirana. Spisak onih koji je ne žele živu poduži je: od protalibanskih grupa, preko raznih džihadista i fanatika Al Kaide, do pojedinih bezbednosnih struktura kojima se zamerila tokom dva nedovršena premijerska mandata. Njihovi razlozi za likvidaciju su takođe mnogobrojni: ona je, prvo, žena koja se ne drži mesta koje joj određuju konzervativni islamski kanoni, ona je zatim prozapadno orijentisana, zalaže se za moderniji Pakistan, izjavila je da bi Americi dozvolila da interveniše protiv talibana na pakistanskom delu pograničnog područja, napravila je pakt sa takođe prozapadnim generalom Mušarafom...
Njen povratak je, tvrdi vlada, obezbeđivalo 20.000 policajaca i specijalnih jedinica, ali je, sudeći po svedočenju reportera Si-En-Ena, njenom vozilu moglo lako da se priđe. Nije zato iznenađenje što je njen suprug za ono što se dogodilo optužio vlast i njene tajne službe.
Butova se inače i vratila da bi doprinela političkoj stabilizaciji zemlje, ali masakr na dočeku je samo potvrdio da je Pakistan i nestabilan i podeljen. Povratak je omogućen nagodbom sa generalom Mušarafom, čije su provodadžije bili SAD i Britanija, u uverenju da kao tandem koji će deliti vlast Butova i Mušaraf mogu da smire Pakistan i učine ga delotvornijim saveznikom Zapada u njegovom "ratu protiv terora", čije su baze u susednom Avganistanu, ali i na pakistanskoj strani granice.
Ta kombinacija bi, međutim, mogla da se pokaže kao račun bez krčmara, iz nekoliko razloga. Kao prvo, nedavnu pobedu Mušarafa na predsedničkim izborima (glasalo se u saveznom parlamentu i pokrajinskim skupštinama), tek treba da potvrdi sve prkosniji Vrhovni sud zemlje. Spor je o tome da li je Mušaraf mogao da bude kandidat, s obzirom na to da pre toga nije skinuo generalsku uniformu (obećao je, doduše, da će to učiniti kad mu izbor bude ozvaničen). Drugo, sud će se izjašnjavati i o pravnoj valjanosti njegovog "ukaza pomirenja" kojim je Benazir Buto amnestirao od optužbi za korupciju, glavnog razloga za prekid oba njena mandata (1988–1990. i 1993–1996).
Deo dogovora je da Butova na januarskim izborima obezbedi mesto premijera, da bi se bavila ekonomijom i socijalnom politikom, dok bi Mušaraf kao predsednik zadržao kontrolu nad diplomatijom i armijom. I ova računica bi mogla da se pokaže pogrešnom. Doček u Karačiju je, doduše, potvrdio popularnost BB, ali treba imati u vidu da se to događalo u "njenoj" pokrajini Sind, a da je za ishod izbora mnogo bitnije raspoloženje u Pandžabu, gde su 60 odsto Pakistanaca i glavno bogatstvo zemlje. Uz to, najnovija istraživanja Međunarodnog republikanskog instituta (IRI, SAD) pokazuju da nju kao svog lidera priželjkuje samo 28 odsto birača, dok je rejting njenog potencijalnog rivala, takođe bivšeg premijera, Navaza Šarifa čak 36 odsto. (Šarif, koji je svrgnut u puču 1999, trenutno je u Saudijskoj Arabiji, posle nedavnog neuspelog pokušaja povratka u zemlju). Daleko najnepopularniji je Mušaraf, čiji je rejting samo 21 odsto (samo pre godinu dana ima je 63 odsto podrške).
Ako želi političku budućnost, Butova bi morala da nauči mnoge lekcije iz prošlosti – obe njene vlade su bile neefikasne, oba mandata su joj počinjala sa velikim nadama, a prevremeno se okončavala sa još većim razočarenjima. Pod uslovom, naravno, da preživi vrlo verovatne nove napade onih koji joj žele najgore.
Milan Mišić
--------------------------------------------------------------------------
Osude napada u Karačiju
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun najoštrije je osudio samoubilački napad u Karačiju na kolonu vozila u kojoj se nalazila bivša predsednica pakistanske vlade Benazir Buto. "Generalni sekretar je šokiran napadom na konvoj u kojem se nalazila Benazir Buto... Generalni sekretar oštro osuđuje ovaj napad i izražava saučešće porodicama stradalih", navodi se u saopštenju šefa UN.
Tanjug
[objavljeno: 20.10.2007.]
