Izvor: Studnel.com, 07.Nov.2015, 19:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marija Kiri – prva svetska nobelovka
Rođena je u Varšavi, u Poljskoj. Dobila je ime Marija Sklodovska i bila peto dete u porodici. Sa samo pet godina, uspevala je da nadmaši svoje vršnjake u mnogo čemu, što je rezultiralo neminovnim uspesima narednih godina. Sa 15 godina nagrađena je zlatnom medaljom za izvrstan rad nakon završetka srednje škole. Kako se Poljska nalazila pod ruskom okupacijom, ona je morala da razmišlja o napuštanju svoje domovine. Imala je preveliku želju da ode na studije, ali to ženama >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << u njenoj zemlji tada nije bilo dozvoljeno. Radila je kao nastavnica i guvernanta u poljskim bogataškim porodicama.
Godine 1891. Marija i njena sestra Bronjislava svoj novi dom pronalaze u Parizu. Marija počinje da pohađa studije matematike, hemije i fizike na Sorboni. Svoje znanje je pretočila u velika dela. Marija je bila najbolji student na fizici i hemiji, dok je na matematici bila druga. Devojačko prezime Sklodovska je ubrzo zamenila novim – udala se 1895. godine za Pjera Kirija. Uz podršku i entuzijazam svog supruga, počela je da se u okviru svoje doktorske disertacije bavi proučavanjem uranijumovih zraka. To je ubrzo rezultiralo neverovatnim otkrićem. Naime, 1896. godine Marija otkriva radioaktivnost.
Foto: www.vojvodinacafe.rs
Marija, svesna svojih mogućnosti, samo dve godine kasnije, otkriva novi element, koji je dobio naziv po njenoj domovini – polonijum. Ova tada već poznata fizičarka ubrzo upotpunjuje svoju kolekciju elemenata i otkriva novi, koji je sadržao veću radioaktivnost, i naziva ga radijum. Zasluženo, Mariju je Švedska kraljevska akademija nauka proglasila prvom ženom koja je osvojila Nobelovu nagradu 1903. godine − za neverovatno otkriće o radioktivnosti. Iste godine je diplomirala na Univerzitetu i postala prva žena u Francuskoj sa takvom titulom akademskog priznanja.
Marija je sa svojim suprugom Pjerom podigla dve devojčice – Irenu i Evu. Bila je brižna majka koja je svoju decu odgajala sa ljubavlju i podsticala njihov intelektualni razvoj. Velika nesreća zadesila ju je 1906. godine kada je izgubila svog nobelovca − Pjera Kirija. Kako bi skrenula misli, potpuno se predala nauci, pa je tako 1911. godine dobila još jednu Nobelovu nagradu u oblasti hemije. Ređala je uspehe. Postala je prvi direktor na Institutu za radijum, razvila medicinsku primenu radiografije, zagovarala upotrebu mobilnih radiografskih jedinica koje su nazvane Mali Kiri. Marija Kiri je zbog svoje predanosti nauci zdravstveno oslabila i pod uticajem radioaktivnih zraka obolela od leukemije. Poznata nobelovka je umrla 4. jula 1934. godine.
Izvori: opusteno.rs, chemgeneration.com, svetnauke.org.
marija kirihemicarkafizicarkanobelova nagradana danasnji danbiografija
