Izvor: Vostok.rs, 25.Jan.2013, 12:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marsovsko jezero nade
25.01.2013. -
U velikom krateru na Marsu u dalekoj prošlosti moglo je da se nalazi jezero. Orbitalni uređaj NASA-e video je na njegovim zidovima naizmenične slojeve gline i karbonatnih minerala, koji se formiraju samo prilikom kontakta sa vodom. Novi podaci potvrđuju hipoteze o nekadašnjem „mokrom“ Marsu, pogodnom za primitivne forme života.
Krater Maklaflin prečnika 92 kilometra i dubine 2000 metara jedan je od najdubljih na Crvenoj planeti. Oko njega nema očiglednih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << tragova da je voda nekada doticala spolja. Znači, jezero se napajalo samo zahvaljujući podzemnim vodama. Zvhaljujući tri puta manjoj sili teže nego na Zemlji, vodonosni slojevi na Marsu su mogli da budu deblji i porozniji. A to je, kažu naučnici, mal te ne idealna sredina za obitavanje bakterija. Nije isključeno da se takva sredina do danas očuvala ispod dna kratera.
Mesta poput Maklaflina kao da su specijalno napravljena za naučna istraživanja, govori ekspert za kosmos Jevgenij Černjakov.
- Postojanje odgovarajućeg otvora takve dubine u mnogome uklanja problem bušenja, a to su energetika i potrošni materijal koje je vrlo teško prebaciti na Mars. Kompaktni automatski uređaj pokušao bi da zaviri u ovu provaliju i ta proba da tamo nešto nađe. I sam po sebi srez kratera je zanimljiv. Tamo su pronađene stene koje sa površine ne možemo da dostignemo na drugi način.
Na Zemlji mikroorganizmi su nalaženi u uzorcima tla podignutih sa dubine od 5 kilometara. Čak tamo oni mogu da žive ako ima vode. Verovatno se i prvi život na planeti pojavio u podzemnim vodonosnim slojevima. Tamo je on bio zaštićen od udara kometa koje su u drevna vremena prilično često bombardovale našu planetu. Kiseonik tamo nije bio potreban bakterijama, njega na ranoj Zemlji nije bilo uopšte.
Ako se u sličnim slojevima na Marsu nađu tragovi organike, to bi moglo da osvetli i proces rađanja života na Zemlji, kaže biolog Moskovskog državnog univerziteta Jelena Vorobjova.
- Prvobitno se Mars razvijao paralelno sa Zemljom. Život je mogao tamo da se pojavi na početku evolucije. Zatim se desila nagla promena uslova, gubitak atmosfere, evolucioni tok se promenio. Ali može se gledati na Mars kao na Zemlju ranijih etapa razvoja. Čak ako života na Marsu nema, možemo da razmotrimo model rane zemlje, istraživši Mars. Da upredimo ova dva modela i shvatimo na koji način se život formirao na Zemlji.
Kako smatraju naučnici, marsovsko jezero na dnu kratera Maklaflin je presušilo pre oko 3 milijarde 700 miliona godina. U tu epohu su se formirali minerali od kojih su izgrađeni zidovi kratera. Njihova starost odgovara starosti najstarijih drevnih minerala ikada nađenih na Zemlji. U celini, ne samo za biologe, već i za geologe krater Maklaflin je povoljno tle za istraživanja.
Ali naučnici su sigurni – traženje tragova organike i života treba da se odvija i u drugim mestima Crvene planete. Većina stručnjaka smatra da duboko bušenje za to nije potrebno. Laboratorijsko modelovanje pokazalo je dobru vitalnost zemaljskih bakterija svega 10 centimetara ispod površine marskovskog tla. Na Marsu na istoj toj dubini postoji mali procenat vode, što je nedavno otkrio ruski neutronski uređaj marsohoda Kjurioziti.
Boris Pavliščev,
Izvor: Glas Rusije, foto: NASA/JPL-Caltech/Univ. of Arizona, NASA
