Izvor: Politika, 01.Okt.2015, 09:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Martin Škreli: ikona moderne pohlepe
Kako je američki biznismen hrvatsko-albanskog porekla, koristeći monopolski položaj na tržištu, zaradio veliki novac prodajući lek kojem je cenu povećao sa 13,5 na 750 dolara
Vlasnik farmaceutskog preduzeća Martin Škreli (32) povećao je cenu tablete leka bez kojeg ne mogu oboleli od parazitske infekcije, toksoplazmoze, side, malarije i nekih vrsta raka sa 13,5 na 750 dolara i zauvek ušao u istoriju kao ikona moderne pohlepe. Neviđena beskrupuloznost i alavost izazvala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je osudu lekara, udruženja koja štite prava pacijenata, političara, novinara i korisnika društvenih mreža.
Do pre desetak dana, Martin je bio malo poznati biznismen, tipični japijevac, zaljubljen u svoj lik i dostignuća. Na svoj tviter nalog „kačio” je fotografije sebe sa najskupljim plazma televizorom ili skupocenim šahovskim figurama u pozadini, predstavljajući se kao uspešan biznismen.
Danas je on „najomraženiji čovek u Americi”, „đubre od čoveka”, „sociopata koji je doživeo moralni bankrot”, „sve ono što je najpogrešnije u kapitalizmu”... Ovo su neki od pristojnijih opisa Škrelija, koji su mogli da budu štampani u našem listu, ostale potražite na društvenim mrežama. Priča je zanimljiva i mnogima na području bivše Jugoslavije jer je Martin, u neku ruku, naše gore list: majka mu je Hrvatica, a otac Albanac.
Šta je uradio Martin da zasluži ovakvu nepodeljenu svetsku pažnju?
Dete imigranata, poniklo u radničkoj klasi, u Bruklinu, kome se toliko žurilo u životu da je preskakao razrede u školi, završio je poznate menadžerske škole, bio preduzetnik, pa upravnik fondova rizičnog kapitala, a zatim je u februaru ove godine postao vlasnik farmaceutskog start-ap preduzeća „Tjuring farmasjutikal”. Kompaniju je nazvao tako po Alenu Tjuringu, čuvenom britanskom matematičaru koji je razbio kod nacističke mašine za šifrovanje i dešifrovanje vojnih i diplomatskih poruka – enigme. Do ove tačke je priča o Martinu još pozitivna i ide u pravcu još jedne storije o ostvarenju „američkog sna”...
Škreli, međutim, pokazuje svoje pravo lice: njegova kompanija kupuje proizvođačka prava za lek „daraprim” i dotadašnju cenu podiže, koristeći monopolski položaj na tržištu. Pre šest godina cena „daraprima” bila je dolar po tableti. Do ovog leta porasla je na podnošljivih 13,5 dolara po tableti, a onda se digla u astronomske visine: u avgustu je jedna tableta koštala 750 dolara! Ovaj lek je neizostavan u terapiji bolesnika koji imaju toksoplazmozu, parazitsku infekciju, malariju, sidu, oslabljeni imunološki sistem i neke vrste raka. Preterano visoke cene prevashodno novih lekova su u SAD ogroman problem, ali u konkretnom slučaju je reč o leku koji je na tržištu još od 1953, dakle već 64 godine.
Lečenje jednog bolesnika bi tako uz novu cenu „daraprima” koštalo oko 100.000 dolara, upozorili su prvo ogorčeni lekari u SAD i predstavnici udruženja pacijenata. Oglasila su se i tri kandidata za budućeg predsednika SAD: Berni Sanders, Donald Tramp i Hilari Klinton. Hilari je na svom tviter nalogu napisala čak da su „postupci derikoža odvratni, naročito na tržištu lekova” i da će ona napraviti „program koji će taj problem rešiti”.
Muljator Škreli je, međutim, samo sve dobro smislio. Bilo je prosto – nijedna ugledna farmaceutska kompanija više nije želela da proizvodi generički, jeftini lek, koji sa pomenutom niskom cenom nije donosio profit.
Škreli je u tome video svoju šansu, budući da mu je pre dve godine sličan mešetarski posao sa jednim drugim lekom bio propao. On ovih dana daje intervjue poznatim televizijskim stanicama i, ne rumeneći, tvrdi i dalje da mu je pacijent na prvom mestu. Vrhunac je njegovo objašnjenje da je cenu leka zapravo podigao iz altruističkih razloga. On objašnjava kako će na taj način da skupi novac za istraživanje i razvoj novih lekova, prećutkujući, naravno, da će on tako postati bogatiji za više od sto miliona dolara.
Pod pritiskom američke javnosti i lavinom kritika na društvenim mrežama, čudo od preduzetnika, koga nazivaju monstrumom i smećem, obećao je samo da će smanjiti cenu leka. Odbio je da precizira koliko će to smanjenje iznositi. Otkrio je samo da će to biti razumna cena, koja će ipak omogućiti kompaniji da ostvari neki profit.
