Izvor: Politika, 07.Avg.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjine ponovo tuže BiH
Od našeg dopisnika
Sarajevo, 6. avgusta – Više od stotinu pripadnika nacionalnih manjina u Bosni i Hercegovini tužiće BiH Sudu za ljudska prava u Strazburu zato što njeni političari nisu postupili po ranijoj odluci ovoga suda, čime su predstavnicima ove populacije ponovo uskratili pravo kandidovanja za najviše pozicije u državi i na predstojećim izborima, 3. oktobra ove godine.
Krajem prošle godine Sud u Strazburu uvažio je tužbe koje su protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << BiH podneli Jakob Finci i Dervo Sejdić i naložio aktuelnoj vlasti u ovoj zemlji da mora izmeniti postojeći Ustav, odnosno uskladiti ga sa presudom, tako da i pripadnici nacionalnih manjina mogu da ostvare i pasivno i aktivno biračko pravo, zapravo da mogu da biraju i da budu birani. To, međutim, nije urađeno do dana kada je Centralna izborna komisija (CIK) BiH zvanično objavila održavanje oktobarskih izbora, tako da nacionalne manjine i dalje nemaju status ustavne kategorije.
Razlog zbog kojeg nije sprovedena odluka Suda u Strazburu jesu nesporazumi između političara iz Sarajeva i Banjaluke. Bošnjaci su hteli da iskoriste ovu odluku i da izvrše korenite izmene Ustava BiH i na tome su sve vreme istrajavali, što su političari iz RS u startu odbili, istovremeno iskazujući spremnost za promene koje odluka tretira.
„Na sve moguće načine pokušali smo da utičemo na političare da ispoštuju sudsku presudu, predlagali smo i amandmane na Ustav BiH, a nakon objavljivanja izbora nekolicina nas uputila je apelaciju Ustavnom sudu BiH na odluku CIK-a da raspiše izbore i pored toga što presuda nije ispoštovana”, rekao je za „Politiku” Nedžad Jusić, predsednik Veća nacionalnih manjina u BiH.
Prema njegovim rečima, oba pokušaja završila su se neuspešno, „naši amandmani su odbačeni, kao i apelacije, jer nam je Ustavni sud BiH odgovorio da u ovom slučaju nije nadležan, s obzirom na to da se radi o presudi stranog suda”.
Jusić smatra da je odluka, zasad, stotinak pripadnika nacionalnih manjina da pravdu ponovo potraže u Strazburu, odnosno da još jednom pokušaju da se izbore da i oni postanu ustavna kategorija, ujedno i upozorenje svim biračima u BiH da dobro razmisle kome će dati glas na predstojećim izborima.
„Ako su samo dve tužbe BiH koštale 40.000 maraka, koliko je ukupno isplaćeno Finciju i Sejdiću, onda nije teško pretpostaviti koliko će je koštati stotinu tužbi, a siguran sam da će ih biti i mnogo više, do 150 najmanje”, kaže naš sagovornik.
Istovremeno on upozorava da odgovor na pitanje, koliko aktuelni političari u BiH vode računa o državi i njenim građanima, kao i trošenju budžetskih sredstava, treba tražiti u činjenici da su i na ovom primeru, koji nije i jedini, dokazali da su u stanju da ignorišu čak i sudske odluke, ne misleći pri tom da će posledice njihovog takvog ponašanja snositi oni koji su im omogućili da budu tu gde jesu.
Pojedini predstavnici nacionalnih manjina predlagali su da se u znak protesta zbog nesprovođenja odluke Suda za ljudska prava pozovu nacionalne manjine na bojkot oktobarskih izbora.
„To je bio samo predlog koji nije prihvaćen, jer želimo da izađemo na izbore i da izaberemo novu vlast od koje ćemo s prvom tražiti da radi i u našu korist, u protivnom mogli bi nam reći da ih mi nismo ni birali”, napominje Jusić.
Međunarodna zajednica ozbiljno je upozorila političare u BiH da bi cena nesprovođenja odluke u slučaju Finci–Sejdić mogla da bude previsoka, pominjana je čak i suspenzija sporazuma o saradnji i pridruživanju sa EU, ali sve se završilo samo na upozorenju.
U Veću nacionalnih manjina su zadovoljni što je izostalo reagovanje međunarodne zajednice, jer ne bi, smatraju oni, „sankcionisanjem BiH i eventualnom suspenzijom sporazuma bili kažnjeni političari, kao jedini krivci, nego svi građani”, što „nije naš cilj, a ne bi trebalo da bude cilj ni evropske zajednice”.
Dušanka Stanišić
objavljeno: 08/08/2010
