Izvor: Politika, 23.Jul.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Masakr na ostrvu Utoja
U sumanutoj pucnjavi lažnog policajca Andersa Beringa Brejvika i eksploziji u norveškoj prestonici ubijeno više od 90 osoba, uglavnom tinejdžera
Specijalno za „Politiku“
Oslo – Na ostrvu Utoja, udaljenom oko 40 kilometara zapadno od Osla, tog kobnog petka okupilo se između 600 i 700 tinejdžera starih od 13 do 20 godina. Došli su na tradicionalni letnji kamp u organizaciji podmlatka vladajuće Radničke partije Norveške,iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čijih redova je i aktuelni premijer i lider Jens Stoltenberg. U popularniletnjikamp svake godine dolazi omladina iz cele Norveške u neku vrstu političke škole za mlade gde stiču prva znanja iz politike, demokratije, upravljanja i vladanja državom. Mnogi dolaze radi druženja, zabave, aokupljanje omladine svojevrsni je letnji festival i politička radionica. Na centralnoj svečanosti, danas je omladincima trebalo da se obrati predsednik vlade Jens Stoltenberg.
Pola sata poslesnažnog bombaškog napada na vladin kvart u samom centru norveške prestonice, dakle oko 16 časova, Anders Bering Brejvik,kako sumnjaju norveški istražni organi, stigao je u pristanište Sandvolen odakle brodovi prevoze putnike za ostrvo Utoja.
Na malenom ostrvcetu tinejdžeri su razapeli šatore, ali tog popodneva okupili su se u glavnoj zgradi da se informišu šta se to dogodilo u Oslu. Iznenada su se začuli pucnji. Mnogi su pomislili da je reč o neslanoj šali. Ugledali su u sali policajca sa oružjem,niko nije slutio da ispred njih stoji serijski ubica.
– Videla sam policajca na ulazu. Rekao je: „Želim da vas sve okupim“i počeo da puca po nama. Drama na ostrvu je usledila.
Dvadesetogodišnja Jurid Holstad Nordmelan,s još tridesetak tinejdžera,sakrila se u spavaonici, ispod kreveta dok je ispred zgrade ubicao „lovio“uspaničenu decu.
– Navukli smo dušeke na prozore, stolove i krevete na vrata nadajući se da se ubica neće vratiti. Jedino što sam pomislila bilo je – sada ćemo umreti –svedoči o drami Jurid Nordmelan.
Zamenicalidera podmlatka Radničke partije (AUF), Prablen Kaur, potresno je posvedočilana prvom kanalu norveške državne televizije kako je preživela masakr.
–Stajala sam u hodniku kada je nastala panika. Čulasam pucnje, ljudi su počeli da iskaču kroz prozore.Munjevito mi je prošlo kroz glavu:zašto policija puca po nama. Ljudi su panično bežali u more, pokušavajući da se plivanjem spasu od metaka.
Sakriveni iza drveća, stena pored mora, mnogi su telefonom pozivali roditelje,tražeći pomoć.
Prvi vapaji za pomoć sa ostrva preplašeni omladinci slali su preko društvene mreže „Tviter“,kao i preko mobilnih telefona. Mnogi od roditelja mogli su na kratko direktno da prate stravičnu dramu na egzotičnom ostrvu.
„Ležimo sakriveni iza stena pored mora. Jedan čovek obučen u policijsku uniformu puca u nas. Pomozite nam dok ne dođe policija.“
Preko „Tvitera“otišla je i poruka: „Svim brodovima u blizini ostrva Utoja – dođite premaostrvu, u vodi je puno ljudi koji beže. Dođite i spasite ih“.
– Nazvala sam mamu i rekla da nisam sigurna da ćemo se još jednom videti.
Ubica je pucao primičući se na smrt preplašenim tinejdžerima. Jedini mogući izlaz iz smrti bilo je more. Ali, do najbližeg kopna preplašena deca morala su da plivaju oko 200 metara.
Kaurovapotom započinje, kako kaže, „igru smrti“. Zalegla je i glumila da je mrtva.
– Ispod i preko mene ležali su mrtvi, krvavi mladići i devojke.
Smrtno preplašena Kaurovaprimećuje krajičkom oka da je ubica obučen u policijsku uniformu prišao na par koraka od nje skrivene među leševima:
„Ja sam iz policije“, vikao je ubica i,prema svedočenju Kaurove, nastavio da puca oko nje. Za trenutak je zastao i ubacio novi šaržer u automatsku pušku.
– Svuda oko mene videla sam krv, leševe. Meci su zujali oko mene. Pomislila sam – sada je gotovo – priča devetnaestogodišnja Kaur, dodajući da je blizu jedan sat glumila da je mrtva a potom skočila u vodu odakle su je spasli brodovi koji su pristigli da pruže pomoć beguncima sa ostrva Utoja.
Još jedan od aktivista radničke omladine, Adrian Prakoni, preživeo je masakr samo zahvaljujući prisebnosti. I on je odglumio da je ubijen.
– Živ sam samo zbog leševa koji su ležali svuda oko mene. Bio sam sedam-osam koraka udaljen od policajca ubice. Čuo sam da viče: „Sve ću da vas pobijem. svi ćete umreti“.
Pakoni je čuo pucnje, za trenutak je i ogluveo. Video je da ubica pomera tela oko njega proveravajući da li je neko preživeo streljanje.
– Bio je toliku blizu mene da sam osetio vrelinu automatske puške –svedoči Prakon.
Dvadesetjednogodišnji aktivista podmlatka Radničke partije svedočio je za ovdašnje medije da je gledao kako policajac ubica hladnokrvno ide od šatora do šatora i ubija omladinu. Pakoni je opisao da je ubica pucao sistematski i hladnokrvno.
– Imao je automatsku pušku ali je ubijao jednimpojednim metkom. Pronalazio je decu koja su pokušavala da se spasu skrivajući se iza drveća,žbunja, stena, šatora.
Petnaestogodišnja Elise ispričala je da je policajac pucao na sve strane, pa i u one koji su panično pokušavali da otplivaju s mesta zločina. Kada je uočio da deca beže u more, pozivao ih je da se vrate: „Dođite kod mene, imam važne informacije, nije ništa opasno“, priča Elise.
Devetnaestogodišnji Sondre Selstad Amundsen jedan je od blizu 700 omladinaca vladajuće norveške Radničke partijekoji je u petak 22.jula,nešto pre 16 časova, stigao sa ostrva brodom u obližnje pristanište Sandvolen odakle inače voze lokalni brodovi za, sada po masakru čuveno,ostrvo Utoja. Amundsen svedoči da je na kopnu, dok je brod pristajao, uočio policajca, čak su se kratko, onako u prolazu,pozdravili, policajac je uskočio u brod a „ja sam pomislio, dobro je da je došla policija, sigurno da brinu o bezbednosti omladinaca jer smo već čuli da se dogodio teroristički napad u Oslu“.
Pola sata kasnije,prema nekim svedočenjima oko 17 časova, a nešto više od sata nakon bombaškog napada na vladine upravne zgrade u Oslu,začuli su se pucnji sa ostrva. Norveški mediji prenose da je krvavi pir trajao blizu sat pre nego što je pristigla policija helikopterima i uhvatila tridesetdvogodišnjeg Andersa Beringa Brejvika.
Ostrvo, kojemnogi nazivaju rajskim, za tili čas ličilo je na pakao, ratno poprište.
Novinari tiražnog norveškog dnevnika VG obišli su jučepre podne mesto zločina: „Išli smo brodom oko ostrva. Na nekim delovima ostrva još leže tela ubijenih omladinaca, po celom ostrvu razbacana su odela onih koji su pokušavali da iz sigurne smrti pobegnu plivajući“.
Još nije poznat konačni bilans tragedije na ostrvcetu Utoja. Prema poslednjim policijskim izveštajima saopštenim u subotu popodne, na ostrvu je ubijeno ili se utopilo 85 dece. Ovde se u javnosti pojavljuju i spekulacije da zločin tolikih razmera nije mogao da izvede jedan čovek, pa se sumnja da je glavni osumnjičeni za masakr imao još jednog saučesnika, pomagača. Više svedoka potvrdilo je ovdašnjim medijima da su na ostrvu primetili još jednu osobu koja bi mogla da bude umešana u masovno ubistvo omladine.
Očevici tvrde da su primetili čoveka visokog 180 centimetara, kratke crne kose,koji nije na sebi imao policijsku uniformu. I policija ostavlja mogućnost da je u masakr na ostrvu učestvovalo više ljudi i da istraga ide u tom pravcu, saopšteno je na jučerašnjoj konferenciji za medije u norveškoj policiji.
Radovan Pavlović
----------------------------------------------------------------------
Saučešće predsednika Tadića
Predsednik Srbije Boris Tadić juče je najoštrije osudio mučke napade u Oslu i izrazio norveškom narodu najdublje žaljenje zbog ubistva njihovih sugrađana. „Primite izraze najdubljeg saučešća u ime građana Srbije za tragediju koja se dogodila bezumnim bombaškim napadima”, napisao je predsednik Tadić u telegramu saučešća upućenom norveškom prijateljskom narodu i premijeru Jensu Stoltenbergu.
Predsednik Tadić je ponudio Norveškoj svaku potrebnu pomoć države Srbije.
-------------------------------------------------------------------------
Vojne patrole u centru Osla
Dan posle dvostruke tragedije – bombaškog napada na glavne institucije norveške vlade, centar Osla potpuno je blokiran, kako za automobilski saobraćaj tako i za pešake. Na snazi su izuzetne i stroge mere bezbednosti. U više navrata i na više mesta u centru norveške prestonice, policija je sprovodila opsežne mere kontrole, tragajući za potencijalnim podmetnutim bombama. Iz nekih zgrada i tržnih centara evakuisani su građani zbog sumnje o mogućim postavljenim bombama.
Od petka popodne širim centrom Osla patroliraju teško naoružani norveški vojnici, mnogi od njih sa psima specijalno obučenim za otkrivanje terorističkih naprava, bombi, eksploziva. Vojne snage naročito obezbeđuju zgradu norveškog parlamenta, Ministarstva spoljnih poslova, zgradu kraljevog dvora, kao i objekte u blizini jučerašnjeg bombaškog napada na sedište norveške vlade.
R. P.
-------------------------------------------------------------------------
SVEDOČENJA
Aleksandar Blagojević, predsednik Udruženja Srba „Ras” iz Osla
Vraćao samse s posla kad je odjeknula eksplozija, taman kad sam se parkirao ispred tržnog centra koji je udaljen oko tri kilometra od centra grada. Budući da je prethodne noći Norveškom protutnjalo nevreme, većina ljudi je mislila da je opet grmljavina jer su tako nešto i najavili. Ipak,posle nekolikominuta doznali smo šta se dogodilo u centru grada. Zavladala je panika, a Norvežani su poslušali apele policije da do kraja dana ostanu u svojim kućama.
Posle sat i po vremena usledio je novi šok, norveške televizije prenele su vesti o pucnjavi na ostrvu Utoja. Bilo je teško slušati informacije o mladima koji su se, bežeći od napadača, bacali u vodu, a među njima je bilo i neplivača.
Dan posletragedije, ulice Osla bile su prazne. Ovde su u julu inače kolektivni godišnji odmori, što je sreća u nesreći jer bi mnogo više ljudi poginulo. Građani su upozoreni da postoji i drugi napadač za kojim se traga, ima policije na ulicama. Ovo je za Norvežane potpuno novo iskustvo jer njihova policija ne nosi naoružanje u svojim redovnim aktivnostima, sem u nekim posebnim akcijama, za šta se izdaju specijalne dozvole. Sada je sve puno naoružanih policajaca, a Norvežani su preplašeni. Policija na aerodromu kontroliše sve putnike, pojačane su kontrole vozila na graničnim prelazima ka Švedskoj i Danskoj.
Mirjana Marjanović, student Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu na Grupi za skandinavske jezike
Trenutno pohađam internacionalnu letnju školu Univerziteta u Oslu s još 500 studenata iz više od 90 država. Smeštena sam u Blindernu, studentskom domu koji se nalazi nekoliko kilometara od centra Osla.
U trenutku kada se dogodila eksplozija bila sam na putu ka centru grada. Kiša je padala celog prepodneva, pa sam za detonaciju pomislila da je grmljavina. Tamo sam zatekla gužvu na ulicama, zaustavljen saobraćaj i policiju na svakom koraku. Pretpostavila sam da se nešto dešava, ali nisam bila sigurna šta. Kod Nacionalnog pozorišta sam srela kolegu iz kampa koji mi je ispričao šta se dogodilo. Odmah sam krenula nazad ka Blindernu.
U domu se pričalo o eksploziji, o tome gde se ko nalazio u tom trenutku, ko je šta video, pri čemu niko nije bio siguran šta se zapravo desilo. To je dalje pokrenulo i neke druge priče. Svi dolazimo s različitih krajeva sveta, a naročito smo mi koji dolazimo s područja Balkana imali poprilično iskustva da podelimo s drugima.
Pravi šok je nastao tek kada smo čuli za pucnjavu na ostrvu Utoja. Uprava letnje škole je sazvala hitan sastanak. Uverili su nas da smo bezbedni, ali nam je rečeno nam je da se ne približavamo centru grada i ne posećujemo javna mesta.
Svi redovno pratimo vesti i javljamo se porodicama. Srećom, niko od studenata niti osoblja nije stradao u ovoj tragediji. U domu je za sada uglavnom mirno. Studenti različito reaguju na ove događaje. Neki su veoma uplašeni i najradije bi da otputuju kući, dok ima i onih koji su potpuno smireni. Svi su, u svakom slučaju, zabrinuti i saosećaju zbog velikog broja žrtava, naročito kada uzmemo u obzir da je više od 80 mladih poginulo u kampu poput našeg.
Tamara Perić, doktorka sa Stomatološkog fakulteta u Beogradu
U Oslu sam se zatekla turistički, s majkom, a hotel u kome smo odsele nalazi se samo pedesetak metara od mesta eksplozije u centru grada. Na svu sreću, u vreme eksplozije nismo se nalazile u blizini. Na ulicama je zavladala panika, a ubrzo smo saznale da je naš hotel evakuisan i da nećemo moći da se u njega vratimo.
Nismo znale šta da radimo, pa smo kontaktirale sa ambasadom Srbije u Oslu i izložile im problem. Istovremeno, neposredno pored nas, državljanka Irske s bebom u kolicima kontaktirala je sa svojom ambasadom, ali joj je rečeno da ne mogu da joj pomognu. Po nas je ubrzo došao službeni automobil naše ambasade i odvezao nas na sigurno, a Irkinja je ostala na ulici.
Prespavale smo u ambasadi, a sutradan smo smeštene u drugi hotel. Našem ambasadoru dugujemo veliku zahvalnost.
M. A.
objavljeno: 24.07.2011
